ОДАТА ПОЧАСТ ПОГИНУЛИМ
ГРЧКИМ И СРПСКИМ БОРЦИМА
У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ У ПИРОТУ
Дана 20. септембра је на Грчком и Српском гробљу у Пироту одржана традиционална манифестација одавања почасти српским и грчким војницима страдалим у Првом светском рату.
Свечаности су присуствовали представници Амбасада Грчке и Кипра, као и војних изасланика земаља (по позиву Амбасаде Грчке), министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије, господин Зоран Ђорђевић, представници Министарства одбране Републике Србије, командант Копнене војске генерал-потпуковник М. Симовић, градоначелник Пирота Владан Васић као и представници бројних удружења који негују традиције ослободилачких ратова из Србије и Грчке.
Сарадница нашег Центра, Др. Александра М. Пећинар, свечаностима је присуствовала на позив војног аташеа Републике Грчке у Београду.
На гробљу је сахрањено 358 грчких војника и официра, који су крајем 1918. и почетком 1919. године страдали по јакој зими, а њихове кости разбацане у околини Пирота. Катарина Левандис, српска снаја, удата за Пироћанца, године 1923, сакупила је кости и сместила у гробницу. Највећи број војника био је из грчког града Патраса.
Чинодејствовао је његово преосвештенство Г.Г. Арсеније, Епископ Нишки, у садејству са свештеницима из Пирота и Грчке. Потом су положени венци на споменик погинулим грчким војницима.
По завршетку свечаности на грчком гробљу, по традицији по истом протоколу одржана је свечаност крај споменика погинулим српским јунацима, који сведочи о погибији 7.610 Пироћанаца страдалих у Првом светском рату.
Треба нагласити да се породица Сурланџис из Пирота већ годинама брижно стара о овим споменицима прошлости, као и да је током ове године грчки споменик рестауиран како захваљујући несебичном 3залагању представника Грчке Амбасаде, тако и великодушној помoћи извесног броја грчких предузетника.
Прича о грчком војничком гробљу у Пироту пружа податке о даљем напредовању грчке војске након пробоја Солунског фронта, а пратимо је у наводима о Трећој пешадијској дивизији.
Та дивизија била је у саставу Армијског корпуса Б. Имала је у свом саставу 6. пешадијски пук мобилисан у Месолонги, 12. пешадијски пук мобилисан у Патрасу, 2. батаљон 39. евзонског пука, мобилисаног из Месолонги и 3. артиљеријски дивизион такође мобилисан из војног округа Патрас.
Командант дивизије од њеног поновног формирања био је артиљеријски пуковник Николаос Трикупис, а начелник штаба пешадијски потпуковник Александрос Еурипидис.
У време када је српска Прва армија заузела Лесковац, 3. октобра и 12. октобра Ниш, а Француска коњица Књажевац, Трећа грчка дивизија је 3–16. октобра ушла у Приштину, где ју је затекло примирје са Бугарском. Када се штаб Француске источне војске преселио у Ниш, дивизија је упућена из Приштине у Пирот. Француска источна војска, према наредби Франше д' Епереа упутила је 2. групу дивизија (76. и 11. колонијална из Скопља, и различите делове у Битољу и Прилепу) у Пирот на српско-бугарску границу.
Дакле, Трећа је њима придодата. Сви заједно штитили су десно крило српске Прве армије која је хитала ка Београду и требало ускоро да пређе у Банат. (Немачка је капитулирала тек 11. новембра, а Мађарска 13. новембра).
Дивизија је 18. децембра 1918. добила наређење команданта Француске источне војске генерала Анрија да из Пирота одмаршује у Ђевђелију. Она се до 31. јануара 1919. постепено прикупљала на простору Лангадаса. Опраштајући се од Треће дивизије, која је до тада била у саставу француске Источне војске, генерал Анри је истакао да му је била част и да је имао срећу да јој командује.
Дивизија је под његовом командом прешла 200 километара до Пирота по тешком и непроходном терену. Захвалност су добили и од Франша д' Епереа и команданта италијанских експедиционих снага генерала Момбелија.
Грчких војника је умрло 385 и сахрањено у Пироту у горе описаном спомен комплексу.
|
