Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com













САРАДНИЦА НАШЕГ ЦЕНТРА
НА ПРОМОЦИЈИ БИОГРАФИЈЕ
ЕЛЕФТЕРИОСА ВЕНИЗЕЛОСА







    Тема српско (југословенско)-грчких односа у 19. и 20. веку, без обзира на своју важност и међусобно прожимање историја двеју суседних земаља, у досадашњој балканској историографији истраживана је више узгредно и несистематски, првенствено као део појава везаних за политику великих сила према балканском простору. Позивање на блискост и традиционалне везе створило је парадоксалну слику, указујући на оскудно познавање основних појава и процеса, који су пресудно одредили међусобне везе Србије (Југославије) и Грчке током целокупне историје њихових међусобних односа. Управо чињеница да се о односима са суседном Грчком писало углавном уз ослањање на поједностављене представе, „које су зависно од промена у политичким односима мењале своје место“, упућује на неопходност систематичнијег методолошког приступа истраживању њихове историје у свој својој сложености.





    Дипломатска делатност великог грчког државника и дипломате Елефтериоса Венизелоса, чија је активност обележила грчку, балканску, али и европску сцену током скоро целе прве половине 20ог века , као и његова настојања за очувањем добросуседских савезничких односа са Србијом у истом периоду, није у довољној мери позната нашој широј, али и стручној јавности.





    Сарадница нашег Центра, др Александра М. Пећинар, на позив Фондације која носи име грчког премијера, имала је прилику да, у оквиру предстваљања биографије Елефетриоса Венизелоса, двотомног ауторског дела директора поменуте Фондације, Николаоса Пападакиса, говори и укаже управо на ове мање познате димензије делатности грчког премијера, које су пресудно одредиле формирање и развој српксо-грчких дипломатских односа. Промоција овог вишеструко значајног дела одржана је 12. септембра у Атини, у велелепном здању Културног центра ЕСТИА НЕАС СМИРНИС у атинској општини Неа Смирни. У друштву еминентних говорника, који су указали на важне аспекте деловања Елефтериоса Венизелоса, а у присуству посленика из политичког, културног и пословног света Грчке, др Пећинар је изложила своје виђење и указала, како на значај Венизелоса у обликовању односа наше две суседне земље почетком 20. века, тако и на неопходност њиховог неговања и културног повезивања два суседа.





    "Две земље, Србија и Грчка, заузимајући југозападни део Балканског полуострва, нашле су се у ситуацији да поведу оружану борбу ради потврђивања својих интереса, тада већ од животног значаја. Неопходно би било поменути и додатни моменат – да Србија и Грчка никада у прошлости нису улазиле у ратни сукоб! Појединачни географски положај сваке од држава није играо главну улогу, већ оријентисаност ка објективном суочавању са међусобним разликама ради предузимања мировних иницијатива. Ова дубља историјска солидарност показала се и у недавној прошлости, када је, скоро једино Грчка, влада и народ, изразила саосећање са неправдом оружаног напада против Србије…





    Први пут су две земље направиле искорак из својих незавидних положаја већ крајем 19. века, током кога су били наглашени заједнички интереси грчког и српског народа, али и створени предуслови за развијање међусобних веза. Током 1912–1913. године, најпре у оквиру Балканског савеза, а касније у виду заједничког супротстављања оружаном ширењу Бугарске, наглашена је посвећеност двеју држава очувању равнотеже у свом суседском геополитичком простору. Та тежња биће потврђена и током Првог светског рата, када две земље постану део европске политичке сцене.





    Истрајност грчке стране у таквој политици, пре свих, изразио је Елефтериос Венизелос, премијер земље током највећег дела друге деценије 20. века. Док су трајали балкански оружани сукоби и Први светски рат одлучно је подржавао Србију у суседском простору, не оклевајући да тај свој избор уплете у драматичан унутрашњи сукоб са краљем Константиносом. Управо је Венизелос био тај који ће као апсолутни приоритет, долазећи поново на власт 1928. године, решити комплексне проблеме што су искрсавали након стварања увећане уједињене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, непосредно након Великог рата….."





НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер