Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com













НЕГОВАЊЕ ТРАДИЦИЈА
ПРВОГ СВЕТСКОГ У ПИРОТУ







    У духу традиције неговања сећања на погинуле у Првом светском рату, у Пироту је дана 20. септембра је на Грчком и Српском гробљу у Пироту одржана манифестација одавања почасти српским и грчким војницима страдалим у Првом светском рату.





    Свечаности су присуствовали представници Амбасаде Грчке, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, господин Негован Станковић, представници Министарства одбране Републике Србије, командант Копнене војске генерал-потпуковник Милосав Симовић, представници војске Грчке, Француске, Италије, Русије, Чешке, Немачке и Србије, градоначелник Пирота Владан Васић, начелница Пиротског округа, Драгана Тончић, представници Српске и Грчке Цркве као и представници бројних удружења који негују традиције ослободилачких ратова из Србије и Грчке.





    Сарадница нашег Центра, др Александра М. Пећинар, у својству Представника у Србији Националне Научно-истраживачке Фондације "Елефтериос К. Венизелос" са Крита, свечаностима је присуствовала на позив војног аташеа Републике Грчке у Београду.





    На грчком гробљу је сахрањено 358 грчких војника и официра који су крајем 1918. и почетком 1919.године страдали по јакој зими, највећи број њих из грчког града Патраса. По завршетку свечаности на грчком гробљу, у складу са традицијом, а по истом протоколу одржана је свечаност крај споменика погинулим српским јунацима, који сведочи о погибији 7.610 Пироћанаца страдалих у Првом светском рату.





    Прича о грчком војничком гробљу у Пироту не само да пружа податке о даљем напредовању грчке војске након пробоја Солунског фронта, а пратимо је у наводима о Трећој пешадијској дивизији, већ представља својеврсну причу о улози и доприносу Грчке у ослобођењу Србије.





    Да подсетимо да је та дивизија била је у саставу Армијског корпуса Б. Имала је у свом саставу 6. пешадијски пук мобилисан у Месолонги, 12. пешадијски пук мобилисан у Патрасу, 2. батаљон 39. евзонског пука, мобилисаног из Месолонги и 3. артиљеријски дивизион такође мобилисан из војног округа Патрас. Командант дивизије од њеног поновног формирања био је артиљеријски пуковник Николаос Трикупис, а начелник штаба пешадијски потпуковник Александрос Еурипидис. У време када је српска Прва армија заузела Лесковац, 3. октобра и 12. октобра Ниш, а Француска коњица Књажевац, Трећа грчка дивизија је 3–16. октобра ушла у Приштину, где ју је затекло примирје са Бугарском. Када се штаб Француске источне војске преселио у Ниш, дивизија је упућена из Приштине у Пирот. Француска источна војска, према наредби Франше д' Епереа упутила је 2. групу дивизија (76. и 11. колонијална из Скопља, и различите делове у Битољу и Прилепу) у Пирот на српско-бугарску границу. Дакле, Трећа је њима придодата. Сви заједно штитили су десно крило српске Прве армије која је хитала ка Београду и требало ускоро да пређе у Банат. (Немачка је капитулирала тек 11. новембра, а Мађарска 13. новембра). Дивизија је 18. децембра 1918. добила наређење команданта Француске источне војске генерала Анрија да из Пирота одмаршује у Ђевђелију. Она се до 31. јануара 1919. постепено прикупљала на простору Лангадаса. Опраштајући се од Треће дивизије, која је до тада била у саставу француске Источне војске, генерал Анри је истакао да му је била част и да је имао срећу да јој командује. Дивизија је под његовом командом прешла 200 километара до Пирота по тешком и непроходном терену. Захвалност су добили и од Франша д' Епереа и команданта италијанских експедиционих снага генерала Момбелија.





    Посебно је интересантан податак да је већ поменути заповедник грчке III пешадијске, артиљеријски пуковник Николаос Трикупис, који је након победничког напредовања савезничке војске према Пироту унапређен у чин генерал-мајора, био једна од кључних личности грчке историје у периоду који је Првом светском рату уследио. Као заповедник Првог Војног Корпуса учетсвовао је у Малоазијској експедицији, догађају који је пресудно обликовао историју грчке нације током треће деценије 20ог века, а чије се последице и данас осећају у грчкој свакодневици.





НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер