Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб Барона Николића - Подринских




ЦРТИЦЕ О БАРОНСКОМЕ ДОМУ
НИКОЛИЋА - ПОДРИНСКИХ




Барон Никола Николић - Подрински




    Пример Високоблагородне куће Барона Николића - Подринских је одличан пример отуђенога српскога Племства. Њихов случај је од посебне важности за нас јер је овај Високоблагородни српски род у блискоме сродству са многим европским Владарским и аристократским кућама. Међутим, њихово несумњиво српско етничко порекло доводе у сумњу они, који сопствених повесних величина и немају, те им је преостало једино да ''краду'' туђе!


Цар Леополд I Хабсбург (1640.-1705.)    Господар Димитрије Пл. Деметер



    Хрватски лист "Gloria", на пример, својевремено је тврдио да су, 1820. године Господње, Барони Иван и Никола Николићи - Подрински уписани у Магистрату међу загребачке грађане, а да је као ознака националности стајало: "Croate". То, нажалост, није немогуће (упркос ''калибру'' речене ревије, као и хрватских извора уопште), али да ли су Барони Николићи заиста по крви и пореклу били хрвати?


Барон Dr. Владимир Николић - Подрински    Бароница Ела Николић - Подрински



    Одговор је: "Ни случајно!". Наиме, први од Николића, који је добио признање племићскога достојанства и угарску баронску титулу био је Војвода Сава Николић. Тешко је наћи српскије име и презиме под капом небеском! Војвода и, потом - Барон Сава Николић добио је том приликом, уз презиме и префикс Подрински према крају одакле старином ова српска аристократска кућа потицаше. Подриње, ипак, никада није хрватско било нити ће икада бити! Колико је вероватно да би један Војвода и Барон Сава Николић - Подрински, заповедник крајишке војне команде у Бјеловару и, притом, потомак благородне породице из Подриња могао бити: "Croate"? Но, преверавањем и кроатизацијом су неки његови потомци то могли "постати", ако се и то може. Иначе, Високоблагородни Господар Сава је племићску Повељу и Грбовницу примио 1688. године Господње, благовољењем Њ. Ц. В. Цара Леополда I. Како ћемо доцније видети, то није ни једина ни најважнија веза баронскога Дома Николића - Подринских са аустријским Царским Домом Хабсбурга.


Бан Иван Мажуранић    Једна од слика Баронице Вере Николић - Подрински



    Основни грб, којега је баштиник постао Војвода и Барон Сава Николић - Подрински, био је плави ратнички штит на којему се пропињао златни лав (тзв. "rampant") и који је у уздигнутој десници стезао исукани мач, а у левој руци је држао за косу одрубљену турску главу - тако чест мотив у славонској српској хералдици (наравно, овај грб је кроз столећа претрпео измене, те је квадриран и знатно обогаћен). Грб је пун символике, јер је и у самој Царској Повељи о додељивању баронскога достојанства Војводи Сави стајало да је: "сам од најраније младости успешно стајао на нашим славонским границама против природнога непријатеља хришћанскога имена". Није ли то још један јасан доказ о српскоме идентитету Војводе и Барона Саве, када знамо да је војничка - граничарска служба била "резервисана" у аустријским и угарским земљама, за дуги низ векова (од приспећа Турака у комшилук ових земаља, па до развојачења Војне границе, тј. Крајине), готово искључиво за Србе, као веште и прекаљене ратнике? Но, када су несрећни хрвати својатали и једнога Цара Душана или Патријарха Арсенија III (Чарнојевића), што не би и једнога бјеловарскога Војводу Саву?!


Барон Федор Николић - Подрински    Надвојвода Леополд и Надвојводкиња Дагмар Хабсбург Лотринген



    Породица Николића - Подринских се угасила као лоза смрћу Баронице Вере Николић - Подрински, која се упокојила у Загребу 1972. године у 86. години живота. Иначе, први су се од Николића у Загреб доселили Барон Иван 1816., а за њим и његова браћа Никола, Андрија и Александар, 1818. године. Интересантно је да су Барони Николићи напустили Бјеловар под врло драматичним околностима. Наиме, потомци Војводе и Барона Саве су у једноме тренутку окренули своје мачеве против легитимне власти Цара Леополда II. Тада су многи од Николића страдали у одмазди, а преостали су се настанили у Карловцу. Одатле су се, почетком XIX века неки од њих населили у Загребу, где су се бавили трговином и стекли незамисливо велику имовину. Од поменуте четворице браће Николића, најпознатији је био Барон Никола Николић - Подрински. Он је се 1820. оженио Елизабетом Деметер, сестром познатога позоришнога посленика Димитрија Деметра. Иначе, породица Деметер је грчкога порекла, што, такође, не смета хрватима да својатају овога познатога посленика на пољу позоришне уметности. Елем, том женидбом он је постао сродником познатога Бана хрватскога Ивана Мажуранића, који је био ожењен Николином свастиком Александром.

Цар Франц Јозеф    Грб Цара Франца Јозефа



    Други познатији Николић је био унук Барона Николе, који је, иначе, био један од најбогатијих житеља Загреба. Име тога Николиног унука је било Dr. Владимир Пл. Николић – Подрински и био је Подбан Краљевине Хрватске, Славоније и Далмације. Такође, био је и Велики Жупан Модрушко - ријечке жупаније. Подбан, Велики Жупан и Барон Владимир Николић - Подрински је се упокојио 1933., а био је ожењен Бароницом Елом Скоти (Ella Scotti), изданком папинског војног племства. У овом браку потомка српскога војнога Племства и изданка високога папинскога војнога Племства је рођено троје деце: Барон Феодор и Баронице Вера и Дагмар. Иначе Бароница Вера је увек сматрана једном од наших најзначајнијих сликарки двадесетога века.

Надвојвода Леополд Салватор од Хабсбург Лотрингена    Принцеза Марија Габријела од Хабсбург Лотрингена



    Елем, Барон Владимир је успео једну велику ствар! Наиме, своју млађу кћер, Дагмар, је удао за аустријскога Надвојводу Леополда Хабсбурга Лотрингена (Leopold Habsburg Lothringen), сина Надвојводе Леополда Салватора од Хабсбурга и прабратанца Цара Франца Јозефа. После пропасти "црно-жуте Монархије" такав брак је постао могућ и они су се венчали у бечкој цркви Светога Стефана, 1919. године. Надвојвоткиња Дагмар је у томе браку родила само једно чедо, Принцезу Марију Габријелу Хабсбург Лотринген (Maria Gabriele Habsburg Lothringen). Она је детињство провела у Краљевини Југославији са својом породицом по мајци. Наиме, Принцеза Дагмар је била помало јогунастога и необузданога духа, те је Надвојвода Леополд, не могавши више то све да трпи, затражио и добио развод брака. Потом је и разочарани и увређени отац, Барон Владимир разбаштинио своју "несташну" кћи. Преузео је и бригу о својој унуци Марији 1932. године Господње. Слично Надвојвоткињи Дагмар је прошао и њен брат Барон Феодор Николић - Подрински. Он је се, супротно вољи његовога оца, оженио обичном словеначком глумицом Кристом Зупаниц. Стога је Барон Владимир разбаштинио и свога непослушнога сина и отерао га са њиховога властелинства, Прекрижја. Барон Феодор је се упокојио крајем двадесетих, оболевши од рака грла, као и његов отац после њега. Бароница Криста је страдала приликом једне провале у њен стан 1942. године и тај брак није имао потомства, па је се баронска породица Николића - Подринских угасила по мушкој линији.


Бароница Вера Николић - Подрински    Дворац Грофова Маршан д' Ансембург



    Бароница Вера, пак, се никада није удавала и посветила се гајењу своје сестрицине Принцезе Марије Габријеле Хабсбург. Бароница Ела Николић - Подрински је се упокојила пред крај Другог светског рата. Историјски усуд се сурово нашалио са овом, по пореклу српском, породицом. Врхунац ироније је да је премијер зликовачке Н. Д. Х., Никола Мандић, био муж сестричине Баронице Вере Николић! После рата и краткотрајнога утамничења, Бароници Николић је одузета готово сва имовина. Аустријска Принцеза и потомак фамилије Николића, Надвојвоткиња Марија Габријела је се удала у Швајцарској, где је боравила у време Другога светскога рата. Муж јој је био млади циршски банкар Јан Ван дер Мул (Jan Van der Muhl) са којим је имала троје деце: синове Јана и Патрика, као и кћи Марину. Но, ни овај брак није дуго потрајао, мада су бивши супрузници остали у добрим односима. Патрик Ван дер Мул (Patrick Van der Muhl) је страдао у саобраћајној несрећи са двадесет и шест година у Тајланду 1980. године.


Грофица Марина де Маршан д' Ансембург    Гроф Јан де Маршан д' Ансембург



    Његова сестра Марина је се удала са двадесет година за Грофа Јана де Маршан д' Ансембурга (Jan de Marchant d' Ansembourg), тадашњега холандскога амбасадора у Сирији, а данас и амбасадора у Лондону. Венчање је обављено у дворцу Грофова д' Ансембурга. У Сирији су им рођене две кћери, Грофице Муриел и Наташа, а онда је Гроф Јан премештен у Њујорк за тамошњег холандског амбасадора. Но, како то данас бива у ''монденскоме'' свету, долази до развода. Грофица Марина се сели са кћерима у Амстердам.


Краљ Хуан Карлос од Бурбона    Грб Краља Хуана Карлоса од Бурбона



    Треће дете Принцезе Габријеле, Јан, данас је успешан трговац и банкар у Цириху у чему је можда "повукао" на своје српске претке, Бароне Николиће - Подринске. Надвојвоткиња Марија Габријела Хабсбург припада највишим круговима европскога Племства. У томе јој српско порекло (по мајчиној линији) ни најмање није сметало, мада нисмо сигурни да је она свога српскога порекла икада била свесна. Принцеза Габријела је имала право приступа у све европске Дворове. Она је, на крају крајева, била тетка оца данашњега шпанскога Краља Хуана Карлоса (Juan Carlos). Но, тим својим аристократским привилегијама је се она ретко користила. Такође, са својим рођаком и главом Династије Хабсбурга, Надвојводом Отом (Otto Von Habsburg), Принцеза Габријела никада није била у добрим односима.


Надвојвода Ото од Хабсбурга    Грб Надвојводе Отоа од Хабсбурга



    У овоме као да има неке необјашњиве и вишње повесне логике, јер је поменути несуђени аустријски Кајзер више пута злим задужио српски народ, чија крв кола и венама Принцезе Габријеле. Наиме, сматрала је да он недовољно поштује лозу њене мајке, лозу негдашњих граничарских Војвода и Барона Николића - Подринских.



Грб Барона Николића - Подринских




Ненад М. Јовановић



Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер