Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Александар Бачко



ПОРОДИЦА

ПЕТРОВИЋ










   У Радановцима у области Ужичка Црна Гора (западна Србија) живе Петровићи. Радановци се у ужем смислу убрајају у Повленска села. Чланови породице Петровић славе св. Јована Крститеља, 20. јануара по новом календару (7. јануара по старом).1

   Петровићи живе у делу Радановаца, који се зове Обрадовићи. Овај део села назван је по истоименом разгранатом роду, који у њему живи. Лоциран је „на северу поља на Вису“.2

   Породица Петровић чини огранак поменутог рода Обрадовића у Радановцима. У овај род се убрајају и радановачки Јовановићи. Род Обрадовића је у периоду између два светска рата бројао укупно 38 домаћинстава у овом месту. Од тог броја, 32 куће су биле „на Вису“ (у Обрадовићима), 2 у засеоку Забава и 4 у делу села који се зове Букова. Огранак са презименом Јовановић такође слави св. Јована Крститеља.3

   Обрадовићи потичу од Обрада Комаранина. По његовом личном имену су и добили ово презиме. Обрад се доселио у првој половини 18. века. Њега „су населили Сандићи“ у Радановце. Обрадова породица је „заузела северни део поља, превалила у Лајковачу и преко ње у Забаву и Буковске косе“. Иначе, Сандићи су најстарији од данашњих родова у овом месту, а претпоставља се, да су пореклом из никшићког краја. Обрадовићи су трећи род по старини у Радановцима, после поменутих Сандића, као и после Шубарића.4

   За род Обрадовића (Петровиће и Јовановиће) забележено је у периоду након Првог светског рата: „Ова породица захвата велики простор, плодна је, богата у стоци и врло лака за покрете са свога места. Увак је била задружна, па је таква и данас. Њени се чланови увек истицали као прваци у селу и околини“.5

   Обрад Комаранин доселио се у ужички крај, тачније у Радановце, из села Комарнице у Дробњацима. По месту порекла је и носио своје презиме. Дробњаци су племе у Црногорској Херцеговини, на ширем подручју око Дурмитора. Комарница је насеље, које је лоцирано у сливу истоимене реке, јужно од Дурмитора. У периоду између два светска рата ово место је било у Дробњачкој општини, у Шавничком срезу, а данас улази у састав општине Шавник.6

   Дробњаци су веома старо и бројно племе. Већина породица у овом племену слави св. Ђорђа (Ђурђевдан), али постоји и знатан број фамилија које славе, или које су раније славиле, друге крсне славе. Знатан део племена Дробњака припада племенском језгру, такозваним Новљанима.7

   С обзиром на чињеницу, да Обрад Комаранин носи презиме по месту свог порекла у Дробњацима, као и на то, да нису очуване поуздане традиције, не може се са сигурношћу утврдити, којој дробњачкој породици је он припадао. Међутим, поред бројних породица у Комарници које славе стару дробњачку славу Ђурђевдан, живи и једна фамилија са славом Јовањдан. Судећи по крсној слави, Обрад Комаранин могао је бити од ове фамилије.8

   У питању је породица Савовић, која живи у Комарници и у Вирку, такође у Дробњацима. Савовићи имају традицију, да потичу од породице Папић из племена Бањани. То племе је лоцирано у Црногорској Херцеговини, на самој данашњој црногорско - херцеговачкој граници, са источне стране. Његова територија данас улази у састав општине Никшић.9

   Папићи су живели у бањанском селу Петровићи. Данас их тамо више нема. „У првој половини 18. века удари на њих харамбаша Сава Џефердановић из Трешњева и заплени им стоку. За њим се дају у потеру Папићи, убију харамбашу, а стоку врате. Плашећи се освете, они се раселе: једни оду у Босну и Херцеговину, а други се доселе у Дробњак, на Пошћење. Након неког времена, неки од њих пређу у околину Колашина, а Сава, у другој половини 18. века, пређе у Комарницу, где се његови потомци по њему прозваше Савовићи. Неки од њих су се иселили у Вирак, где су им били катуни... Вранићи у Жеичну су од Савовића“. Пада у очи неслагање у хронологији између предања Обрадовића у Радановцима и Савовића у Комарници. Ово неслагање донекле умањује могућност њиховог међусобног сродства.10

   Дакле, из Комарнице у племену Дробњаци у Црногорској Херцеговини (дурмиторски крај) доселио се Обрад Комаранин у Радановце у Ужичкој Црној Гори. Он је можда био од фамилије Савовића из Комарнице, која такође слави св. Јована. Обрадово досељавање одиграло се у првој половини 18. века. По његовом личном имену формирано је презиме Обрадовић. Касније су се Обрадовићи изделили на огранке са новијим презименима - Петровић и Јовановић.







1. Љубомир Павловић, Ужичка Црна Гора, С.К.А, Српски етнографски зборник 34, Насеља и порекло становништва 19, Београд 1925. (у даљем тексту: Павловић), 48 – 49.

2. Павловић, 47 - 49.

3. Павловић, 48 – 49.

4. Павловић, 48.

5. Павловић, 48 – 49.

6. Павловић, 48; Гојко Никетић, Административни речник места Краљевине Југославије, Београд 1931, 340.

7. Стојан Караџић, Вук Шибалић, Дробњак, породице у Дробњаку и њихово поријекло (Дробњак, Језера, Ускоци и Шаранци), Београд 1997. (у даљем тексту: Караџић, Шибалић).

8. Светозар Томић, Дробњак, С.К.А, Српски етнографски зборник 4, Насеља српских земаља 1, Београд 1902, 444 - 445; Караџић, Шибалић, 685 - 686; Павловић, 48 - 49.

9. Караџић, Шибалић, 685 – 686; Светозар Томић, Бањани, С.А.Н.У, Српски етнографски зборник 59, Насеља и порекло становништва 31, Београд 1949. (у даљем тексту: Томић, Бањани), 281 - 282.

10. Томић, Бањани, 364 - 366; Караџић, Шибалић, 685 – 686.

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер