Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб града Честерфилда


ОД КОНСТАНТИНА ВЕЛИКОГА ДО
ПЕТРА ВЕЛИКОГА – ОСЛОБОДИОЦА




Грб Српскога Краљевскора Дома Карађорђевића (за овај грб благодаримо Барону Валерију Павловичу Јегорову)   Грб града Ниша (осмислио арх. Драгомир Ацовић)




    Наше данашње бављење хералдиком (тј. науком, која се бави настанком и развојем грбова), ни мало случајно, почињемо сећањем на Светога равноапостолнога Цара Константина Великога (272., Ниш - + 337., Никомидија), сина Цара Контација Флора и Царице Јелене (Света Царица Јелена /+ 327./). Христов монограм ХИ-РОНаиме, лик овога првога хришћанскога Цара и узора свију хришћанских Владара, налази се и на грбу града Ниша! Наравно, ово је само један од хералдичких мотива на овоме грбу, а за нас из Центра за истраживање православнога монархизма, ово је посебна духовна радост будући да смо ми за свога Патрона и Небеснога Заступника пред Престолом Творца изабрали управо овога Угодника Божијега! Ипак, кренимо редом!

    Грб града Ниша састоји се из штита францускога или четвороугаонога типа, са свим пратећим елементима. Дакле, ради се о развијеној, богатој и ваљано разрађеној хералдичкој композицији. Осим штита, као елементарнога чиниоца свакога грба, ту су и лента, држачи и челенка, који комплетирају ово, изузетно успело, грбовно решење. Узгред, према стилу би смо га могли приписати господину арх. Драгомиру Ацовићу, председавајућем Крунскога Савета Њ. К. В. Престолонаследника Александра Карађорђевића и председнику Српскога хералдичкога друштва «Бели орао». Међутим, ваља приметити да је у осмишљавању овога хералдичкога знамења узет у обзир и стари (из комунистичкога периода) грб града Ниша, тако да се тврђава, као препознатљив и доминантан хералдички лик, појављује на оба грба. Елем, рекосмо да је штит грба царствујушчега града Ниша францускога типа, а основна боја му је црвена, што кореспондира са уобичајеном српском средњевековном хералдичком праксом. У самоме дну штита су бела и плава таласаста пруга, које символишу реку Нишаву и (распоредомГрб Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића (Стилизација Драгомира Ацовића)Грб Српскога Кнежевскога Дома Карађорђевића (Стилизација Драгомира Ацовића) боја) формирају српску тробојку. Повише овога символичкога приказа реке, налази се чувена нишка тврђава у белој боји. Изнад утврђења лети двоглави бели орао, символ Царства и српске државности, што није без значаја, ако имамо у виду да је управо у Нишу рођен духовни праотац свих хришћанских Владара, као и да је Ниш српска ратна престоница!

    Изнад описанога штита, на месту где обично стоји Круна (када говоримо о Владарским и племићским грбовима) стоји златно назубљено утврђење, какво је уобичајено код новијих градских и општинских грбова у нас. Када ово кажемо, ми превасходно мислимо на оне грбове чији је творац био господин Ацовић! У челенци грба слободно лебди символ о којему би смо овога пута рекли нешто више. Реч је о златноме символу Христовога монограма или Константиновога Крста, којега, скраћено, називамо: ''хи – ро''. Будући да је јавно иступање извесних недобронамерника и интелектуалних Лилипутанаца, у јавности, довело до подозрења у вези са овим знаменом, о томе се, напросто, мора проговорити нешто више! Овај знак се састоји из два слова из грчкога алфавита, којима почиње име Господње. Слово ''Х'' има вид Крста Светога Апостола Андреја, а слово ''Р'' пролази тачно кроз место на којему се сусрећу и пресецају краци овога Крста. У угловима Крста, тј. слова ''Х'', стоје почетно и крајње слово грчкога алфавита (тј. ''алфа'' и ''омега''). Наиме, Сам Христос за Себе вели да је ''почетак и крај'', тј. ''алфа и омега''. Управо је овај знак познат и као Константинов Крст, јер га је он увео као символ на лабуруму, римској војничкој застави, после чудеснога приказања, које је доживео уочи одсуднога боја са Максенцијем. По предању, дакле, управо је ово био онај часни Крст, који се чудесно указао Цару Константину Великоме и код којега стајаше речи: IN HOC SIGNO VINCES! О овоме Свети Николај Жички вели: ''Пред борбу са Максенцијем, када Константин беше у великој бризи и сумњи у успех свој, јави му се на дану пресјајан крст на небу, сав окићен звездама, и на крсту стајаше написано: овим побеђуј. Цар удивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јави, и да се носи пред војском. Силом крста он задоби славну победу над бројно надмоћним непријатељем'' (Владика Николај; ''Охридски пролог''; Глас Цркве; Шабац; 2000.; стр. 353.). Осим на лабурумима, које је носила Христољубива војска Цара Константина Великога, Крст са Христовим монограмом се налазио и на саркофагу најславнијега Нишлије.

Дворски грб Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића (Стилизација Слободана Станића) Грб Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића са портала задужбине на Опленцу Грб Југословенскога Краљевскога Дома Карађорђевића (Стилизација Драгомира Ацовића)
Грб Византијске Царске Династије Палеолога Византијски Царски Лабурум Византијски Царски Грб

    Но, вратимо се грбу града Ниша! Описани штит придржавају два држача штита. На десној хералдичкој страни штит придржава Оборкнез и Војвода ресавски Стеван Синђелић (+ 19. мај 1809., Чегар код Нишке Каменице). Мученички Војвода Синђелић држи српску тробојку са златним Крстом и оцилима. Иначе, према Уставу Српске Православне Цркве, ово је званична застава наше помесне Цркве (види чл. 4.). Пандан овоме хералдичкоме символу је Свети Равноапостолни Цар Константин Велики, који, такође, једном руком придржава штит, док у другој држи Царски скиптар. Унутрашњом страном лакта савијене руке он држи барјак пурпурне, Царске, боје, на којему се налази златни двоглави орао окружен златним венцем. Читава описана хералдичка композиција почива на зеленоме подножју испод којега је изувијана бела лента са грчким, латинским и српским називом града Ниша.

Апокрифни грб Краљевске Куће Мрњавчевића (Стилизација Предрага Палавестре)Апокрифни грб Краљевске Куће Мрњавчевића (Стилизација Драгомира Ацовића)    Будући да нам се ближи осамдесета годишњица од смрти Краља Петра I Карађорђевића – Великога Ослободиоца (29. јул 1844., Београд - + 16. август 1921.), данас ћемо рећи и нешто више о грбу српскога Краљевскога Дома Карађорђевића.

    Додирних тачака између грба српскога Краљевскога Дома Карађорђевића и грба града Ниша има више! Наиме, оба грба су опремљена свим потребним хералдичким елементима и на трагу су најбоље српске и европске грботворне праксе. Настанак овога грба се везује за 1904. годину и у уској је вези са самим чином крунисања и миропомазања Кнеза Петра Карађорђевића за Краља Србије. Иначе, овај грб је разрађен и стилизован по узору на грб српскога Кнежевскога Дома Карађорђевића, којега је користио Њ. С. Кнез Александар I Карађорђевић (29. септембар 1806., Топола - + 3. мај 1885., Темишвар) и који је израђен под изразитим утицајем чувене ''Стематографије'' Христофора Жефаровића. Најлепши приказ овога грба српскога Краљевскога Дома Карађорђевића се налази изнад самога портала задужбине Петра I на Опленцу, али је подједнако леп и онај са Медаље за услуге Краљевскоме Дому из периода 1913. – 1921. године. На овоме месту напомињемо да је српски Краљевски Дом Карађорђевића располагао још једним грбом. Реч је о Дворскоме грбу, који се јавља на јеловнику свечане вечере од 4. јула 1918. године на Солунскоме фронту у Јелаку (Грчка). Поменутим грбом ћемо се, ако Бог да, позабавити неком другом приликом, а овога пута само подвлачимо да је овде реч о грбу потпуно другога типа и да је управо овај грб послужио као полазна тачка за стварање грба југословенскога Краљевскога Дома Карађорђевића (којега, нажалост и данас користи наш високоблагородни Престолонаследник).

Грб са Трона Патријарха Арсенија IV (Јовановића-Шакабенте) Грб Властеоске Куће Миленковића Грб Властеоске Куће Продановића од Ужичке Каменице Грб Патријарха Арсенија IV (Јовановића-Шакабенте)
    Стилизације грба, којим се данас бавимо, углавном су чињене по узору на онај опленачки. Верзије, којима ми располажемо су верзија господина Ацовића и верзија господина Слободана Станића, које се унеколико разликују у детаљима. Господин Ацовић нам доноси црвени штит францускога типа на којем стоји двоглави бели орао са златним кљуновима и канџама испод којих је по један златни хералдички љиљан. На прсима орла је мањи штит шпанскога типа, који садржи грб Србије, који је првобитно био грб Војводства Србије и Тамишкога Баната. Реч је, дакако, о црвеноме штиту са великим белим Крстом и четири сребрна оцила (или огњила) окренута ка спољашности штита. Грб Војводе соколскога Хаџи-Мелентија (Стефановића) Овај знак је у хералдичку праксу (попут белога двоглавога орла) ушао из источно – ромејске хералдичке традиције. Наиме, идентично решење су користили на својим заставама и источно – ромејски (тзв. ''византијски'') Цареви из Династије Палеолога. Код нас, срећемо га на апокрифноме грбу Краљевске Династије Мрњавчевића, а доцније и код других српских аристократских кућа попут: ВластелинаЗастава Војводе Јовице Милутиновића Миленковића, Властелина Продановића од Ужичке Каменице, Патријарха Арсенија IV (Јовановића– Шакабенте), Војводе сокоскога Архимандрита Хаџи – Мелентија (Стефановића) (+ 1824., манастир Рача), Војводе Јовице Милутиновића, Војводе Антонија Ристића-Пљакића, а наравно и код знамења српскога Краљевскога Дома Обреновића.

Грб Кнежевине Србије из времена Кнеза Милоша Обреновића (стилизација Драгомира Ацовића)     Елем, изнад описанога штита грба српскога Краљевскога Дома Карађорђевића налази се Круна Краља Петра I Карађорђевића. Штит придржавају (наслонивши се на њега) два ''регулаша'', војника Врховнога Вожда Карађорђа Петровића (3. новембар 1762., Вишевац - + 25. / 26. јул 1817., Радовањски луг). Ови ратници су одевени у ондашњу живописну народну ношњу и наоружани су јатаганима и кубурама. Ратник са десне хералдичке стране у десници држи барјак жуте боје са црвеним пропетим (тј. ''rampant'') лавом. Реч је о знамењу Дарданије, тј. Јужне Србије (данашња тзв.Грб Травуније, тј. Шумадије (стилизација Драгомира Ацовића) ''Македонија''). ''Регулаш'' са леве хералдичке стране држи плави барјак са символом вепрове главе прободене стрелом. Ово је символ Травуније, односно Шумадије. Поменути символи су наслеђени из наше хералдичке традиције, коју баштинимо из времена Првога српскога устанка (1804. – 1813.), а која је, рекосмо, развијана поглавито под јако великим утицајем дела Христофора Жефаровића и тзв. ''илирске'' хералдике уопште. Ове и сличне символе срећемо и на печатима и заставама Правитељствујушчега Совјета, Врховнога Вожда Ђорђа Петровића – Карађорђа, поменутих Војводе сокоскога Хаџи – Мелентија и Војводе Јовице Милутиновића, Оборкнежева и Војвода ваљевско – тамнавских и посавинских из рода Ненадовића и других тадашњих Војвода и Кнезова. Но, ове символе срећемо и код ''пречанских'' српских племићских породица, као што су поменути племенити Властелини Јулинци.

Грб Дарданије-тзв. Македоније Печати Врховнога Вожда Ђорђа Петровића-Карађорђа Застава Врховнога Вожда Ђорђа Петровића-Карађорђа Војводска застава из Првога српскога устанка

    Испод штита грба српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, у верзији господина Ацовића, стоји златна лента са девизом (геслом) грба: PRIMA SPES MIHI DEUS (тј.: БОГ МИ ЈЕ ПРВА НАДА). Штит, носачи грба и лента почивају на тростепеном зеленом постољу преко којега је пребачен доњи део Краљевскога хермелиновога плашта пурпурне боје, који надкриљује читаву ову хералдичку композицију. Врх овога богатога плашта (стилизованога по узору на Владарски плашт Краља Петра I) завршава се, златом украшеном, куполом на којој почива Круна Карађорђевића.

Реконструкција војводске заставе из Првога српскога устанка Застава из Првога српскога устанка Реконструкција заставе из Првога српскога устанка Реконструкција заставе Српског Краљевскога Дома Карађорђевића

    Осим разумљивих ликовних и стилских разлика, верзија истога грба господина Станића има и неке разлике, које битно карактеришу ова два хералдичка решења. Као прво, код господина Станића су и главе двоглавога орла посебно окруњене златним Крунама. Даље, овде су оба штита францускога типа, а оцила су златне боје. Такође, код господина Станића су ношње бркатих Карађорђевих ратника нешто скромније изображене, а заставе, које држе, имају исте хералдичке садржаје, али су у питању српске тробојке, као што је то случај и на неким представама заставе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића. Разлике има и код символа Дарданије, јер је код господина Станића лав црне, а не црвене боје, крунисан је и у предњим шапама стеже копље. Разлике има и у постољу, јер Станићеви ''регулаши'' стоје на богатим хербалним орнаментима. Лента за девизу грба је овде црвене боје, а гесло гласи: SPES MIHI PRIMA DEUS. Господин Александар Палавестра (као и господин Станић), такође, вели да ''регулаши'' држе српске тробојке (сетимо се Војводе Стевана Синђелића са грба града Ниша). Господин Палавестра, такође, девизу Карађорђевића наводи као: SPES MIHI PRIMA DEUS, а вели и да је на Крсту стајала година почетка Првога српскога устанка (тј. 1804.). Истина, у своме опису грба српскога Краљевскога Дома Карађорђевића, господин Палавестра је се угледао на приказ овога грба са поменуте Медаље, а не са розете на опленачкоме маузолеју и гробноме месту наше славне Династије Карађорђевића, којој нека су многаја љета и скори повратак на Престо Предака!



Одбор за хералдичке и генеалошке студије
Центра за истраживање православнога монархизма

Ненад М. Јовановић
(председник)



(Говор одржан на трибини ''Шта је православни монархизам'' и представљању Центра за истраживање Православнога Монархизма, 5. јула 2001. године у Нишу у Великој сали Скупштине града Ниша)

(Објављено: «Слобода или смрт» бр.238., Удружење бораца Краљевске југословенске војске у Отаџбини «Дража Михаиловић»-Земаљска управа за Велику Британију, Честерфилд, Васкрс 2002., стр. 13.-14. и «Српска застава» бр.33.(120.), Мирослав Панић, Честерфилд, јануар-март 2002., стр. 17.-18.)


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер