Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!





Немања С. Мрђеновић





ЈОШ НЕКЕ НЕДОУМИЦЕ О
СРБСКОМ ПОЗДРАВУ СА ТРИ ПРСТА







Заклетва припадника
Српскога Добровољачкога Корпуса






    Наша анализа порекла и значења символа „три раширена прста“, партијског поздрава Српског покрета обнове, изазвала је (Богу хвала) велику јавну расправу. Тешко је наћи Интернет форум на коме овај текст (погледајте овде) није пренесен... о њему су писале Вечерње Новости и друге новине и часописи, помиње се у другим озбиљним (и мање озбиљним) истраживачким пројектима,... и то углавном непотписан и без навођења Центра за истраживање православног монархизма као извора преузимања.

    Међутим, оно што нас радује више од саме расправе јесте и резултат те расправе; односно све мања употреба партијског символа СПО и све раширенија употреба изворног Светосавског символа- три сакупљена прста. Осим тога, јавна расправа која се углавном води(ла) на Интернету указала је и на неке пропусте у анализи. Рачунајући да се предзнања о појединим тезама изнесеним у претходном тексту подразумевају очигледно им нисмо посветили довољно пажње; овом приликом покушаћемо то да поправимо.

    Наиме, с обзиром да свако ко има приступ Интернету може да изарзи своје мишљење на било коју тему, у расправу о овом символу су се, поред компетентних и у најмању руку информисаних дискутаната, укључили и они други. Ти појединци који су услед недовољног познавања материје и непажљивог читања анализе упали у замке површности, узгред су лансирали и неколико сасвим нових заблуда. Овде ћемо одговорити и на њих и надамо се коначно ставити тачку на ову причу.


САКРАЛНА И ПРОФАНА СИМВОЛИКА



Сатанистички поздрав -
амерички председник Џорџ Буш Млађи



    Једна од првих и најуочљивијих грешака код апологета раздвајања три прста у србској сакралној символици јесте аргумент како су раширена три прста уочљивија од скупљених. Оно што су они превидели јесте чињеница да ми говоримо о сакралној символици и да је ту естетика у сасвим другом плану. Следећи ову теорију требало би да усвојимо римски поздрав (Цезару) који многи називају и „нацистичким поздравом“, јер је још уочљивији. Или да раширимо свих пет прстију, да се још боље види. Свима је јасно да је то немогуће, јер је символика јасна само у случају три прста. Раширена три прста не представљају ништа док сакупљена три прста представљају Свету Тројицу.

    Овде можемо да се осврнемо на још један поздрав који изазива сличне недоумице у свету. Наиме, популарни “hook ‘em” поздрав са испруженим кажипрстом и малим прстом (док су остали скупљени) у Европи је одувек представљао поздрав Сатани, док од половине прошлог века у Америци добија сасвим друго значење. Ово је за Американце исто што и за Србе раширена три прста. Потиче из Тексаса, углавном са спортских дешавања и рок концерата. Ипак, ма како они тумачили значење тог символа његова суштина остаје непромењена, као и са символиком три раширена прста код нас.

    Такође ваља поменути и једно слично запажање из Викенд додатка „Вечерњих Новости“ које се јесенас бавило нашом анализом. Тамо је поменуто како ето „ни шајкачка није изворно србска“ па њу толеришемо а раширена три прста не. Ово је одличан пример мешања профаног и сакралног. Ни фармерке нису „наше“, ни Интернет није „наш“ па их опет користимо без икаквих проблема. Но велика је разлика између овог сакралног символа и комада одеће. Разлика је као када би један Србин на шајкачи носио петокраку звезду а други србску кокарду; и један и други би и даље на глави имали шајкачу али би једна на себи имала знак који јој не пристаје а друга онај на који смо навикли и који је Богоугодан.

    Даље нам појединци упућују критику како три сакупљена прста и „нису поздрав већ заклетва“, што је опет замена теза. Заклетва се изговара а не показује. Управо при полагању заклетве та три скупљена прста сведоче коме их ми показујемо, пред киме се заклињемо и зашто их пред Њим спајамо а не раздвајамо.

    Ни три раширена прста нису ништа више поздрав него што су то спојени прсти. Нико се не поздравља тако што дигне три прста већ ако користи руке при поздрављању онда се обично рукује са оним кога поздравља, или му махне ако већ нема другог избора.

    Поздрав идеологији, идеологу, нацији, фудбалском клубу, рок саставу и сл. као што смо видели сасвим је нешто друго. То може бити „испружена десна рука“, „стиснута песница“, „сатански рогови“, „раширена три прста“, „спојена три прста“, „два прста“, „средњи прст“... Све је легитимно, али све има своје значање у одређеном друштвеном контексту. Једини контекст који ми као православни Срби можемо да прихватимо јесте Светосавсље.


ПОКАЗУЈЕМО ЛИ ТРИ ПРСТА СРБИМА ИЛИ ХРВАТИМА?



Заклетва припадника ватиканске
Швајцарске гарде



    Следећи неутемељени аргумент нам је још кориснији за ову расправу. Наиме, једно од оправдања за раздвајање три прста, које су нам упутили Драшковићеве апологете гласи да је то био „инат Хрватима“ за њихова два прста. Поставља се питање „зашто ми уопште користимо три прста“?

    Вук Драшковић ни сам не зна шта су му та три прста значила 9. Марта 1991. када их је показао маси на београдским демонстрацијама; али и да прихватимо неку од понуђених теорија из СПО-а, не мења се чињеница да је то партијски поздрав настао 1991.

     То се јасно наводи и у члану 4 Статута Српског покрета обнове, јавности доступном и на њиховом Интернет сајту.

    Аргумент како три раширена прста „нервирају Хрвате“ и како их Срби користе да би некога нервирали је најблаже речено трагикомичан. Срби се никада нису бавили ни Хрватима нити било којим другим народом на тај начин. Турци за пет векова нису успели толико да утичу на србску културу колико би по овој теорији то Хрвати успели за пет месеци. Срби у Крајини су заиста користили тај поздрав али под истим условима под којима се и данас користи. Дакле као подметнути квазисакрални символ Србства, које је покушало да се ослободи вишедеценијског духовног робства.

    У Крајини је овај символ користио високоуважени др. Јован Рашковић али, слично Драшковићу, као део партијске кампање СДС РСК. Др. Рашковић видео је у овом символу знамен предизборне кампање, а не символ васколиког Србства. Срби у Крајини прихватили су овај символ из пијетета према њему, којем се и постхумно извињавамо што га помињемо у истој реченици у којој и Вука Драшковића, јер они ништа заједничко не могу имати, осим професионалног односа: психијатар-пацијент.

    Ипак и даље остаје неизмењена чињеница да је то био и остао партијски поздрав, а не национални. Против ове тезе довољно говори и чињеница да је прва озбиљнија ревизија символа „три раширена прста“ дошла управо од крајишких Срба, и даље верних идеји србске Крајине и почившег др. Рашковића.

    Данас је једини мотив коришћења символа три прста позив нама самима, дакле Србима, да се окренемо Светој Тројици; да своје утемељење имамо у Светосављу и да будемо свесни да је наша снага у Господу, а не у нама самима. Ми не дижемо три прста да некога изнервирамо, не показујемо их Хрватима већ их показујемо Србима. Подигавши три спојена прста ми сведочимо наше Светосавско опредлење за разлику од партијског поздрава, који користе активисти некада патриотске, а данас полтронске партије Вука Драшковића.


(НЕ)УТЕМЕЉЕНОСТ КРИТИКЕ И
(НЕ)КОМПЕТЕНТНОСТ ПОЈЕДИНИХ КРИТИЧАРА



ICXC -
Благослов Именом Господњим    Благослов Именом Господњим -
Епископ Темишварски Максим (Мануиловић) /+1838/



    Затим долазе питања компетентности. На појединим местима о нама је речено да смо „непријатељи српски“, „подметачи лажи“, „комунистички пропагандисти“ и слично, што је, наводно, аргумент против наше анализе. На овакве оптужбе нећемо одговорати, јер су апсолутно неозбиљне, али ћемо се позабавити компетентношћу оних који нам лепе овакве етикете.

    Њихов речник је препознатљив по томе што у свим својим чланцима користе римокатолички термин „Свето Тројство“ за разлику од православног „Света Тројица“. Када говоре о том „Светом Тројству“ онда, као што се може видети у једном споту, који су набрзину саставили и објавили на Интернету, набрајају: „Светог Оца, Светог Сина и Светог Духа“ (сиц!), што довољно говори о њиховом познавању православне катихетике.

    Њима се то вероватно чини ситном и небитном омашком, ако је уопште примећују, али је то дивна аналогија разлици између католичког поздрава са три раширена прста и православног са три спојена.

    Овде нећемо улазити у даљу теолошку анализу, јер је сматрамо излишном, ово је само напомена и путоказ ка бољем информисању о појединим заблудама које се јављају.

    Следећа грешка такође је везана за недовољно познавање основа православља. Наиме, неретко се апологете СПО-поздрава позивају на то како се Христос и Светитељи „сликају“ са три раширена прста. Пре свега треба знати да се иконе не сликају него се пишу. А све што је написано може се и прочитати, па тако и православне иконе.

    Символ који се иконопише код Христа и код светитеља исти је онај који изображавају православни свештеници (једном руком) и Владике (са обе руке) када своју паству благосиљају именом Господњим. То је изображење акронима ΙСХС (на грчком језику) , односно иницијала Господа и Спаса нашега Исуса Христа. Кажипрст је „I“, средњи прст се савије да изгледа као „С“, домали и палац се укрсте као „Х“ а мали прст је савијен тако да избражава „С“. Дакле то је благослов именом Господњим.

    Следећа слика на коју се позивају јесте дело академског сликара Паје Јовановића на којем је приказан Књаз Милош како подиже Други србски устанак. На тој слици таковски прота благосиља Милоша и устанике именом Господњим, како смо претходно и објаснили, док Милош држи три скупљена прста десне руке. Уосталом, зашто би Паја Јовановић измишљао нешто ново када је опште познат начин благосиљања и полагања заклетве у србском друштву. Нико ту није видео три раширена прста док није било потребно оправдати егзибиционизам Вука Драшковића из 1991. године.

    На крају имамо и урнебесну теорију како, наводно, три раширена прста немају везе са Светом Тројицом, па чак ни са Светим Тројством, него „један прст за Светог Саву, један за Карађорђа и један за Његоша“. Не прецизира се коме је припао који прст и да ли то значи да ако некоме покажемо средњи прст то значи: „Његош“; или ако видимо човека поред пута како нам показује палац како да знамо да ли је аутостопер или нам показује символ за „Светог Саву“; или смо измешали прсте, ко ће знати.

    Такође, шта је са осталим Немањићима, са Светим Кнезом Лазаром, са Обилићем, Марком Краљевићем, војводама и јунацима из Првог светског рата... Где су прсти за њих? Или се можда мењају на три прста са овом тројицом које је аутор изабрао? Овако смешна теорија и не заслужује озбиљнији приступ.


ПОДМЕТАЊА И ЗЛОНАМЕРНА ТУМАЧЕЊА



Заклетва разних оружаних формација
током Другога светскога рата



    На крају морамо да одговримо и оним перфидним нападима, који нам приписују нешто што ми нисмо рекли: како је наводно овај поздрав преузет од усташа и нациста. То је апсолутна неистина и овде цитирамо сами себе, понављајући последња два пасуса оригиналне анализе:

    „Порекло оваквог коришћења спојена три прста, као и малог и домалог спојених и савијених на длану, потиче још из четвртога века, и времена Светога Мелетија Архиепископа антиохијскога. У то време су се Хришћани борили са aријанским јеретицима. Између осталога, спор око природе Господа Исуса Христа довео је и до тога да Архиепископ Антиохијски Мелетије руком дочарава присутнима на Сабору тројично јединство Божије. Када је Архиепископ Мелетије спојио три претходно раширена прста, из њих се виде светлост као муња.

    Прво раздвајање прстију, «раздвајање Свете Тројице» код Срба десило се почетком деведесетих година прошлога века, и за то је најодговорнији тадашњи вођ опозиције, а данас антисрбски прегаоц Вук Драшковић. Од времена успона несрећнога Драшковића Срби заборављају стари хришћански поздрав са спојена три прста и узимају антихришћански са раздвојена три прста. На ово су упозоравали и различити четнички листови у емиграцији, али и разне омладинске националне организације у отаџбини. Остаје нам нада да ће будући нараштаји имати уши да чују упозорења која им данас упућујемо, те да ћемо одбацити овакав начин салутирања и обновити православни поздрав који користимо већ дуже од хиљаду година.“


    Ми, дакле, нисмо рекли да су Срби нешто преузели од било кога. Наша је теза да се овде ради о перфидној манипулацији поздравом Вука Драшковића и партије СПО. Свакако да три раширена прста код Срба не значе поистовећивање са усташама или папском гардом, али су исто тако и апсолутно неприлични православном Србину. Неприлично је мењати Светосавски символ партијским, посебно ако је тај партијски поздрав идентичан ватиканском; што је директно супротсављено Светосављу.



Господ наш Исус Христос -
хиландарска Икона



ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!




Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер