Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net



















Александар Бачко




СЕНТАНДРЕЈСКЕ ПЛЕМИЋКЕ ПОРОДИЦЕ


ЈАНКОВИЋИ







   Године 1775. забележено је, да је Авраму Јанковићу (кућни број 61) и Константину Јанковићу (кућни број 190) поплава уништила „шталу од черпића“ и „кућу од камена и блата, 5 мера брашна и 100 снопова трске“, наневши им тако штету од 25, односно 44 форинте.1


   Нешто касније, 1787. године, било је неколико Јанковића међу сентандрејским кућевласницима. То су били: Аврам (Abrah. Jancovics), власник плаца 53, Марко (Marcus Jankovics) власник плаца 292, удовица извесног Јанковића (D. Jankovics rlcta.), која је поседовала плац број 410, као и Константин Јанковић. Поменути Константин, или Коста (Constant. Jankovics, Costa Jankovics) како се другачије наводи у попису из 1787. године, чије се име помиње код плаца 189, али је накнадно прецртано (као власник стоји удовица Михаила Табанчевића). Константин је био и сувласник парцеле 197, заједно са Андреасом Мелером и Крстом Крсмановићем, као и власник плаца 290 (на том месту се налазе и прецртана имена удовице Симеона Свирчевића и Прокопија Петровића).2

   Велика добротворка Старог Бечеја, баронеса Еуфемија Јовић рођена Јанковић (1779 – 29/17. арила 1861) била је пореклом од ове сентандрејске породице. Она је била рођена у Новом Саду, али су њени родитељи живели у Сентандреји. У том граду су поседовали кућу и имање. Еуфемија није имала деце и знатан део имовине наслеђене од оца је тестаментом оставила Грчкој цркви у Сентандреји, сину свог кума Максимовића, Јелисавети супрузи мајора Милутиновића и Лази Софрићу. Њен рођени брат је био Јован Јанковић од Буње. Он је 1816. године написао тестамент, у коме тражи да се из његове заоставштине школују деца из фамилије његовог оца. У тестаменту он помиње да су му тетке, односно сестре његовог оца, удате у сентандрејске фамилије Игњатовић и Софрић. Није познато, када је и где овај огранак породице Јанковић добио племство.3


   Јанковићи су помињани и у матичним књигама православних цркава у Сентандреји, у раздобљу од 1795. до 1874. године.4

   На листу једног литургиона остао је запис јереја Григорија Јанковића, о његовом постављењу за пароха Ћипровачке цркве 19. јула 1797. године. Он се као парох исте цркве помиње и 1810. године. Григорије је био један од сентандрејских пароха у периоду од 1797. до 1820. године. Међу ученицима сентандрејске српске основне школе 1798. године била је Роза Јанковић. Поменути Константин Јанковић је 1803. године био донатор једног од звона, које се налази у сентандрејској Грчкој цркви. Поседник Георгије Јанковић сахрањен је на Саборном (Успенском) гробљу у Сентандреји, крајем 19. или почетком 20. века. Алиса Јанковић је учествовала у једној добротворној представи у Сентандреји, приређеној на самом почетку 20. столећа. Године 1923. из Збега су у Србију исељени: Владимир Јанковић, његова супруга Јелисавета и ћерка Анастасија, затим Цветко Јанковић, његова жена Евица и деца Нада, Димитрије и Јулијана. Једна од старих кућа Јанковића налази се на Главном тргу број 19, са његове јужне стране. У првој половини 20. века ову кућу је купио Лазар Хужвик. Друга кућа Јанковића била је у Думчиној улици број 4.5





Текст преставља сепарат из књиге: Александар Бачко, Из прошлости сентандрејских породица, Зборник за српску етнографију и историју, књ. 3, Београд 2009, 47 - 48. Ова монографија добила је награду „Миле Недељковић“ 2010. године, као најбоље дело из области савремене фолклористике на српском језику.


____________________________________________________________________________

ИЗВОРИ


[1] Федора Бикар, Сентандреја у огледалу прошлости, Нови Сад 2003. (у даљем тексту: Бикар, Сентандреја), 52 - 53; Dóka Klára, Szentendre története írásos emlékekben, Pest megyei műzeumi füzetek XIII, Szentendre 1981, 155 - 156.

[2] Ференцијев музеј, Попис 1787, 5,12, 13, 18, 25.

[3] Бикар, Сентандреја, 257 – 258.

[4] Наталија Петровић, Патронимија неких српских насеља у Мађарској, Прилози проучавању језика, 12, Катедра за јужнословенске језике Филозофског факултета у Новом Саду, Нови Сад 1976, 130.

[5] Тихомир Р. Ђорђевић, Неколико старих српских записа и натписа, Старинар, Орган Српског археолошког друштва, Новог реда година IV, 1909, свеска друга, Београд 1911, 147; Бојана Чобан Симић, Корени - свештеници и народни учитељи у Помазу 1752 – 1895 (Помаз 2003), 45; Бојана Чобан Симић, Корени 2, Помашке породице 1752 – 2002 (Помаз 2003), 167; Живан Сечански, Једна класификација српске основне школе у Сент - Андреји из 1798. године, Гласник Историјског друштва у Новом Саду, књ. 13, Нови Сад 1940, 200; Пал Фојт, Сентандреја, (без места издавања) 1968. (у даљем тексту: Фојт), 7; Бикар, Сентандреја, 140, 158, 185, 235, 263, 273; Мата Косовац, Српска православна митрополија карловачка по подацима од 1905. године, (Сремски) Карловци 1910, 501 - 502.







Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер