Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Facebook
Facebook

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net

















Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић



О ХЛЕБУ И ПАМЋЕЊУ







   У име Оца и Сина и Светога Духа,


   Погледајмо, браћо и сестре, на превелико чудо, које сотвори Господ, које сотвори Хлеб Небески, пред лицем свију народа!

   Наситивши ''људи око пет хиљада, осим жена и деце'' (Мт.14,21), имајући ''само пет хлебова и две рибе'' (Мт.14,17), Човекољубиви Господ нас постави пред мноштво закључака спасоносних и незаобилазних на нашем путу богопознања и спасења.

   Није случајно да је Он, Који је Мана Небеска од искони, изабрао да и њих и нас насити управо хлебом и управо рибом.

   Вишезначно је ово јеванђелско казивање, а нама је данас довољно да се, макар, подсетимо да је символ рибе један од најдревнијих хришћанских символа, којим су своја скровита и тајна места литургијског сабрања, места ломљења хлеба, означавали наши преци у временима жестокох прогона хришћана у прва три века постојања Цркве Христове.

   Наиме, грчка реч за рибу, ΙΧΘΥΣ, заправо је акроним Имена Господњег, са значењем: Ίησοῦς Χριστός, Θεοῦ Υἱός, Σωτήρ (Исус Христос, Бог Син, Спаситељ), што описаној јеванђелској приповести даје додатни мистичну димензију, крцату древним символизмом.

   Такође, подсетимо се чињенице га је Богомладенац, рођен у Витлејему, месту чије име преводимо као: Дом Хлеба. Дакле, у Дому Хлеба нам се роди Онај, Који је Хлеб Небески, чија икона је Мана Небеска, дарована на спасење изабраном народу, у времену њиховог странствовања и четрдесетогодишњег путовања кроз пустињу, ка земљи обећаној, као икони Царства Небеског.

   Онај, Који нам и данас и до свршетка века, дарује Хлеб Свој, Тело Своје, за храну и на спасење душе и тела, јасно је наговестио такву Своју улогу чудом, којим и данас напојисмо и наситисмо душе своје.

   Апостоли Његови, на које још не беше сишао Дух Свети, још не беху, међутим, способни одмах да созерцају и препознају овакав Његов наум и предвечни план, па намислише да сабране отпусте, како би се сами постарали за своје укрепљење.

   Зато и Свети Теофан Затворник тумачише: ''Пред чудесним насићењем пет хиљада људи, ученици Господњи су хтели да народ буде отпуштен. Међутим, Господ им је рекао: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу (Мт.14,16). Научимо ту реч, те сваки пут када вам враг буде нашаптавао да одбијемо просјака, говоримо као Господ: Нема потребе да иду; подајте им ви нека једу. Затим им дајмо шта се нађе при руци. Непријатељ нас много одвраћа од жеље за доброчинством, намећући нам мисао да просјак није заслужан да било шта добије. Господ, међутим, није разликовао достојанство присутних: све је једнако угостио, иако му, можда, нису сви били једнако предани. Шта више, можда су ту били и они који су касније викали: "Распни га". Такво је и опште Божије промишљење о нама: Он својим сунцем обасјава и зле и добре; и даје дажд праведнима и неправеднима (Мт. 5,45). Када би нам Господ помогао да и ми макар мало будемо милосрдни као и Отац наш што је милостив (Лк.6,36)!''

   И, као да га надопуњује, наш Свети Преподобни Јустин Ћелијски научаваше: ''Но крај чуда је не мање чудесан од почетка чуда: од пет хлебова и две рибице једоше; и не само једоше већ се и наситише сви, и поред тога апостоли: накупише што претече дванаест котарица пуних (стих 20): дванаест котарица на дванаест апостола, свакоме по једна; и Јуди Искариотском, да би и он са осталима имао бесмртно сведочанство о божанској свемоћи Христовој, те се тако нико од њих није могао изговарати да није имао довољно доказа о божанској и богочовечанској свемоћи Господа Исуса Христа. Спаситељ је могао утолити глад гладних људи и без хлебова, но у том случају ученици Његови не би познали Његову моћ, и Његов човекољубиви однос према грешним људима, и Његов однос према хлебу.''

   Богу Великоме хвала, и наше народно предање и схватање, као да беше напојено са бистрих извора оваквог богословствовања, па је одувек хлебу давало посебно и незаобилазно несто у сваком култу, сваком обреду и сваком молитвеном обраћању, које би пратило човека, од рођења, па до уснућа његовог.

   Посебно место у том смислу, наравно, заузима нарочити обредни хлеб, славски колач, али и разне чеснице, дочекивање хлебом и сољу, обредни хлебови приликом прослављања бројних празника, приликом склапања брака и у свим другим приликама, када се сабирамо у Заједницу, возглављену Самим Господом – Хлебом Небеским.

   Све је то, наравно, надахнуто литургијским духом и освештано евхаристијским опитом нашег народа, иако, можда и на сасвим несвесном нивоу. Зато можемо да смо уверени да је народ српски, као део Новог Израиља, ваистину, рођен од Духа, јер нам и сам Спаситељ сведочи: ''Дух дише где хоће, и глас његов чујеш, а не знаш откуда долази и куда иде: тако је сваки који је рођен од Духа'' (Јн.3,8).

   Можда је баш данас, у времену велике стогодишњице, када се, са дубоком љубављу и поштовањем, сећамо наших славних предака, див-јунака и витезова српских из времена Првог светског рата, умесно да се сетимо пиротског терзије и ратника Трећег пешадијског пука Прве армије Српске Краљевске Војске, наредника Алексе Здравковића и његовог хлеба, његовог војничког тајина.

   Дух дише где хоће, па му не смета ни, понекад магијски карактер народног веровања, јер Он нас на различите начине приводи спасењу, кроз Своју светотајински литургијску Заједницу. Све што јесте и све што је створено, створено је нама на спасење, као што сведочи и Петокњижје Мојсијево: ''Тада погледа Бог све што је створио, и гле, добро беше веома'' (Пост.1,31).





   Дакле, када је покојни Алекса Здравковић, још 1912. године Господње, по избијању Првог балканског рата, напустио свој мирни живот у Пироту и одазвао се позиву свог Краља на оружје и у борбу за ослобођење свог Отачаства, доби завет своје мајке, која га је молила да сачува први војнички тајин, следовање војничког хлеба, који буде добио у касарни. Тврдо је веровала старица, да ће га Хлеб чувати и сачувати од свакога куршума и гелера и га ће га, Он – Хлеб Живота, здравога вратити своме дому и вољеној мајци.

   И сачува Алекса свој тајин и кроз Први и кроз Други балкански рат, сачува га и кроз славне победе српске 1914. године Господње. Сачува га, гле великог чуда људске упорности, решености и вере, и кроз пакао повлачења кроз Албанију, сачува га кроз чистилиште Крфа и солуске кише крви и челика, сачува га до повратка у Богом чувани, свој Пирот.

   Сачува Алекса свој тајин, а Хлеб Живота сачува Алексу!

   Чува се тај, 102 године стари, хлаб и данас са великом пажњом и пијететом у Музеју Понишавља у Пироту и нека се чува, јер се тако чува и успомена на јунака Алексу и све наше свете претке и јунаке, који војеваше и слободу извојеваше, С вером у Бога – за Крст Часни и слободу златну, за Краља и Отаџбину. Чува се сведочанство шта је Србин био и шта опет може бити!

   Не чува се тиме просто сећање, већ је гаји памћење, као што недавно, на једном богољубивом и отачаствољубивом сабрању, рече дипл.инж.арх. Драгомир М. Ацовић, председавајући Крунског савета Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра: ''Немојте се сећати, него памтите. Памтите, док имате шта да памтите''.

   Гледајући у свој Хлеб, Србин гледа у икону Неба и зато га не окреће наглавце, зато га не гази ногама. Зато га љуби и сматра за своју најсвечанију и најтврђу заклетву.

   На Хлеб се не гледа с' висине, већ се на њега поглед уздиже. Хлеб Небески се созерцава и сагледава, као што је и Он, пре него што изведе преславно чудо о којем говоримо, подигао поглед свој ка Оцу Своме, утврдивши и Своје Апостоле и безбројна поколења доцнијих Својих ученика, да су Он и Отац његов једно, али да се до јединства са Оцем долази кроз смирење и послушање, кроз жртву и подвиг!

   Тумачећи ово јеванђелско место, Свети Авва Јустин сведочи: ''Свети Златоуст пита: Зашто је Спаситељ погледао на небо? – Зато што је хтео уверити присутне да је послан од Оца свог Небеског, и да је раван Њему. Господ Исус молитвено гледа у небо, моли се пре овог чуда, а није се молио при васкрсењу Јаирове кћери, при исцељењу гадаринског бесомучника, при укроћењу мора… Спасова се чуда могу поделити у две групе. Прву групу сачињавају чуда која је Господ учинио без молитве Небеском Оцу Свом, и тиме показао Себе као равна Оцу Свом, као Јединородног и Једносуштног Сина; другу групу сачињавају чудеса која је сатворио са молитвом Оцу Свом и тиме показао синовљу смиреност и синовску послушност према Оцу Свом. Господ се моли за хлебове, да би многобројном народу дао пример како се треба молитвено односити према животодавном хлебу, молитвено га примати и јести. Умножити хлеб чудо је не мање од стварања света, од стварања биљног царства. И једно и друго значи: имати власт над земљом и плодовима њеним. Досад је Господ исцељивао болне; сада храни здраве, да не би посумњали у Његову бригу о њима''.

   Сабранима у знаку рибе и око Хлеба Живота, нека нам Господ подари дарове памћења и смирења, сада и увек и у све векове векова


АМИН.






*Беседа одржана на Светој Литургији о Осмој Недељи по Духовима, 21. јула (3. августа) 2014. године Господње у београдском Храму Светог Aпостола и Евангелисте Луке у Кошутњаку




НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер