ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ О
ВОЈВОДИ ПЕТРУ БОЈОВИЋУ
101. годишњица од ослобођења Београда у Великом рату обележена је у Дому Војске Србије, 19. октобра (1. новембра) 2019, на изразито свечарски начин. Овим поводом уприличена је промоција изузетно значајног издања, књиге „Војвода Петар Бојовић – разматрања војне моћи“ коју је приредио пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра „Одбрана“.
Приповедајући о инспирацији и мотивима за настајање ове књиге, пуковник Карапанџин је у свом излагању истакао да је још 2016 године, приликом реализације идеје да се организује изложба одликовања војводе Петра Бојовића, био замољен да напише поговор каталога изложбе, те је ревносно приступио проучавању релевантних историјских података. Ипак, разлоге за фасцинацију војводом Петром Бојовићем, пуковник Карапанџин објаснио је читањем његовог првог рада, "драгуља" под називом "Официрски кор", објављеног у часопису „Ратник“, давне 1891. године, који је Војвода написао као 33.годишњи капетан друге класе, а у њему исказао дубоко разумевање суштине официрске професије.
Истичући да официрска професија спада у професије које имају немерљиву вредност "…..она није обичан посао, већ начин живота и подразумева непрекидну спремност на жртву", што се код Бојовића посебно види у поменутом чланку, пуковник Карапанџин је истакао да српски народ воли свог војника и официра "управо због те спремности на јеванђелску жртву коју код њих препознаје".
Поред Бојовићевих текстова, објављиваних у часопису "Ратник", у овој грађи објављене су и три његове књиге. Двотомна публикација подељена је на три целине, од којих је прва, уводна, реч приређивача, „ Од заборава ка вечности“ у којој се приказује начин промишљања војводе Бојовића и указује на значај три компоненте војне моћи: моралне, физичке и концептуалне, исте оне моћи на којима се војска и њена снага заснивају и данас.
Сажимајући срж војне мисли Петра Бојовића у трећем пасусу "Официрског кора":" Да војска заиста војском буде, то да би могла одговорити свом узвишеном задатку, нужно је да буде наоружана, војнички уређена и војнички васпитана. То су три нераздвојна елемента, која су потребна да војска буде сила која ће се покоравати једној вољи, појављивати и дејствовати као једна целина и која ће бити у стању да све ратне тегобе савлада", приређивач је посебно истакао значај који је војвода Бојовић придавао моралној компоненти, при том наглашавајући његову изразиту побожност као темељ за друге многе Бојовићеве врлине. Између осталих и његову храброст показану кроз ратоводствене способности у чак седам ратова али и као јединог команданта Армије у Првом светском рату који је рањен у непосредном борбеном додиру са непријатељем.
Ипак, након Великог рата војвода Бојовић је скрајнут. На крају Другог светског рата војводе из Балканских ратова, из Првог светског рата имали су своје место, али се на Бојовића заборавило.
Не спорећи Војводино изузетно знање и образовање, националну свест и родољубље, пуковник Карапанџин, као врсни познавалац односа великих монотеистичких религија према рату као друштвеном феномену, посебно је истакао православље и искрену побожност као основе бића Петра Бојовића, а управо ту и налази одговор на питање зашто је запостављан и неоправдано критикован.
Током овог изузетно посећеног културног догађаја, који је био прилика и за поетско представљање уметника Небојше Мастиловића и групе „Пирг“, који су извели мелодије инспирисане херојском борбом српског народа у Првом светском рату, о делу „Војвода Петар Бојовић – разматрања војне моћи“ поред приређивача говорили су и рецензенти књиге бригадни генерал Мирослав Талијан, командант Специјалне бригаде ВС и потпуковник доц. др Далибор Денда из Института за стратегијска истраживања Универзитета одбране.
Поред осталог генерал Талијан истакао је да је "упркос протоку времена, неслућеном технолошким напретку у развоју наоружања и стратегије ратовања, војвода Бојовић најсветлији пример савременог официра".
Потпуковник др Далибор Денда приметио је да војвода Петар Бојовић био један од наших најбољих српских ђенералштабних официра, и додао да "из његовог пера долази једно од најзначајнијих признања моралу, војној компоненти од које зависе три четвртине успеха на бојном пољу".
Дело пуковника Карапанџина који је током протеклих неколико година пажљиво проучавао мало познате детаље из живота најобразованијег српског војводе, лично вршећи коректорски посао изузетно обимне скениране грађе, засновано је на дубоком разумевању дела једног од највећих српских војсковођа, а у великој мери успело је да официра са највише одликовања у српској војсци, укупно 46, јавности приближи на нешто другачији начин, а иако без тенденције да "полемише са историографском струком", сто година касније окренуло је једну нову страницу у историји, на достојан начин се одужујући Војводи.
Упечатљиво, поучно и изузетно надахнуто казивање пуковника Карапанџина заокружено је добородошлицом "бесмртном војводи у свој Ратнички дом" и уверењем "да он управо сада изводи своју наредну операцију, пробој из заборава и гоњење непријатеља у одступању корз вечност", али и смерном надом да смо достојни да у тој " небоземној операцији" изнесемо улогу " Бојовићеве Прве Армије".
По љубљазном позиву организатора, испред Центра за истраживање православног монархизма, част да присуствује овој свечаности имала је наша уважена и вредна сарадница др Александра М. Пећинар.
|
