ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
 У ХРАМУ СВЕТОГ ЛУКЕ  На Ивањдан, 24. јуна (7. јула) 2016. године Господње, у Храму Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку је било сугубо славље и велика духовна радост.  Први разлог лежи у чињеници да смо се литургијски и молитвено сетили Дана рођења Великог Јована Претече и Крститеља Господњег, а други у чињеници да је велику радост и част овом Храму и верном народу, својом височајшом посетом, учинио Његова Светост Г.Г. Иринеј, архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки и патријарх српски!  Наиме, са благословом Његове Светости, а са почетком у 18:00 сати, у сали парохијског дома Храма Светог Луке, приређена је промоција књиге: ''Његош и ислам'', из пера уваженог проф.др Мирољуба Јефтића, редовног професора на Факултету политичких наука Университета у Београду, што је речену радост утростручило.  Препознајући егзистенцијалну важност ове теме, која је веома актуелна и неопхопдна за разумевање момента у којем живимо, Његова Светост је и сам присуствовао и узео учешћа у овоме сабрању, на радост Братства и парохијана овог Храма и свег многобројног сабраног народа.  Његову Светост, високопречасне и пречасне оце и сабрани народ поздравио је старешина Храма Светог Луке, Пречасни јереј др Никола М. Гаврић, благодарећи Његовој Светости на љубави и подршци, а уваженом професору Јевтићу на доброј вољи и издвојеном времену и пожелевши свима пријатно вече и боравак у нашем Храму.  Уводничар и медијатор овог предавања био је Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за Истраживање Православног Монархизма, који је упознао сабране са личношћу и радом уваженог проф. Јевтића, као нашег водећег политиколога религије и једног од наших најврснијих познавалаца ислама, као политичке доктрине.  Осврнувши се укратко и на природу разумевања и односа великог Његоша, према исламу, ђакон Ненад је нагласио у којој мери је то формирано управо чињеницом да Његош ово питање није посматрао искључиво као црквени поглавар, већ и као световни владар. Шта више, може се рећи да ове одељке Горског Вјенца пише управо из визуре народног поглавара и монарха, тј. као: Петар Петровић књаз Његош, по милости Божјој православни владар и господар Црне Горе и Брда, а не као архијереј, тј. као: владика и митрополит Црне Горе и Брда. У том смислу, он ислам и не посматра као религију и са духовног или теолошког становишта, већ као превасходно државно-правну и геополитичку категорију...  Поткрепљујући гореизнето стиховима самог Владике Петра II и препуштајући реч самом предавачу, ђакон Ненад је, као једне од кључних, цитирао речи самог проф. Јевтића:  ''Циљ ислама је да спаси душу сваког човека на земаљској кугли и да му омогући улазак у рај. Дакле, како муслимани верују, потребно је да се свуда осети дух и спасоносни мир ислама. И то је циљ сваке религије и ту нема ничег спорног. Али у случају ислама постоји једна важна чињеница, а то је да се исламско спасење остварује кроз исламску државу. Дакле услов за ширење мириса ислама и рајско блаженство јесте успостављање шеријатског поретка у сваком кутку планете. Самим тим нормално и у Србији, али и у Лондону. А то подразумева замену сваке постојеће државе исламском државом. У том смислу као први корак сматра се потреба да се тамо, где је ислам некада владао, исламски поредак опет врати.''  Професор Јевтић је потом узео реч и, у једночасовном свом ученом излагању, развејао многе од заблуда и наметнутих погрешних концепција, које се већ врло дуго намећу српском народу као истина, а у вези са некаквом наводном Његошевом, Андрићевом, српском и, уопште - православном исламофобијом.  Речи нашег уваженог госта и сабеседника изазвале су живо интересовање код многобројног народа, који је дупке испунио салу парохијског дома, те су подстакле бројна питања и живу дискусију, која даје повода за веровање да оваква сабрања немају само академску вредност, већ и дубљи смисао, будући да воде правилном разумевању хришћанско – исламских односа, као и разумевању српског места и улоге у тим односима на локалном и глобалном нивоу.  |
