Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Дмитриј Сергејевич Орехов



СВЕТИ ЦАР НИКОЛАЈ КАО
ПОКРОВИТЕЉ ВАСЕЉЕНСКЕ ЦРКВЕ*







    Године 1905. Цар је поново покушао да напусти престо. Двадесет другог марта Синод се једнодушно изјаснио за поновно успостављање Патријаршије у Русији. Још на зиму те године, чланови Светог Синода, на челу са митрополитом Антонијем, сусрели су се са Императором, који је, према речима очевидаца, рекао:

    ''Постало ми је јасно да се у последње време и међу вама, у Синоду, и у друштву доста прича о поновном успостављању Патријаршије у Русији. То питање је нашло је одзив у мом срцу и крајње ме заинтересовало. Много сам о томе мислио, упознао се са текућом литературом тог питања, са историјом Патријаршије у Русији и њеног значаја у дане Смутног времена између два царства и дошао сам до закључка да је време сазрело и да је за Русију, која поново пролази кроз време невоља, патријарх је и за Цркву и за државу неопходан. Рекао бих да сте и ви у Синоду, ништа мање од мене, били заинтересовани за исто питање. Ако је тако, какво је о томе ваше мишљење?''

    Ми смо, наравно, пожурили да одговоримо Цару да наше мишљење у потпуности слаже са свиме што је он управо рекао.

    ''А ако је тако'', продужио је Цар, ''онда сте ви међу собом вероватно већ назначили и свог кандидата за патријарха?''

    Ми смо се збунили и на Царево питање одговорили ћутањем.

    Сачекавши одговор и видевши нашу збуњеност, рекао је:

    ''А шта ако јам – пошто видим да кандидата још нисте назначили или пак имате проблема у свом избору – шта ако га ја сам предложим, шта ћете на то рећи?''

    ''Ко је он?'', питали смо Цара.

    ''Тај кандидат'', одговорио је, ''сам ја!'' У договору са Царицом оставићу престо мом сину, одредићу регенте – Царицу и мог брата Михаила, а сам ћу се замонашити и узети свештени чин, уједно предложивши себе за патријарха. Да ли вам ја одговарам и шта имате на то да кажете?''

    То је било тако неочекивано, тако далеко од свега од свега што смо претпостављали да ми нисмо нашли одговор и... оћутали смо. Тада је, сачекавши неколико тренутака на наш одговор, Цар погледао на све нас, дугим и негодујућим погледом, ћутке устао, поклонио се и изашао, а ми смо остали као умлаћени и спремни, како се чинило, да почупамо себи косу са главе јер нисмо успели да нађемо достојан одговор. Требало је да му се до земље поклонимо, у најдубљем поштовању према подвигу који је он предузимао за спасење Русије, а ми смо... оћутали!''




    Император није успео да оствари своју жељу. Он, који је осећао одушевљење током црквених служби и још од детињства маштао о одежди свештеног лица и тишини манастирске келије, морао је да настави да носи свој крст владара и оца народа. Немајући могућност да служи Богу у достојанству свештеног лица, он је служио Цркви у достојанству православног монарха.

    Интересантна чињеница: у време владавине Николаја Другог проглашено је више светитеља него за цео деветнаести век, при чему је Цар више пута видео даље од чланова Синода. Током његове владавине у Русији је подигнуто више од двеста манастира, изграђено је више од седам хиљада цркава. У Царском Селу, на месту које је изабрао Цар, био је изграђен и велелепни Феодоровски сабор, касније разрушен од стране безбожничке власти. Захваљујући његовом штедром пожртвовању у европским градовима било је изграђено седамнаест руских храмова.

    Прекинуто је тлачење старовераца; наслућивали су се путеви превазилажења раскола.

    Бриге Николаја Другог обухватале су и просторе далеко изван руских граница. Многе цркве у Грчкој, Бугарској, Србији, Црној Гори, Румунији, Турској, Египту, Сирији, Либији, Абисинији, Палестини, биле су дариване на овај или онај начин од стране благочестивог руског Цара. Епархијама Српске, Црногорске, Бугарске, Антиохијске, Константинопољске и Јерусалимске цркве слали су се читави комплети одежди, икона и богослужбених књига. За ове цркве Император је штедро одвајао помоћ.

    ''Он и само он у целом свету иступао је у заштиту православне вере и Цркве и бранио је црквено устројство у целом свету'', пише Е. Алфејев. ''Он је одиста био ктитор целе Православне васељенске цркве... Руски император није био ни старешина ни духовни старешина Руске православне цркве, већ је као носилац врховне власти највеће православне државе, Помазаник Божији, он обављао дужност Васељенског Покровитеља и Заштитника православља и у том смислу је заузимао у православном свету највише место''.




*Наш наслов

Преузето: Дмитриј Осипов; ''Подвиг царске Породице''; Драслар, Београд; 2014; стр.211-215.



НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер