Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



СРПСКО ПРАВОСЛАВЉЕ И НАЦИЈА



Сећање на
владику Платона Јовановића
мученички пострадалог од хрватске руке








    ЗАКЛЕТВА. Епископ бањалучки Платон (у свету Миливоје Јовановић, рођен 1874. г. у Београду) до краја је остао веран заклетви датој при хиротонији, октобра 1936. у Сремским Карловцима. Речи упућене усташком стожернику Виктору Гутићу дошле су му главе. У ноћи између 4. и 5. маја 1941. одведен је аутом у правцу Котор Вароши. Седамнаест дана касније, река Врбас, набујала од пролећних киша, избацила је владикино тело исечених бутина, почупане браде, без носа и ушију, са видљивим опекотинама и ранама од три метка...

    РОДОЉУБЉЕ. У стара, многобожачка времена, родољубље није било само географски или етнографски појам. Отаџбина је сматрана за посед локалног бога (племенског митског претка, по Веселину Чајкановићу), земљу прадедовских божанстава, свето место предачких гробова и место рођења савременика. Патриотизам је, као нека врста богослужења, имао снажну верску црту.
    Наши стари су, у честим сеобама, своје драгоцености и светиње носили са собом (иконе и светитељске мошти, у доба хришћанства), да не падну у руке непријатељима, јер је то био прави доказ нечије покорености (Рим је био пун идола богова побеђених народа). У наше време, дивље племе арнаута неће се смирити док динамитом и мацолом не уклони и последњи манастир, цркву, фреску или камени крст над главом српског покојника.

    СВЕТО ПИСМО. У хришћанском учењу нема изричите заповести о патриотизму. Нема ни о љубави човека према самом себи, али у Библији ипак стоји да ''Нико не омрзну кад на своје тело, него га храни и греје'' (Еф. 5, 29). Бројне заповести о љубави према ближњима (Лк. 10, 29- 37) не поништавају патриотизам, већ га прочишћавају од саможивости, мржње и осталих штетних примеса. Остаје чиста љубав према отаџбини- проширен и обогаћен осећај љубави према породици- хришћанско родољубље, глас природе у човеку, обавеза и врлина!
    Апостол Павле, најученији апостол Христов, велики родољуб и националиста, оне што се ''одричу'' вере и свог народа назива ''горим од незнабожаца'' (I Тим. 5, 8), а свој антиохијски народ љуби и носи у души и ''у срцу своме'' велики хришћански беседник и светитељ Јован Златоусти...

    ЦИНИЦИ. Идеје космополитизма јавиле су се након губитка независности градова и престанка самосталног политичког живота у њима, а први проповедници били су циници и римски стоици, ''грађани целога света'', како су себе називали. Оспоравање родољубља као ''предрасуде, срамне заоставштине прошлих векова и појаве у нижем стању људске културе'', најважнија је идеја из тог корпуса, која никако ''не налази земљишта'' у нашој отаџбини Србији.
    Данас, то је застарела прича и ''може се одомаћити само у оном народу који је сам себе осудио на погибију''. ''Космополитизам- то је нула и још горе од нуле. Ван национализма нема ни уметности, ни истине, ни живота, ничега нема''- учи нас познати руски писац Тургењев, знајући да су највећа достигнућа људског ума, тековине савремене цивилизације, производ националне средине и национализма...

    НАЦИЈА је жива целина и двострука веза- јединство племенске крви и узајамни додир народа и земље- природног окружења чији печат и Срби носе на себи. Једино предан и поштен рад у корист нације, лишен празних придика, изјава и преувеличаних и измишљених српских врлина, плодоносан је и прави доказ родољубља и активног национализма.     Неки Срби школовани на страни стиде се своје народности, у свему опонашају грађане других народа и од њих усвајају чак и оно што не ваља. Ова појава туђинског духа опажа се у књижевности и уметности, али има и научника, историчара, који коре наше претке за сувишну оданост према свему што је српско.
    Нашу је државу створио национални принцип, и животна је потреба да дух српског национализма продре у све слојеве народа (нарочито у просвету и школу), јер другог пута и начина за наш опстанак нема. Баш ти, умни и школовани Срби, треба да се сагну и захвате са народног извора, јер нашој традицији и духовном благу недостају само вредније руке и шира разрада...

    НАРОДНА ВЕРА. ''Мили Боже, чуда великога'' или ''Мили Боже, на свему ти хвала'', чести су стихови у српској епици, почетак и крај многих сјајних песама надахнутих вером у Бога и бесмртност душе, за шта старим Србима нису били потребни неки нарочити ''опипљиви'' докази. ''Кад изгуби своју самосталност, државу, литературу, народу остаје само религија, да њеном кандилном светлошћу назире у мраку свој пут''- говорио је философ Божидар Кнежевић, добар Србин и познавалац народне душе.
    Кључ за разумевање битних особина нашег народа је Српска православна црква, мајка и васпитачица, моћан ослонац свакој правичној власти, светињи брака и породице и ''штит од туђинских насртаја и прохтева''. И вековни азијатски јарам збачен је са Богом у срцима и мислима и његовим знамењем на заставама. Безбожне космополитске идеје неспособне су да загреју за тако велика дела...

    РАТ. ''Ја нисам донео мир на земљу, већ мач'' (Мт. 22, 16) рекао је Спаситељ, али само ако се ''душа полаже за браћу своју'' (Јов. 15, 13).
    У царству ''гњиле масе'', ''влажних и меких мозгова'' (част Ернсту Јингеру!) коло воде ''лукаве игре разума, надувеност и плашљивост'', поштење се назива глупошћу, јунаштво уображеном гордошћу, верност оскудицом памети а родољубље је изложено дрском подсмеху. ''Разњеженост и мекуштво'', последице дуготрајног мира, луксуза и уживања, увек вуку за собом квареж у мислима и обичајима, и ту више отаџбине нема. Као што патње чисте и јачају човекову душу, тако и ратови враћају душевну снагу народу, ратови у име Правде, за одбрану породице, хлеба, крова над главом и части народне, а против насиља и неправде...
    Да је којим случајем физички међу нама, због ових речи- ''говора мржње'' и ''ратног хушкања'', србијанска власт опрала би руке од нашег Владике, а у затвору у Шевенингену већ би га чекали намештен кревет и подгрејана вечера.
    Платоне Јовановићу, својим животом и мученичком смрћу освештао си сваку изговорену реч, и вечно се уселио у српска срца и молитве. Залагање о. Јустина Поповића да житија светих буду обавезан предмет на Богословском факултету, и овде добија пун смисао...

    КЊИГА ''Српско православље и нација'' (''уџбеник патриотизма'', како стоји на полеђини корица) заједничким трудом Слободне књиге из Београда и Белог анђела из Шапца, видела је светлост дана. Господа Владимир Максимовић и Зоран Милошевић честити су и искрени српски националисти, људи достојни да причу владике Платона, и данас актуелну, приреде, укориче, умноже и ставе пред залутале и збуњене сународнике...

    ТРОПАР: ''Свештеномучениче Платоне, Архипастиру Бањалучки/ Река Врбас постаде река живота вечног/ који сад наслеђујеш са паством Твојом/ што ради Вере праве с Тобом пострада''- одјекивало је под сводовима светосавског Храма на Врачару, из уста хора ученика богословија. Иконом светог Платона, унешеном на рукама владика Јефрема бањалучког и Василија зворничко- тузланског, благосиљан је верни народ окупљен са свих српских страна. Девет српских новомученика, тог мајског дана двехиљадите године, прихватила је чудотворна Мајка Божија Јерусалимска...

Дејан С. Шуњка



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер