Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net



















Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић




ПЕТРОВДАНСКА БЕСЕДА*











   У име Оца и Сина и Светога Духа.


   ''Што је било то ће бити, што се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем'' (Проп.1,10), речи су Цара Соломона Премудрога, које су важиле и у његово и у апостолско и у наше време и у времена безбројних поколења, која иза нас долазе.

   Зато и ми, данас, живимо у временима подобним апостолским – у временима сетве и жетве.

   Управо зато примери Првоврховних Апостола Петра и Павла пред нас постављају веродостојни рецепт живљења, делања и служења. Кроз мученичку нашу прошлост и садашњости нас утврђују на крсно-васкрсном путу, ''путу богопознања'', по речи великога Угодника Божијег последњих времена и крви српске, Светог Јустина Ћелијског.

   Прича о Светом Апостолу Петру и Светом Апостолу Павлу, јесте прича о потпуном преумљењу и препороду пале природе човекове. Прича о томе како се од Симона, постаје Петром, а од Савла – Павлом. Пропуштено кроз српску призму данашњице, како се од обезбоженог демоса, постаје облагодаћеним и обоженим лаосом. Од бесловесне руље, подложне сваковрсним манипулацијама, ниподаштавањима и потпуном затирању, ка свесној и савесној народној Заједници, као веродостојном делу Новог Израиља – Народа Божијег.

   Велика сетва Петрова и Павлова, као оних који су били први међу онима који су свет, утонуо у разврат, сваковрсну морално-етичку и сваку другу отпадију, упознали са благим ликом Христовим, крунисана је голготоподобном жетвом управо на данашњи дан.

   Семе који су бацили они, а посебно Свети Апостол Павле, као Апостол Народа, који је проповедао и на српским етничким проосторима (у Македонији и Далмацији), наставља и данас да доноси бројне плодове и доносиће их до конца времена. Управо о том нашем радосном исчњекивању, истом оном којим су Апостоли напојили и прве Хришћане, који су, стога, били готови да, уз усклик: ''Мараната'', добровољно поднесу и најгрознија страдања и мучења, говори и сам Апостол Павле када вели: ''Јер сад видимо као у огледалу, у загонетки, а онда ћемо лицем у лице; сад знамо делимично, а онда ћу познати као што бих познат'' (1.Кор.13,12).

   Када су ове и сличне речи Павлове наши Свети Преци слушали и у своја срца слагали, управо на месту где се данас налази једна од највећих српских Светиња, Манастир Крка, у српској Далмацији, тада је постављен заметак, семе, који ће се расцветати у раскошни цвет српског косовског завета. Није, зато, случајно што је народна традиција, неретко, Апостола Петра доводила у везу са Светим Савом, јер су и они и Апостол Павле и Свети Кнез Лазар, били уведени у исти опит Вере – исте оне Вере, која нас је голготском жртвом и крвљу мученика откупила и препоручила за живот вечни.

   Нису само прошла, већ је и наше поколење ''за пјесму створено'', по речи Владике Петра Петровића Његоша, чију 200-годишњицу рођења ове године обележавамо. Зато наш народ толико личи на Петра, коме Сам Господ вели: ''Заиста, заиста ти кажем: Када си био млађи, опасивао си се сам и ходио си куда си хтео; а кад остариш, раширићеш руке своје и други ће те опасати и одвести куда не желиш'' (Јн.21,18).

   Зато личимо и на Павла, јер као и његову, безбројне главе мученика српских дочекао је и дочекиваће Господ на руке Своје у Царству Небеском. Од те крви, апостолске и српске, поцрвенео је и божур косовски и вазда нас опомиње на будност, на стражење над самима собом.

   То нас васкрсно црвенило обавезује на незаборав, на одговорност и, изнад свега, на љубав, као што нас учи и Свети Апостол Павле: ''Ако језике човечије и анђеоске говорим, а љубави немам, онда сам као звоно које јечи, или кимвал који звечи'' (1.Кор.13,1) и: ''А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али од њих највећа је љубав'' (1.Кор.13,13).

   Управо у име те љубави, а не у име злопамћења или осветољубивости, ми Срби и све Православље, немамо право да заборавимо Петровдан 1992. године Господње, када су крвожедне сребреничке џихадлије, у сребреничким селима Залазjе и Сасе и у братуначким селима Биљачи и Загони, на најзверскији начин уморили 69 српских мученика, а бројне заробили од коjих многи никада нису пронађени.

   Истоветно стотинама хиљада наших косовских, јасеновачких, пребиловачких и други мученика, и ови наши новомученици су пострадали једино и искључиво зато што су били православни Срби, јер су припадали народу који, већ више од једног миленијума, неодустајно корача стазом, коју су трасирали Свети Апостоли Петар и Павле. Стазом, на којој су исписана заветна српска гесла: ''За Крст Часни и Слободу Златну'', ''Слобода или смрт'' и ''С Вером у Бога, за Краља и Отачаство''...

   Није, дакле, случајно да су непријатељи и мрзитељи свега што је ''свето и честито и миломе Богу приступачно'', у региону српскога Бирча и Средњег Подриња, током тих страшних ратних година бирали управо празнике, као што су Божић, Петровдан, Видовдан или Ђурђевдан, за свој крвави пир иза којега је остало чак 3267 српских хумки.

   Урежимо зато и у своје и у колективно памћње српског народа Петровдан 1992. године Господње и имена места као што су: Залазје, Сасе, Биљача, Загони, Бјеловац, Скелани, Бљечева, Факовићи, Бољевићи, Јежестица, Подравањ, Ранча, Магашићи, Сикирић, Милићи, Кравица и др. Одатле крв невино измасакриране српске деце, стараца, жена и мушкараца вапије кад Господу, јер за њихово невино страдање нити је код одговарао, нити ће, сви су изгледи, икада одговарати.

   И те су хумке семе, и оне су сетва, једнако као и апостолска и зато мора бити достојно и вечно упамћена, јер без ње неће бити ни жетве – жетве која нас чека у ризницама будућих добара, сада и увек и у векове векова,


   Амин.






*Беседа одржана на Светој Литургији о Петровдану, 29. јуна (12. јула) 2013. године Господње у београдском Храму Светог Aпостола и Евангелисте Луке у Кошутњаку







НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер