Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



Facebook
Facebook

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Татјана Лош


ПЕРСИДА КАРАЂОРЂЕВИЋ:
МУДРА КНЕГИЊА, ВЕЛИКА КТИТОРКА








Приписује јој се оснивање првог српског театра у Београду, 1847. године, али и многе друге културне заслуге. На њену иницијативу је подигнута Црква Светог Илије у Сокобањи, а даривала је и скупоцени крст цркви у Мионици






   Била је ћерка војводе Јеврема Ненадовића, супруга кнеза Александра Карађорђевића и мајка краља Петра Првог. На лозу из које је потекла и ону којој је припала оставила је лични траг, јер је била довољно снажна и способна да не остане у сенци знаменитих предака и потомака. Кнегиња Персида Карађорђевић је упамћена као велика и утицајна жена, као личност за себе.





   Рођена је 15. фебруара 1813. године у Бранковини, у дому Јеврема и мајке Јованке, ћерке угледног војводе Младена Миловановића. Њено име се по природи ствари доводи у везу и са Јаковом Ненадовићем, јер јој је први српски министар полиције био деда. У таквом окриљу образовање није могло да јој измакне, али је од породице очито наследила и мудрост и одлучност, по чему је у каснијим годинама живота била препознатљива. Све су то, говорило се, одавале њене маркантне црте лица.





   Имала је 17 година када се, 1. јуна 1830, удала за Александра Карађорђевића, сина вође Првог српског устанка Карађорђа и Јелене Јовановић. Венчање се догодило у Хотину, у Бесарабији, где се њен супруг школовао. Персида се чак десет пута остварила као мајка - најпре је родила Полексију, потом Клеопатру, па Алексија, Светозара, Петра, Јелену, Андреја, Јелисавету, Ђорђа и на крају Арсена. После 14 година брака, Александар је загосподарио Србијом, пошто су га на престо довели Уставобранитељи, након што је свргнут Михаило Обреновић. Тако је Персида постала кнегиња, али не она која влада из сенке, него она која отворено подржава и у стопу прати супруга. Александар је започео реформе у Србији и одлучио да уведе нове установе, са циљем да убрза развој државе, а Персида му је у томе била велики ослонац и мудра саветница. Неспорно је да је оставила значајног трага у политичком и културном животу земље, а говорило се да је поседовала доминантну одлучну црту која је кнезу недостајала, па су се добро допуњавали. Он је био систематичан, али је она зато управљала кризама. Ситуацијама које је било тешко контролисати, владала је без страха и панике.





   Сматрала је да је култура важна сфера друштва и да мора да се негује и шири, јер је то пут којим ће се, ако буде изабрала, Србија издићи. Много тога је радила да се то заиста и деси, па не чуди што се данас спомиње као велика ктиторка. Оснивање првог српског позоришта у Београду, 1847. године се приписује управо њој. С друге стране, кнегиња није запостављала ни духовни живот, о чему сведочи Црква Светог Илије, која је подигнута на њену иницијативу. Боравећи у Сокобањи кнегиња је баш на дан овог свеца отишла на извор реке Моравице, када је приметила да се много народа окупило око обичног каменог крста. Та сцена јој није дала мира, па је одлучила да поклони импозантан прилог како би се на том месту подигла црква, у којој би људи могли да проналазе духовни мир. Изградња овог, најстаријег црквеног објекта на територији Сокобање, почела је 1869, а храм је освећен три године касније. Остало је забележено и да је цркви посвећеној Вазнесењу Господњем у Мионици, 1856. године даровала скупоцени крст на престолу и дарохранилницу "од пахвонда".





   Да је Персида била важна и утицајна личност, говори и чињеница да јој је турски султан доделио Орден падишаховог портрета, што је био јединствен случај у турској историји.





   Међутим, владавина њеног супруга није потрајала, јер је 1858. године сазвана Светоандрејска скупштина, када је Александар морао да абдицира. То је проузроковало пресељење породице Карађорђевић на имање у близини Темишвара. И ту се негде завршава прича о њој, бар што се тиче њених заслуга за земљу и народ којем је припадала и који је волела.





   Умрла је 29. марта 1873. године у Бечу. Дело Катарине Ивановић, прве жене сликара у Србији, "Портрет кнегиње Персиде Карађорђевић" важи за једну од најбољих слика у српском класицизму, које је остало као трајно сећање на супругу кнеза Александра.


СПОМЕН ПЛОЧА ПРЕМИНУЛОЈ ЋЕРКИ






   Персидина и Александрова ћерка Клеопатра, за чији рођендан је чешки композитор Алојз Калауз компоновао песму "Што се боре мисли моје", је имала само 20 година када је умрла, па је њена мајка 1856. године подигла чесму у селу Неменикуће на Космају. На мермерној плочи стоји натпис:" Персида Карађорђевић, књагиња србска, подиже овај источник за спомен своје премиле кћери Књажевне Клеопатре, рођене 14. нове 1835, а упокојене 1. јулија 1855". Испод плоче је изрезана српска круна, а испод ње исписане речи: "Овај извор што жубори овде, то је спомен цвета који вене, то су сузе место ладне воде, у жалости што су проливене".





Извор

НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер