Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Беџ Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за истраживање Православнога Монархизма (изображење Рада Павловића)





Ђакон Ненад М. Јовановић





ХЕРАЛДИЧКА И СИМВОЛИЧКА АНАЛИЗА ГРБА
МЕСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ОСТРОВО












   Под високим покровитељством Његовога Краљевскога Височанства Кнеза Алексанра Павловога Карађорђевића, нарочитим и несебичним заузимањем дипл.менаџ. Саше Ј. Мишковића, а уз поршку др вет.спец. Драгана Ж. Рогожарскога, Пречаснога Јереја Стевана П. Нешића, Пароха Островачкога, као и представника месне власти и других житеља овога села, осмишљен, израђен и цертификован је грб места Острово у Градској Општини Костолац, у Граду Пожаревцу. Речени грб је и званично усвојен од стране Савета Месне Заједнице Острово о дану Светога Преподобнога Висариона и Светога Преподобнога Илариона Новога, 6.(19) јуна 2010. године Господње.




   Грб села Острово, који се пред нама налази, јесте плод хералдичкога промишљања и уметничке вештине стручњака Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма. Израђен је по замисли и према блазону Часнога оца Ђакона Ненада М. Јовановића (Витез и Капелан за Србију Реда Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа Нашега Исуса Христа; Медаља за Заслуге Краљевскоме Дому Грузије; Хералд Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића; Предсеник и Хералдичар Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма; Придружени Члан Међународнога Савеза Хералда Аматера и др.), а изображен је трудом дипл.екон. Небојше Дикића (Хералдички Уметник Кнежевске Лозе Српскога Краљевскога Дома Карађорђевића; Хералдички Уметник Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма; Члан Међународнога Савеза Хералда Аматера и др.).




   Ново знамење села Острова је израђено сасвим у складу са хералдичком традицијом, као и са српским хералдичким наслеђем и нашом савременом хералдичком праксом, а у сагласности са постојећим српским хералдичким стандардима, важећим за месну хералдику код нас. У сладу са реченим, грб села Острова се састоји из штита, хербалнога полувенца и ленте за гесло. Боје и символи употребљени у њему пажљиво су одмерени, како би грб ваљано репрезентовао Титулара и како би на хералдички исправан и визуелно пријемчив начин представио његово повесно наслеђе, као и његове карактеристике и статус, као територијалне јединице.




   Речени грб је израђен и користи се у степену основнога или малога (само штит) и великога грба (штит, венац и лента за гесло). На овоме месту није згорега нагласити да се велики грб користи у нарочитим приликама и на местима од посебнога церемонијалнога значаја за Месну Заједницу, као што су просторије Савета Месне Заједнице, службене просторије Председника Савета Месне Заједнице и слично. У овеме степену грб може да има и нешто ширу намену и користи се и за потребе пригоднога означавања зграда у власништву Месне Заједнице, на таблама које означавају сеоске границе, у просторијама осталих месних званичника и органа, као и на службеноме штампаноме материјалу Месне Заједнице (посетнице, меморандуми, саопштења, канцеларијски материјал и сл.), док се основни грб употребљава у још ширем и мање формалноме виду (нпр. на рекламноме материјалу, туристичким брошурама, службеним возилима Месне Заједнице, билбордима, у домовима грађана и сл.).




   Штит грба Месне Заједнице Острово је златне боје и подељен је с' краја на крај валовитим плавим палом. Горе десно и лево је постављен по један плави шаран (Cyprinus carpio) главом навише, а у стопи штита иста таква домаћа пчела (Apis mellifera) раширених крила. На средини штита, преко места сусрета трију кракова пала је аплициран мањи црвени штит, на којему је изображен пропети златни хералдички дивљи вепар, рањен стрелицом у чело, замахујући сабљом кривошијом са златним балчаком и оштрицом природне боје. Штит је одоздо обухваћен хербалним полувенцем сачињеним од струка ђурђевка (Convallaria majalis) у цвету са десне и гранчице црнога дуда (Morus nigra) у роду са леве хералдичке стране. Испод описане хералдичке композиције је развијена лента за гесло (мото или девизу) грба, на којој је ћирилицом исписано име места.




   Избор хералдичких боја, метала и фигура овде, наравно, није производ случајности и произвољности, већ пажљивога и темељнога изучавања повесних, гео-морфолошких, привредних и других особености села. Златна боја (злато, као хералдички метал, се стандардно представља жутом бојом) главнога штита символички представља Благослов Божији, материјално и духовно богатство, непропадивост или вечност, као и боју зрелога жита, тј. богатство тла. Ипак, посебно је важно истаћи да златна боја у Православној иконографији представља боју Царстава Небескога и његове непролазне Славе, будући да је злато скупоцени метал, који не кородира. То је боја преображене таворске Светлости Христове. Наравно, злато је један од два класична хералдичка метала, који се често користио и у српској хералдичкој старини од настанке наше хералдике, у Средњему веку, до данас.




   Темељни хералдички символ, на којему почива читав садржај штита на овоме грбу, јесте окренути пал. То је хералдичка фигура, која свој назив дугује имену једнога дела богослужбене епископске одежде у западној традицији (тзв. Pallium), али у хералдици не представља ексклузивно њега, већ су они повезани превасходно благодарећи сличности њиховога облика. Додатни аргумент за избегавање овакве асоцијације (можда, не тако пожељене у овоме случају), јесте и чињеница да је овде пал валовит, што јасно указује на водоток, као и чињеница да је постављен у обрнутоме положају у односу на стандардни положај хералдичкога пала, тј. није постављен у положај какав заузима поменути део богослужбене одежде западне провенијенције. Речени символ посматрача најчешће асоцира на облик обрнутога великога латиничнога штампанога слова ''Y'', али у случају села Острова он својим обликом и бојом указује на хидроморфолишку и геоморфолошку особеност Титулара грба, као места, које се налази у близини места ушћа Велике Мораве у Дунав.




   У краковима пала, у горњем делу штита се налазе изображења шарана, као рибе која се овде најчешће ловила од старине. Иначе, реч је о стандардноме положају ових хералдичких фигура (hauriant) у хералдичкој пракси. Веома је значајно и то да је риба и древни старохришћански символ, који означава Самога Спаситеља, Господа нашега Исуса Христа! Наиме, још у најранијим данима Хришћанства, тј. у временима великих прогона Хришћана, управо је знак рибе кориштен као главна тајна хришћанска ознака, уместо Крста. Ово је због тога што је грчкој речи за рибу (ΙΧΘΥΣ) приписана вредност ребуса, чије разрешење доноси Име Самога Сина Божијега: ''Ἰησοῦς Χριστός, Θεοῦ, Υιός, Σωτήρ'' (Исус Христос, Бог, Син, Спаситељ).




   Што се положаја тиче, исти је случај и са хералдичком фигуром пчеле, која је смештена такође између кракова пала, али у тзв. стопи штита. У хералдици је пчела символ радиности и прегалаштва, али овде, пре свега, служи као подсетник на чињеницу да је Острово одувек било познато управо по добрим пчеларима.




   Поменуте хералдичке фигуре сву све плаве боје, што у комбинацији са црвеном остварује, пријатну асоцијацију на српске народне боје. Иначе, плава боја је овде символ воде, што је и логично за место које је окружено водом највеће европске реке. Међутим, плава је и боја слободе и ширине небескога пространства, а у Православној иконографији је и боја људске природе Богочовека Христа, због чега се Господ редовно у иконографији изображава у доњој црвеној хаљини као Бог, али огрнут плавом као Човек.




   Описани мали хералдички штитић (тзв. escutheon), који се налази у срцу већега штита, сам по себи, има вишеструку символичку вредност. Наиме, налазећи се управо на месту сусрета кракова пала, тј. (символички) на месту сусрета највеће европске и највеће српске реке, он сведочи о месту, које је, заправо, речно острво и налази се у средини реченога сусрета моћних водених маса, које даљи ток настављају сједињене.




   Мали штит је црвене боје, што је био најчешћи случај и у српској средњевековној хералдичкој традицији. Ова боја упућује на ратничко наслеђе села, на чијој територији су се одвијале значајне војне операције и битке у временима отоманских освајања и неуморне борбе наших предака за одбрану својих домова, али и читаве Европе од навале Исмаилћана. Управо је сва та изливена крв наших Светих Предака оно због чега су ове наше области задуго носиле епитет ''Предзиђа Хришћанства'' (Antemurale Christianitatis). Поред наведенога, црвена боја има доминатно место и у државним символима Србије, а у Православној иконографији педставља Божанску Природу Господа нашега Исуса Христа. Значајно је напоменути и врло битну чињеницу да је и штит историјскога грба Баната, такође, црвене боје. Дакле, употребом црвене боје се овде изражава вера и нада у живот једнога српскога и банатскога места и његових житеља у складу са Вољом Божијом, а одаје се и дужно поштовање према жртвама јуначких предака.




   На поменутоме, мањему, штиту се налази пропети дивљи вепар, који није случајно рањен стрелицом и главу. Реч је, наиме о чувеноме трибалскоме вепру, чија глава је, кроз повест, представљала грб Србије, због чега се налазила и у великим комбинованим грбовима аустријских царева, који су тиме хералдички изражавали и територијалне и владарске аспирације на наше просторе. Доцније, овај символ фигурира и као грб Браничева, што је веома значајно за данашњи положај Острова, као места на граници између двају српских области – Баната и Браничева. Иначе, оваква вепрова глава је била и врло присутан символ у устаничкој српској хералдици почетком XIX столећа, као и у владарским грбовним ознакама Врховнога Вожда и Коменданта Српскога Ђорђа Петровића Карађорђа, што је јасан подсетник и на повесну улогу овога поднебља у тим пресудним временима у прошлости Србије. Овај елеменат из апокрифнога грба Трибалије, међутим, овде служи и као подсетник на најдревније наслеђе ове области, коју су некада насељавали управо антички Трибали, а указује и на место које се налази у самоме срцу древне Трибалске долине, која повезује Подунавље и Поморавље.




   Својом бојом и положајем овај вепар нас поново подсећа на суштинску припадност села Острова Банату, на чијем грбу је био лав, који је, такође, био пропет и замахивао је управо оваквом сабљом кривошијом, што је карактеристика добро развијене угарске хералдике, која се одомаћила и у српској хералдичкој традицији. О ратничкој природи ових символа, верујемо, нема потребе превише говорити, као ни о оправданости њихове употребе управо у знамену овога и оваквога места. Наиме, вепар у хералдици представља борца, који је увек приправан на одбрану, особито упорнога и опаснога када је прогоњен и који у својој одбрамбеној борби може да буде онемогућен тек погибијом. Овакву символичку ведност употребљене хералдичке фигуре банатска сабља кривошија, наравно, само појачава. Подвлачимо, на послетку, да употреба пропетога трибалскога вепра са сабљом кривошијом у десници представља оригинално и досад невиђено хералдичко решење, које обезбеђује посебност овоме грбу и које је утемељено у најстаријему хералдичкоме наслеђу овога поднебља.




   Описани штит великога грба Месне Заједнице Острово је са обе стране обухваћен хербалним полувенцем, као што је и прописано важећим хералдичким стандардима у савременој српској месној хералдици. Са десне хералдичке стране (у хералдици се грб, иначе, посматра из позиције онога ко стоји иза, а не испред штита) је поменути полувенац сачињен од природнога струка ђурђевка у цвету, што је јасна и пријатна алузија на Светога Великомученика и Победоносца Георгија и Ђурђевдан, као на Крсну Славу сеоскога Храма, као и самога села и великога броја островачких фамилија. Са леве хералдичке стране, пак, је овај полувенац сачињен од гранчице дуда у роду, што је подсетник на чињеницу да је ово село некада обиловало стаблима дуда и да је надалеко било познато управо по производњи сировине за израду свиле, тј. по узгоју свилене бубе, која се искључиво храни листом дуда.




   Као што је то случај са свим месним грбовима у Србији, који су израђени у складу са позитивном хералдичком регулативом, лента за мото, девизу или гесло грба налази се испод штита и садржи име Титулара. Овиме је заокружена и комплетирана ова грбовна композиција, сасвим у складу са најбољим европским и српским хералдичким наслеђем, као и уз поштовање важећих српских хералдичких стандарда.




   Новим грбом Месне Заједнице Острово су задовољени сви естетски и хералдички стандарди, а испоштоване су и све жеље представника Титуалра грба, тј. хералдички и символички су представљени жељени елементи и то уз употребу уобичајених хералдичких боја и метала. Уверени смо и да израђени и усвојени грб на ваљан начин изражава историјско и хералдичко наслеђе поднебља, као и географске и привредне особености места, што представља и један од основних атрибута, којима би један ваљани месни грб морао да се одликује.







+ + +




Месна Заједница Острово 
/велики/
(Ђакон Ненад М. Јовановић, Небојша Дикић)

Грбовна Повеља бр.004/10
за грбовно знамење
Месне Заједнице Острово



+ + +




Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер