Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Facebook
Facebook

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net












Саша Недељковић



СОКОЛСКА ХОДОЧАШЋА НА ОПЛЕНАЦ









   После убиства краља Александра 1934. соколске жупе и друштва ходочастили су до краљевог гроба. Представници сарајевске Соколске жупе походили су 1934. гроб краља Александра у Задужбини Карађорђевића на Опленцу. О томе су писали у „Соколском гласнику“. Путовање возом проведено је у посту и молитви. Од Аранђеловца соколи су путовали пешке, без залогаја хлеба, постећи. Соколи свих вера, међу којима жене, девојке, старци са села и града, пешачили су до Тополе, а од Тополе, пошли су на команду у корак и марширали до опленачке задужбине. Пред црквом делегација сокола затекла је огромне масе народа, које су дошле да се поклоне сени свог краља. У порти цркве су се могли чути сви дијалекти и видети људи из свих крајева Краљевине Југославије. Пре сокола ушла је у задужбину делегација националних жељезничара. Иза њих су соколи ушли у крипту. На челу је био најстарији соколски радник из жупе Милан Хаџи-Вуковић, старешина соколског друштва Фоча. Носио је позлаћену урну са земљом узетом са гробова јунака и мученика с Пала, Фоче, Зенице, Блашње. Соколска делегација ишла је за њим. Стари горштаци са Романије и Сокоца заплакали су испред гроба свог краља. Над гробом у тишини, прекиданом јецајима сокола и соколица, говорио је Радмило Грђић. У свом говору истакао је : „Краљу наш! Сарајево Ти шаље Соколе по црну и жалосну путу. Кад смо лани долазили, пратили су нас радосним кликтањем наш заносни Требевић, наше пољане и горе, планина нас додавала планини, бродили смо Србију земљу племениту и јуначку Шумадију да упалимо кандило соколске захвалности над гробом Твог великог Оца, с буктињом запаљеном ватром наших срдаца. А сада нас испратише туге големе и срца сломљена, Војводо наш и рано наша непреболна. Романија нам не кликне весело, јер јој се срце окамени црног дана марсељског. Наше црне мајке заплакаше, наше сестре расплетоше жалосне косе, а чобанче преби фрулу, залелека и писну ко рањен соко. Ми Ти носимо њихове сузе и тугу чемерну. Приносимо на Твој свети гроб земљу с гробова наших мученика и јунака. Њихови гробови нису више хладан кам. Они говоре јасније и речитије него икад поколења које мора да изврши аманет Краљу! Босна је данас крваво стиснута песница, Сарајево је огњени мач. На његову врху носимо нашу заклетву да ћемо чувати Југославију. Како се право заклели тако нам Бог помогао!”. „Тако нам Бог помогао” одјекнуло је криптом. Тада је Хаџивуковић, уплакан, спустио урну на гроб краља Александра. На урни су биле речи : „Соколи жупе сарајевске приносе земљу с гробова мученика и јунака на гроб Витешког Краља са заклетвом „Идемо Вашим светлим трагом”. Тиме је завршена свечаност. Соколи су се разишли дубоко потресени са утисцима који се нису могли заборавити. (1) Соколска жупа Сарајево наставила је да сваке године приређује ходочашће на Опленац.





   Соколи из свих београдских друштава су 9. јуна 1935. походили Опленац и гроб краља Александра. На походу учествовало је 800 сокола, већином чланова и чланица, а у мањем броју мушког и женског нараштаја. У одорама било је 400, а остали су били у народној ношњи. Неколико сокола било је у грађанским оделима. Соколска друштва путовала су делом аутобусима, а већином возом. Београдске соколе дочекали су соколи из Варош-Тополе на последњој станици (село Бања). Истог дана Соколско друштво из Варош-Тополе осветило је соколску заставу које је добило на поклон од Кола Српских Сестара из Варош-Тополе. Пред Домом Карађорђевића формирана је поворка од преко 800 сокола и соколица, где су учествовали соколи из Варош-Тополе. На челу поворке била је застава Соколског друштва Варош-Тополе, заједно са 7 застава из Београда. Стигавши на Опленац соколи су се упутили у задужбинску цркву, спустили се у крипту и пришли гробу краља Александра. Соколице су на краљев гроб полагале букете ружа и каранфила. Кад је крипта била испуњена соколима, у свом говору старешина жупе Београд Смиљанић истакао је: „У величанственој, бескрајној и безбројној поворци поклоника, која се креће овом светом месту да ти се поклони и ода дужну пошту, ево и Сокола Твога дичног Београда и престоничке жупе, ево браће и сестара. Дошли су Соколи и Соколице. Имао си сучим изаћи пред витеза Обилића и пред цело коло царева и краљева.” Након завршеног говора старешине соколи су тихо напустили задужбину. После подне Соколско друштво Варош-Топола приредило је свој јавни час, на коме су присуствовали сви учесници похода из Београда. (2)





   Соколи Инђије походили су Опленац 2. августа 1935. Пред Соколским домом „Карађорђе” Соколског друштва Варош Топола, формирана је соколска поворка, на челу са својом заставом, која је пошла на Опленац. Старешина Војновић и заменик старешине Петровић носили су венац од ловоровог лишћа. На Опленцу соколи су ушли задужбинску цркву пуну народа, који је дошао да се поклони гробу краља Александра. Свештеник је одржао помен за упокојење душе, па су Војновић и Петровић положили на гроб венац захвалности. Војновић је одржао пригодан говор. Парох се захвалио Војновићу на лепом говору и соколима, који нису жалили труда да дођу и да се поклоне гробу краља. После су соколи разгледали храм и безбројне венце краљу Александру. (3)





   Приликом ходочашћа на Опленац 1935. Соколској жупи Карловац уручена је соколска застава, дар краља Петра II. (4) Група чланова и чланица Соколског друштва Бели Манастир учествовала је крајем маја 1938. у народним ношњама из њиховог краја на фестивалу народних игара у Београду. После фестивала посетили су Опленац. (5)





   Соколско друштво у Руми било је свесно величине и значаја историјске 1918. када је престала Голгота и настао Васкрс српског народа. Одлучило је да двадесетогодишњицу ослобођења и уједињења прослави на најсвечанији начин. Друштво је хтело да међу својим припадницима укаже сву лепоту борбе за ослобођење и уједињење. Као почетак и увод у прославу јубиларне године друштво је са свим категоријама и са бициклистичком секцијом и многобројним грађанима посетило Опленац, задужбину краља Петра, и у њој припалило воштаницу, а након одржаног помена, на коме је певао соколски хор, положило венац на гроб краља Петра. Говорио је старешина друштва Ловасић. Соколи су разгледали задужбину и њене мозаике. Соколима су се придружили сиромашнији грађани, којима је испуњена жеља да виде Опленац. (6) Походи сокола на Опленац настављени су до Априлског рата 1941.






Напомене:


1. „Соколи сарајевске Соколске жупе на Опленцу”, ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 4 јануара 1935, бр. 2, стр. 5.

2. „Поход београдског Соколства Опленцу”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јула 1935, бр. 28, стр. 4.

3. П.Л. „Поход Сокола на Опленац”, „Соколски гласник“, Љубљана, 6 септембра 1935, бр. 33, стр. 3.

4. „Одликовање Соколске жупе Карловац”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 октобра 1935, бр. 38, стр. 1.

5. „Сд. Бели Манастир“, ,,Братство“, Осијек, јули–аугуст 1938, бр. 7–8, стр. 134-

6. „Соколско друштво Рума на Опленцу”, Соколски живот, „Око Соколово“, Београд, 9 октобар 1938, бр. 8.



НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер