Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
















ДОБИТНИЦИ МЕМОРИЈАЛНЕ
ПЛАКЕТЕ ''НЕБОЈША М. КРСТИЋ''
ЗА 2015. ГОДИНУ










   На основу одлуке нашег Одбора за доделу Плакете, а водећи се званичним Правилником за доделу Меморијалне плакете ''Небојша М. Крстић'' (погледајте овде), желећи дати доказа наше благодарности и признања за показану ревност и трудољубље за постигнуто на пољу сведочења идеје православног монархизма, богољубља и отачаствољубља, као и за велико пожртвовање и показану љубав према свему што је свето и честито и миломе Богу приступачно, у име сарадника Центра за Истраживање Православног Монархизма, највишим признањем Центра биће награђени: Његово Благородје Високопречасни протојереј-митрофор Михаил Алексејевич Протопопов из Мелбурна и г-дин Александар Владимиров Бачко из Београда.

   Плакете ће бити уручене у склопу овогодишњег молитвеног сећања и обележавања четрнаесте годишњице пострадања оснивача Центра, Небојше М. Крстића.

   Ако Бог да, Његовом Благородју Високопречасном протојереју-митрофору Михаилу Алексејевичу Протопопову ће наше највише Признање бити уручено у Сиднеју, а г-дину Александру В. Бачку у Београду.

   Наиме, Парастос поводом четрнаесте годишњице, никада до краја расветљенe, погибије брата Небојше М. Крстића, оснивача Центра за Истраживање Православног Монархизма, би требало да буде служен у Храму Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку (ул. Кнеза Вишеслава бб, Београд) о Ваведењу Пресвете Богородице, 21. новембра (4. децембра) 2014. године Господње са почетком у 17:30 сати.

   Након молитвеног обреда би г-дину Александру В. Бачку била уручена Плакета, а као видљиви знак признања за вредан, мукотрпан и самопрегоран рад на остваривању задатака, које је Центар пред себе поставио, а посебно поводом недавног објављивања његове нове књиге: "Белешке о везама између Срба и Руске Империје".

   Додела плакете у Сиднеју ће бити се одржана 23. новембра (6. децембра) 2015. у Цркви Светог Саве у сиднејском насељу Флемингтон.

   Помен ће бити служен са почетком у 19.00 сати, након чега ће уследити свечано уручење Меморијалне плакете ''Небојша М. Крстић'', која се проти Михаилу додељује за изузетне заслуге и дела од великог значаја за вишедеценијско сведочење идеја и етоса православног монархизма, као и за несебичну помоћ у остваривању мисије нашег Центра.

   Након тога, у 19:45, овим поводом ће бити приређено отварање изложбе дугогодишњег сарадника нашег Центра, иконописца г-дина Рада М. Павловића у парохијској сали, а одмах за тим ће уследити и пригодно предавање о иконопису и црквеној уметности Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја, Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске и духовног покровитеља Центра.

   Организатор сиднејских меморијалних свечаности, према прилици, моли наше уважене госте и званице за правило облачења, које предвиђа горњу мантију за свештенство, а за мирјане пристојне хаљине, односно одела или свечане униформе, ордење, медаље и награде.

   Позивамо све саборце, сараднике, пријатеље и поштоваоце дела покојног брата Небојше М. Крстића да нам се придруже у молитвеном сећању на нашег великог покојника.

+ + +


ЊЕГОВО БЛАГОРОДИЈЕ
ВИСОКОПРЕЧАСНИ ПРОТОЈЕРЕЈ-МИТРОФОР
ДР МИХАИЛ АЛЕКСЕЈЕВИЧ ПРОТОПОПОВ, ОАМ






    Отац Михаило је дугогодишњи архијерејски заменик Епархије аустралијско-новозеландске Руске Заграничне Православне Цркве. Један је од најобразованијих православних свештеника у Аустралији. Неколико деценија предавао је на мелбурнским универзитетима и редовни је представник Руске Заграничне Православне Цркве у свим локалним међуцрквеним и међуверским форумима. Одликован је Орденом Аустралије, Орденом Пријатељства, Царским Орденом Свете Ане, Орденом Орла Грузије и Бешавне Доламе Господа нашега Исуса Христа, Орденом Свете Краљице Тамаре, Императорским Орденом Светог Равноапостолног Кнеза Владимира, Орденом Светог Саве (Српске Православне Цркве) и многим другим престижним одликовањима. Отац Михаило један је од најбољих познавалаца православног монархизма у Аустралији, а интересантно је поменути да је као потомак руске племићке породице, рођен у Србији 1944.

   Наиме, интересантно је да је Високошречасни отац Михаил рођен у возу, током евакуације националних снага, приликом надирања комуниста према Београду, крајем Другог светског рата. Његов деда је био руски аристократа и царски ђенерал, а његов отац је био пуковник Донских Козака, који су током Другог светског рата ступили у редове Руске ослободилачке армије, под командом ђенерала Андреја Андрејевича Власова. Мајка проте Михаила, Олга, која је дипломирала на београдском Медицинском факултету, рат је провела као војна болничарка. Након рата, његов отац Алексеј је заробљен и одведен у Сибир у стаљинистичке гулаге, док је мали Михаил, са мајком и братом Николајем, допао логора за расељена лица у близини Салзбурга.

   Године 1949. успевају да емигрирају у Аустралију, што је друго избеглиштво и емигрантско пострадање високоблагородне породице Протопопова за непуне три деценије!

   Отац Михаил у својој новој домовини стиче високо образовање на Учитељском колеџу Бурвуд, Мелбурнском Университету, Университету Викторија, где изучава теологију, философију и др, а након свршених студија, неко време ради као учитељ. Истовремено је био и рукопроизведен у чин ипођакона и обављао је дужност личног секретара Његовог Преосвештенства Г.Г. Теодосија (Путилина), Епископа Мелбурнског.

   Свештени ђаконски Чин прима 1972. године Господње, а свештенички 1975. из руку Његовог Високопреосвештенства Г.Г. Теодосија (Путилина), Архиепископа Сиднејског.

   Поред бројних парохијских и обавеза и дужности у Епархијском савету, као и обавеза у Мелбурну, Данденонгу, Канбери и другде, отац Михаил је истовремено радио и као управник у више државних школа, што сведочи о његовим вројним талентима и изванредној енергији, коју је залагао за добро Цркве и поверене му пастве, али и друштва у целини.

   У протојерејски чин бива уздигнут 1985. године Господње, а на дужност архијерејског заменика за Викторију, Тасманију, Јужну Аустралију, Западну Аустралију и Нови Зеланд ступа 1988. године Господње, а 1991-1992. је обављао и високу дужност архијерејског администртратора Епархије Аустралијско-новозеландске, услед болести Његовог Високопреосвештенства Г.Г. Павла, Архиепископа Сиднејског.

   Једно од највиших државних одликовања, Орден Аустралије, примио је 1991. године Господње и то ''за заслуге пред руском заједницом''. Наиме, отац Михаил је годинама предводио, заједно са својом попадијом, врло опсежну хуманитарну акцију помоћи осиромашеном народу Русије и на тај начин је упућена огромна помоћ у храни, одећи, средствима за хигијену и лековима, бројним болницама, сиротиштима, манастирима и појединцима у развалинама Совјетског Савеза. Исте године, отац Михаил је одликован правом ношења златног напрсног Крста са украшенијима, а доцније је одликован и правом ношења митре, тј. највишим руским свештеним чином и дликовањем за мирско свештенство – чином протојереја-митрофора.

   Од стране Владе Руске Федерације је, 1997. године Господње, одликован високим Орденом Пријатељства ''за изванредан добротворни рад и иницијативе за стварање снажнијих пријатељских веза, културног развоја и сарадње између народа Русије и Аустралије''.

   Године 2005. је докторирао на Аустралијском католичком университету на теми: ''Руско православно присуство у Аустралији: Историја Цркве из недавно отворених архива и раније необјављиваних извора''.

   Од 2008. је, од стране Његовог Високопреосвештенства Г.Г. Илариона (Капрала), Архиепископа Сиднејског, постављен на дужност главног викара Епархије Аустралијско-новозеландске Руске Заграничне Цркве, а 2015, од стране Његовог Преосвештенства Г.Г. Георгија, Епископа Аустралијског, на дужност епархијског саветника.

   Аутор је бројних теолошких радова и предавања на Мелбурнском университету и другде, као и бројних историографских монографија.

   Његове бројне дужности и постављења укључују и следећа: заменик директора Мелбурнског института за православне хришћанске студије; председник Руског добротворног друштва у Аустралији; председник Братства Црвеног Крста; члан Аустралијског колеџа за образовање; члан Краљевског друштва; члан Викторијског огранка Аустралијске монархистичке лиге и др.


+ + +


АЛЕКСАНДАР В. БАЧКО, 1st OEBKK, ОPS





   Г-дин Александар В. Бачко је познати и признати писац, новинар и генеалог из Београда.

   Рођен је у Београду 15. августа 1972. године, од оца Владимира Бачка и мајке Зорице, рођене Цакић. Има ћерке Катарину и Јовану Бачко. Александрова супруга је Драгана, рођена Грубор.

    Основну и средњу школу Александар Бачко је завршио у Београду, где је и студирао на Философском факултету (Одсек историја).

    Породица Бачко потиче из Книнске Крајине. Александров прадеда, Војин Бачко, био је учитељ у Книну, Радучићу и Жегару. По женској линији Александар Бачко је потомак Епископа Никанора (Грујића), преко његовог рођеног брата Драгутина Грујића, проте мохачког, пароха качфалског и асесора конзисторије Будимске епархије. Никанор Грујић (1810 - 1887) био је православни српски пакрачки Епископ и администратор Карловачке Митрополије – Патријаршије, витез великог крста Реда Франца Јозефа, Дејствујући тајни царски саветник и члан Великашких домова Угарског и Хрватско – Славонског парламента. Такође, био је истакнути песник и књижевник, као и учесник Мајске скупштине у Сремским Карловцима 1848. године.

   Hарочитим благовољењем Њеног Императорског Височанства Велике Кнегиње Марије Владимировне Романове од Русије, Главе Руског Императорског Дома, Врховне Начелнице Руских Императорских и Царских Ордена и de jure Царице Сверуске, г-дин Александар В. Бачко, одликован je Медаљом Императорског Ордена Свете Ане, а у знак признања за његов допринос у учвршћивању и развоју научних и културних веза између Русије и Србије.

   Taкође, уважени г-дин Бачко је подокружни начелник (абагомборози) за северну Србију - Београд и Војводину, Краљевине Бунјоро-Китара, постављен Уредбом Њ.В. Рукирабасаије Агатумбе Соломона Гафабусе Игура I, по Милости Божијој Краља Бунјоро-Китаре, Владара Хоиме, Масиндија, Кибале, Булисе, Кирјандонгоа, Кагадија и Какумироа, Унука Кабалеге, Исцелитеља, Заштитника Сирочади, Мрзитеља Побуна, Лава Бунјороа, Јунака Бунјороа, Јунака Кабалеге, Бранитеља и Заштитника Културе Бунјороа, Бранитеља и Заштитника Усменог Предања Бунјороа, Бранитеља Предањских Афричких Вера, Бранитеља Вера и тд, Четрдесетдеветог Омукаме Краљевине Бунјоро-Китаре и Двадесетседмог Омукаме из Династије Бабито, Сувереног Поглавара и Великог Господара Краљевског Реда Омујвара Кондо и Краљевског Реда Енгабу и Сувереног Поглавара, Великог Господара и Заштитника Најчаснијег Реда Омукаме Хва II Кабалеге и др. и др. и др., од 15. јануара 2012. године.

   За своје велике заслуге, г-дин Александар В. Бачко је одликован и врло високим Краљевским Oдликовањем Краљевине Бунјоро-Китара, Краљевским Орденом Штита, благовољењем Њ.В. Рукирабасаије Агутамбе Соломона Гафабусе Игуруа I, Краља Бунјоро-Китаре.

   Овај високи Орден поменуте угандске суб-националне Монархије се додељује у само једном степену и други је у хијерархији Краљевских Ордена Бунјоро-Китаре, иза Краљевског Ордена Омујвара Кондо, а испред Најчаснијег Ордена Омукаме Хва II Кабалеге. Интересантно је да је ово Одличје наследног карактера, при чему га наслеђује најстарији потомак истог пола, првобитног добитника. Дакле, код мушких добитника се Орден и сва звања и титуле, који су њиме даровани, наслеђују по линији мушке, а код женских, по линији женске примогенитуре. Славодобитник има право на наслов Најпоштованији (The Most Honourable), постноминале 1st OEBKK, као и на наследну племићку титулу Витеза (Omukungu). Такође, у складу са словом Статута Ордена, носилац ужива одређене хералдичке привилегије, којима му је дозвољена употреба држача и племићког коронета у грбу.

   Такође, одликован је достојанством Витеза Официра Краљевског и Хашемитског Реда Бисера Краљевског Султаната Сулу, благовољењем Њ.В. Муедзула Лаил Тан Кирама, Султана Сулуа и Северног Борнеа (тада Принца Престолонаследника), од 30. августа 2012. године.

   Доцније је исти Њ. В. Ампун Муедзул Лаил Тан Кирам XXXV Султан Сулуа и Поглавар Краљевског Дома Султаната Сулу, изволео поставити г-дина Бачка и на одговорну дужност господара регистрара Краљевског и Хашемитског Реда Бисера Краљевског Султаната Сулу. Ова висока дужност је друга по важности, после дужности канцелара, у хијерархији Канцеларије Краљевског и Хашемитског Реда Бисера, што представља велику част и подразумева велику одговорност, којој је наш уважени сарадник, свакако, дорастао.

   Међу друга висока признања и одликовања г-дина Бачка спадају и:

   Лауреат Награде ''Миле Недељковић'' за 2010. годину, која се досељује за најбољу књигу на српском језику из области савремене фолклористике. Награду додељује Удружење грађана ''Баштина и будућност – Аранђеловац 1859'', под покровитељством С.О. Аранђеловац и уз подршку Министарства културе Републике Србије.

   Носилац Медаље ''За допринос развоју генеалогије и других посебних историјских дисциплина'' II степена (За вкладъ въ развитіе генеалогіи и прочихъ спеціальныхъ историческихъ дисциплинъ) Руске генеалошке федерације (Российская генеалогическая федерация). Медаљу је доделио председник Руске генеалошке федерације, Његово Благородије др Станислав Владимирович Думин, 21. децембра 2012. године.

   Носилац Медаље ''Заштитнику земље руске – Александар Невски'' (Защитнику земли Русской Александр Невский) Балтичког Засебног Козачког Округа - Козачког Савеза Калининградске Области (Балтийский отдельньій казачий округ – Балтийский казачий союз, БОКО - БКС). Медаљу је доделио атаман БОКО – БКС козачки пуковник Сергеј Николајевич Данилевски, 4. августа 2012. године.

   Г-дин Бачко је ангажован и обављао је или обавља различите дужности у бројним стручним и монархистичким телима у Србији и иностранству: сарадник Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за Истраживање Православнога Монархизма, под високим покровитељством Њ.К.В. Кнеза Александра Павловог Карађорђевића и духовним покровитељством Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића); члан Асоцијације представника Краљевине Бунјоро-Китара, под Краљевским патронатом Њ.В. Рукирабасаије Агутамбе Соломона Гафабусе Игуруа I, Омукаме (Краља) Краљевине Бунјоро-Китара; члан Извршног одбора Удружења ''Краљевина Србија'', под Краљевским патронатом Њ.К.В. Престолонаследника Александра Карађорђевића; члан Управног одбора Удружења грађана ''Српски деспот''; члан Удружења новинара Србије (УНС); председник Управног одбора Удружења грађана ''Српски деспот''; председник Удружења грађана ''Српски деспот''; члан – оснивач Друштва за привредну историју из Београда; члан Менсе Србије; члан Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР); члан Српског географског друштва; члан Удружења писаца ''Поета''; члан Надзорног одбора Друштва за привредну историју Србије; почасни члан Друштва српских грбоносаца ''Милош Обилић'', под покровитељством Његовог Преосвештенства Г.Г. Иринеја (Добријевића), Српског Православног Епископа Митрополије Аустралијско-новозеландске; оснивач и уредник едиције ''Зборник за српску етнографију и историју'' и др.

   Александар Бачко првенствено пише монографије и текстове о пореклу становништва и историјату насеља. Бави се истраживањима на пољима: етнографије, генеалогије и генетичке генеалогије.

   До сада је објавио девет књига: ''Мали Мокри Луг''; ''Жегар – порекло становништва''; ''Малешевци – род који слави св. Игњатија''; ''Породице далматинских Срба''; ''Из прошлости сентандрејских породица''; ''Крупа и Голубић у Далмацији''; ''Родови који славе Св. Тому - Генетичка и етнографска истраживања''; ''Беомужевић и Стапар код Ваљева - О појединим породицама тамнавског, подгорског и колубарског краја'' и "Белешке о везама између Срба и Руске Империје".

    Поред тога, Бачко је аутор и стотинак научних радова из помињаних области, публикованих у различитим штампаним и електронским медијима. Међу њима се могу издвојити: ''Сродници Карађорђевића'', ''Порекло Владике Николаја Велимировића'', ''О Србима Имотске Крајине'', ''О везама Бесарабијске области Руске Империје са Србијом 19. Века'', ''Руски Царевић Престолонаследник – петоструки директни потомак српске Династије Вукановића'', ''Руски Царевић Престолонаследник – петоструки директни потомак српске Династије Немањића'', ''Руско племство српског порекла за време владавине Династије Романов'', ''О српским породицама руског порекла'', ''О наслеђивању султанске титуле Сулуа'', ''About the titles of Ugandan traditional Rulers, Royalty, Chiefs, Nobility and Chivalry'', ''Бисерни витезови'', ''Белешке из историје Султаната Сулуа током 19. века'', ''Сентандрејске племићке породице'', ''Сукоби између Султаната Сулуа и Републике Холандије средином 19. века'' и др. Поједини његови радови објављивани су на енглеском и руском језику.









НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер