Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net












Тудор Раду Тирон





КОЛОКВИЈУМ У
СВЕТОМЕ МАНАСТИРУ ПУТНА





Колоквијум 2006. на 540. годишњицу од оснивања
Светога Манастира Путна у Молдавији (Румунија)






Икона Успења Светога Благовернога Војводе Стефана Великога, Кнеза Молдавије






      Имао сам част да будем гост Светога Манастира Путна, једнога од најважнијих места у румунскоме саборноме и културноме животу.

      Основан – према старим хроникама -1466. и посвећен Светој Дјеви Мајци Божијој, Манастир Путна је главни верски објекат саздан од стране Стефана Великога, Кнеза Молдавије између 1457. и 1504.

      Стефан Велики је био велики војни и политички вођ, најпознатији члан Династије, која је основала средњевековну молдавску Државу. Током његове владавине, кнежевска власт и правни и управни поредак су били устројени, а такође и и економски и културни живот. Молдавија је тада била велика земља (између Карпатских планина, реке Нистер и Црнога мора), ограничена многим тврђавама и чувана од стране војске, чија снага је испољена у многобројним војним подухватима. Стефан Велики је сачувао слободу Молдавије наизменично кроз вешту спољну политику и добро устројену војну одбрану. Док је у мирна времена Молдавија цветала, у ратним временима војска, предвођена Стефаном Великим, задобијала је важне битке против Турака, Татара, Мађара и Пољака, при чему је најважнија била победа на Васлуију (1475.), где су Молдавци поразили огромну отоманску војску од приближно 120.000 људи. Владавина Стефана Великога је упамћена не само кроз савремемене похвале (папа Сикст IV га је ословио титулом ''Athleta Christi''), не само кроз Цркве и тврђаве саздане или обновљене, не само кроз сведочанства хроничара, већ такође и кроз заједничко памћење читавога народа. Стефан Велики је постао легендом још за живота и – на крају његове дуге владавине – он је већ сматран Светим човеком. Године 1992, узимајући у обзир његова јуначка дела за ствар Православља, канонизован је од стране Румунске Православне Цркве под именом ''Свети Благоверни Војвода Стефан Велики''. Дан његовога прослављања је 2. јул (дан упокојења) (http://www.stefancelmare.ro/).

      Међу другим верским задужбинама Стефана Великога, Свети Манастир Путна је простор са нарочитим символичким набојем. Према ондашњој хроници, Манастир је основан 10. јула 1466, као монашка заједница, у прелепоме крајолику, покривеноме другим верским здањима. Кнез је подигао Манастир у знак благодарности за освајање тврђаве Чилиа и ту је начинио гробно место за себе и своју породицу. Иако је великодушно обдарен поседима и вредним предметима, Манастир Путна, на жалост, није могао да избегне различите тешкоће прошлих времена, као што су паљевине, похаре и земљотреси. Целокупни изграђени простор је много пута преправљан и обнављан, али Манастир никада није пестајао да делује као верска заједница. Важне личности Православља могу да буду доведене у везу са овим Светим местом, како Св. Данило Отшелник из XV века, Монах који је убедио Стефана Великога да настави борбу против Отомана, тако и Св. Илија Јорешт, Апостол Православне ствари у Трансилванији XVII-ог века. Чак и пре установљења Велике Румуније 1918, Манастир је постајао символом политичких захтева Румуна, тада подељених између Румуније и Аустроугарске и Руске Царевине. Данас Манастир није само важно туристичко одредиште у срцу љупке Буковине, већ и место ходочашћа за све оне који желе да се помоле на гробу Св. Стефана Великога, Кнеза Молдавије (http://www.putna.ro/istoria-eng.htm).

       Након обележавања смрти Св. Стефана Великога 2004, отворен је у знак сећања на њега Центар за истраживање и документовање, са благословом Њ.В. Архиепископа Пимена од Сучеве и Радаутија и старањем Архимандрита Мелхиседека, Игумана Светога Манастира Путна. Центар – који је укључио и Prof.Dr. Стефана С. Горовеиа, водећу личност историчарске заједнице у Јашију и истакнутога генеалога и хералдичара – успео је да врати неке важне предмете у својину Манастира и да објави важне изворе и студије посвећене Св. Стефану Великоме и средњевековној молдавској повести. Такође, Центар је организовао годишње Колоквијуме и објављивао историјску ревију ''Analele Putnei'' (''Анали Путне'').

       Колоквијум 2006. – трећи организован у Путни – био је посвећен 540. годишњици од оснивања Манастира. Од 9. до 11. јула, био је већи број слављеничких догађања, као што је освећење нове Цркве посвећене Св. Стефану Великоме. Научни програм се састојао од 15 предавања, са темама посвећеним културноме наслеђу и важним личностима у вези са Манастиром, од средњевековних до модерних времена. Учесници су долазили из читаве земље, али нарочито из области древне молдавске Државе. Монашка заједница је великодушно приредила овај догађај, кроз савремену техничку подршку и савршено гостопримство.

      Овом приликом сам одржао предавање о непубликованој сребрној кашичици за Свето Причешће из XVII века, предмету који је некада био својина Светога Манастира Путна. Пошто је ова средњевековна кашичица обележена хералдичким монограмом Епископа Ефрема од Радаутија – изванреднога учењака свога времена – мој чланак је настојао да предочи неке закључке о делу мало познатога румунскога хералдичкога феномена: употреби монограма и грофичких ознака, као правих грбова.

    Покушао сам да заједно изнесем веродостојне примере ове sui generis хералдике, доказујући да је штит са монограмом, словом или било којим другим тајанственим знаком, био кориштен исто као и било који други европски грб. Подвукао сам да се хералдика појавила у румунским земљама из позадине одавно и да се сатојала од таквих ознака. Што се тиче монограма, доказивао сам византијске корене ове употребе, као и сродне традиције развијене у јужним и северним Православним Монархијама (Србија и Бугарска, односно Украјина и Русија). Наглашавам да да везе између Византијскога Царства и румунских средњевековних земаља, кроз културу и Цркву, представљају питање често обрађивано у румунској историографији.

    Има примера када је грб једноставно укључивао монограм од памтивека; има и других примера монограма (личних и наследних), који су преживели и поред правих грбова, као мешавина западних и источних утицаја. То је особена одлика области, која се, међутим, може пратити све до раних хришћанских монограма; та је особеност преживела време иконоборства и развила се касније кроз огроман број византијских печата (кориштених од стране свих друштвених група). С' друге стране, Западна Европа је такође користила печате и новчиће са монограмима, далеко пре појаве хералдике. У Западној Европи је традиција монограма имала дисконтинуитет (као резултат појаве грбова), али у Источној Европи је ''лоза'' монограма непрекинута.

    У закључку, мој чланак је настојао да нагласи важност псевдо-хералдике у источноме Православноме друштву. Штитови и кациге су очигледно били познати, али истраживач мора да узме у обзир и ову врсту ознака. Оне су биле личне, наследно-преносиве и са правним значењем, баш као и грбови у Западној Европи. Увоз хералдичкога феномена у ову област није био чин изненадне одлуке – као у Америци у време конквистадора – већ наставак древнога и префињенога предања.

      Овде морам да изразим и своју благодарност г. Ненаду М. Јовановићу, директору Центра за истраживање Православнога монархизма и г. Драгомиру Ацовићу, председнику и главноме хералду Српскога хералдичкога друштва, за сву њихову помоћ пружену приликом израде овога чланка.





 
Кашичица за Свето Причешће молдавскога Епископа Ефрема од Радаутија из XVII в. (цртеж Тудора Радуа Тирона)






  Букурешт, 14. август 2006.





Превод са енглескога језика: Ненад М. Јовановић







(ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА СА КОЛОКВИЈУМА)
Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер