ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
 НАШЕ САРАДНИЦЕ  Српско-грчки дипломатски и савезнички односи (1912-1918) Промоција књиге Др. Александре М. Пећинар на 61. Београдском Сајму књига" Позивајући се на једно упутство из 1878. године, издато за представљање књиге "Рат Србије са Турском", у коме је наведено да би свака стопа и предео којим су српски војници прошли и где су оставили кости, морали бити познати свима у Србији, а чији је циљ био да упозна свет са оним што се десило због бројних жртава којима је државност плаћена, начелница издавачке делатности Медија центра "Одбрана", госпођа Драгана Марковић, отпочела је заједничку промоцију два нова издања "Одбране", 26. октобра, четвртог дана 61. Београдског Сајма књига и објаснила разлоге објављивање како четири књиге о српским војводама Степи Степановићу, Радомиру Путнику, Петру Бојовићу и Живојину Мишићу, тако и књиге наше сараднице, историчара др Александре М. Пећинар, "Српско-грчки дипломатски и савезнички односи (1912-1918)".  Након излагања Мр Милоша Јанковића, помоћника министра одбране Србије за јавне ресурсе и приређивача књиге о војводи Живојину Мишићу, који је укратко изложио разлоге и циљеве објављивања своје књиге, настале још 1991. године, рецензент оба издања др Миле Бјелајац, историчар и директор Института за Новију Историју Србије, у својој уводној речи је истакао да су судбине српских војвода, војске којом су командовали и целе тадашње српске државе, били неодвојиви од Грчке. Наглашавајући да се до сада веома мали број аутора бавио односима Србије и Грчке, чак и у Балканским ратовима и Великом рату, као и да је занимање за односе две земље углавном било из угла политике великих сила на балканском простору, др Бјелајац је истакао да књига др Пећинар, у том смислу представља значајан помак, јер се о односима две земље и народа, посебно у акутном тренутку какав је представљала друга деценија 20. века бавила кроз грчка документа настала у том периоду. Посебно је истакао мало познату чињеницу да је Србе 1914. спасила грчка муниција, коју је ова земља, на наговор Савезника уступила Србији, омогућујући Сувобор и успешан исход за Србију, који је током те године уследио.  Др. Пећинар је представљајући своју књигу посебно истакла значај оригиналног грчког архивског материјала на коме је књига заснована, а који је проучен на релацији од Крита, преко Атине па све до историјских институција у Солуну. Такође и "грчки угао" сагледавања хронолошког одсека анализираног у књизи, а који омогућава боље упознавање како грчке тако и српске историје током друге деценије 20ог века. Наглашавајући значај процеса који су се током Великог рата одиграли на политичкој сцени Грчке, посбно грчког националног раскола, као сукоба тадашњег грчког краља Константина и грчког премијера Венизелоса, који је у великој мери одредио грчки став према савезничкој Србији, др Пећинар је изразила наду да објављена књига представља само почетак детаљнијег проучавања односа две земље у свој својој сложености.  Књига коју је др Бјелајац окарактерисао као "споменик не само пријатељства два народа, ако се о томе сме у политици уопште говорити, већ и сусрет две историографије у коме видимо како о Србији говоре и мисле обични људи, политичари, медији у тадашњој Грчкој", посвећена је успомени на академика Миладина Пећинара, прадеде Александре Пећинар, који је као један од 1300 каплара учествовао у Првом светском рату.  |
