Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



ПРИЛОЗИ ЗА НОВО НАЧЕРТАНИЈЕ - ШТА ЈЕ СРБСКИ НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕС


Насловна страна књиге



(НЕМАЊА МРЂЕНОВИЋ; ИХТУС-Хришћанска књига;
Петровград, Сиднеј, Београд; 2004.)


- изводи из књиге -



    ''Да би наш државни брод запловио правим путем и на њему се одржао како под повољним, тако и под неповољним ветровима, морамо што пре – хитно, пронаћи Копмилара који има снаге и моћи да се избори са олујним таласима комунизма и глобализма, који шибају наш народ више од пола века. Другим речима, Србија мора да промени облик владавине - да обнови Монархију.''
(стр.13.)


    ''Србима дакле, као домаћинском народу, треба и једино одговара Теодулија, односно служба Богу. Како изгледа и шта значи Теодулија, учи нас наш Грб, наш Двоглави Бели орао, чија једна глава представља Патријарха, а друга Краља, који саборно воде свој народ, кроз овоземаљску ветрометину, служећи Христу и Отачаству.
    До овако здравог и напредног друштва и државе, тешко је доћи, а странпутицом којом тренутно идемо, практично је и немогуће.
    Не може се створити држава која почива на темељима народне саборности ако смо издељени у којекакве странке и партије.''
(стр.26.)


    ''Искуства шпанске Фаланге и њеног оснивача и лидера, Хозе Антониа Примо де Ривере, уче нас о здравом унутрашњем уређењу државе. Наравно, у виду се мора имати да је Примо де Ривера живео у сасвим другом времену и околностима, да Србија не треба да пресликава тадашње фашистичко уређење Шпаније, али као пажљиви ученици ''Учитељице живота'', не смемо да пропустимо неке универзалне и ванвременске вредности које нам је Примо де Ривера оставио. По његовим искуствима, партије уназађују државу јер ју посматрају само са парцијалног, личног интереса. У њима је видео вештачку, неприродну творевину која људе раздваја уместо да их спаја. Желео је да у циљу ојачања своје државе укине све партије, као и парламент, кога је такође сматрао дезинтегришућим фактором.''
(стр.26.)


    ''То што је Владарска породица ван права, не значи и да је ван правде.
    Да би се заштитила нација од тираније, постоји Устав, а за све остало, ту су морални, хришћански закони, од којих нико, па ни сам Краљ, не би био изузет. Пред моралним законом, судија му је његов народ (као што је то увек бивало кроз србску историју), а пре свега и изнад свега – Господ наш Исус Христос.''
(стр.38.)


    ''Као што у школи постоје различити разреди, тако и у животу постоје различити сталежи. Као што ни у школи нису увек у истом разреду (под условом да напредују), да исто тако ни у животу не морају увек бити у истом сталежу (под условом да напредују)...
    Подсетимо се да је србски народ одувек био подељен на сталеже, али да никада ти сталежи нису били ни касте, нити било шта слично, што би човека за цео живот везивало само за један сталеж.
    У систему србских сталежа, могло се и назадовати (одузимање титуле, и/или имања, као казна за неко дело), али, богами, могло се и напредовати (додељивање неком човеку титуле – као награде за неко дело).
    Један од најбољих примера за то, у новијој србској историји (повести), јесте вожд Првог србског устанка, Ђорђе Петровић – Карађорђе, чији би потомци требало данас да заузму водеће место у Србском народу и поведу га путем националног препорода.''
(стр.44.)


    ''Ако породица или школа, или можда држава, или пак Црква делују засебно, и без саделања – сарадње свих осталих елемената у одгоју – васпитању и очувању деце и омладине, шансе за постизање видљивих резултата и помака ка бољем, драстично се смањују.
    Само од здраве омладине можемо очекивати да сутра ступи на сцену – као здрави и снажни Срби и Србкиње, те да се тада они брину како о нама, тако и о нашим претцима, пре свега о својим потомцима, те да у тој бризи још више напредују чувајући тако нашу нацију и државу у недоглед, во вјеки вјеков...''
(стр.49.)


    ''Србском народу ће бити веома тешко да оствари овакав поредак ствари јер му се, нажалост догодило управо то, да му је један нараштај кренуо странпутицом комунизма, што и дан данас оставља, и вероватно ће још задуго остављати болне последице.
    Управо та наша, собствена геашка, мора нас научити памети. За само пола века комунизма и интернационализма, успели смо да изгубимо више од пола отаџбине и неколико милиона душа (рачунајући ту и побијене и прекрштене). То је нешто што увек морамо имати на уму, јер народ који не памти своју историју, осућен је на то да му се она понавља!
    Дакле, наш основни задатак је да се раскрчи коров и да се потраже здрави темељи србског друштва, за које верујемо да још увек постоје, па тек онда, на њима зидати кућу, нашег Православног монархизма.
    То што је једна генерација посрнула, као и то што је многе повукла за собом на дно, није оправдање за предају. Док постоји и један Србин или Србкиња, којима је стало до очувања и опстајања државе и народа, постоји и разлог за борбу.
    Као што рече блаженопочивши србски витез – Небојша М. Крстић: ''Бог ће помоћи нашем прегнућу, ако буде имао коме да помогне''.
(стр.50.)


    ''Ипак, поново постоји нада. Када се Кнез Лазар определио за Небеско Царство, ни земаљско није оставио само. Оставио нам је у аманет веру и молитву која је јача од сваког мача. Косово и Метохију можемо трајно изгубити само ако заборавимо тај Кнежев завет, а ако изгубимо Косово и Метохију, изгубићемо и сопствени идентитет и коначно нестати са лица земље.''
(стр.54.)


    ''Основ сваке добре спољне политике, јесте превасходно стабилно унутрашње стање у држави, а оно пре свега подразумева стабилне основе на којима држава и народ почивају. Те основе, превасходно су садржане у здравом хришћанском национализму - када су Србија и Срби у питању.''
(стр.79.)


    ''Са друге пак стране, у једној ТВ емисији у Србији, људи су упитали једну Непоменицу: ''Да ли ви волите свој народ?!''
    Њен одговор је био да не може да се воли народ, јер се народ не бира, каже: ''Волим људе, јер их знам и бирам, а многи од њих су наравно, и моји сународници''.
    Ако не можете да волите свој народ, јер га нисте бирали, како онда можете да волите своје родитеље, браћу, сестре, итд.?''
(стр.80.)


    ''Националисти нису људи који идеализују свој народ, или га пак сматрају бољим и вреднијим од осталих, само зато што је њихов. Они једноставно воле свој народ, воле га више него неки други, али не мрзе ни тај други. Свесни су и његових мана и недостатака, труде се да их исправе и избришу, али пре ружног и лошег, они виде оно што је лепо, добро и здраво.
    Сваки националиста, поред љубави према свом народу, поседује и доста велику љубав према свим осталим народима.
    Сваки националиста је пресрећан, када је у прилици да припадника неке друге нације, упознаје са културом, историјом, животом или било чим што је повезано са његовом нацијом. То би се могло чак и поставити за примарни – превасходни задатак сваког истинског националисте – правог родољуба. Наравно, када испричате свом саговорнику многе лепе приче о свом народу, он ће осећати потребу да вама такође представи свој народ.''
(стр.80.)


    ''Без обзира на то, Русија је на путу свог опоравка и отрежњења, у правом смислу – свог поновног РОЂЕЊА, покајања, на путу ка обнови Царске Русије, једине која нама, као и осталим Православнима може бити на ползу – корист. Ова чињеница треба да радује сваког честитог Србина, искреног родољуба и правог националисту.''
(стр.106.)


    ''Они немају ни части ни образа, ни срца ни душе; њиховим животима и свим поступцима управља само једна ствар – ДОЛАР! Он је постао једини смисао њиховог живота! Американци су народ који је претрпео највећи удар Јудејаца. Иако је духовно и ментално разарање под јудејском влашћу огромно, још увек има људи који су душевно здрави и нормални (што извесно представља веома мали проценат становништва). Американци су нација, коју заправо највише жалимо.''
(стр.116.)


    ''Та империја ће пропасти, она ће сама себе појести. Свака империја пропада уз велики прасак, а овај који ће се десити САД-еу, још се није видео; најбоље ће бити за нас да не будемо у близини када се то буде десило.''
(стр.116.)


    ''Овај курс самоуништења можемо да променимо само заједничким снагама. Ако се сви будемо вратили на прави пут у једноме духу, саборно и саделатно, онда за нас има наде. Србија се може вратити на прави пут само ако се сваки од нас врати Богу и себи.''
(стр.124.)


Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Павле и Његово Преосвештенство Епископ Шумадијски Г.Г. Јован, а у позадини се виде Његова Екселенција г. Илија Глишић, амбасадор СЦГ у Краљевини Аустралији и брат Немања Мрђеновић (крајем октобра 2004. у Аустралији)





Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер