ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm.org@gmail.com
 У ДОМУ ВОЈСКЕ  У Атријуму београдског Дома Војске Србије на дан 22. марта промовисана је књига сараднице нашег Центра, др Александре М. Пећинар, „Српско-грчки дипломатски и савезнички односи 1912-1918”, једно од нових издања Медија центра “Одбрана”.  У одабраном аудиторијуму, сачињеном од еминентних професора и културних посленика, али и бројних поштовалаца славне српске прошлости, овог пута нашли су се и представници Грчке амбасаде у Београду, на челу са амбасадором Грчке у Републици Србији, Његовом Екселенцијом, господином Илијасом Илијадисом.  Након уводне поздравне речи директора Медија центра “Одбрана”, пуковника Стевице Kарапанџина, који се у свом надахнутом излагању осврнуо на славне моменте заједничке српско-грчке прошлости у периоду Балканских и Првог светског рата, посебно истичући симболичан али и стварни значај грчког острва Kрф у српској епопеји Великог рата, на коме је српска војска “васкрсла”, а одатле се опорављена поново укључила у операције на Солунском фронту, присутнима се обратио грчки амбасадор, истичући да постоји опште уверење да су српско-грчки односи традиционално добри. Међутим, нагласио је Њ. Екселенција, “….такво убеђење представља и замку, јер умемо да занемаримо чињеницу да је неопходно да радимо на нашим односима, да их развијамо и унапређујемо. Исти синдром постоји често и међу члановима породице, када односе с најближима сматрамо загарантованим“, рекао је господин Илијадис и подсетио да ауторка књиге управо осветљава тај однос међу двема пријатељским државама током ратова почетком 20. века, који су у великој мери обликовали пут Србије и Грчке до данашњих дана.  Рецензент историчар др Миле Бјелајац је истакао да је ова књига допринос бољем схватању тешкоћа малих држава на овом простору, али и где год се налазе, на путу великих сила.  Ауторка књиге и сарадница нашег Центра, др. Александра Пећинар, на почетку свог излагања нагласила је да је дело инспирисано прошлошћу наших славних предака, а да је посвећено њеном прадеди, академику и ратнику Миладину Пећинару, једном од 1300 каплара и првом председнику Удружења каплара између два рата.  Ауторка књиге је посебно истакла да је проучавање историје српско-грчких односа, током Балканских и Првог светског рата, представљало својеврстан научни изазов, јер упркос прожимању историје двеју земаља и међусобном познавању, ти односи нису до сада довољно проучени у балканској историографији, називајући то својеврсним парадоксом , али и једним од мотива за детаљније проучавање заједничке прошлости у свој својој сложености. У наставку, др. Александра Пећинар је настојала да појасни по чему се то ово ново издање разликује од до сада објављених радова посвећених српско-грчким везама на нашим просторима.  Kао јако важан нагласила је грчки аспекат сагледавања српске стварности онога времена, што у нашој историографији представља посебну новину, а овај својеврстан грчки дискурс образложила својим истраживањем у грчким архивима и релевантним институцијама, од Солуна, преко Атине, па све до Kрита.  Ауторка је истакла да књига, поред опште познатих места о пријатељским односима двеју земаља, доноси и неке нове елементе и ту споменула детаље који се тичу геостратешког положаја Србије и Грчке у време Балканских и Првог светског рата на путу немачке експанзије ка истоку, аустријске тежње за доминацијом на југоистоку, али и као последњег мостобрана савезника према нафтним ресурсима на Средњем истоку, уз додатак да књига доноси и анализу националих идеологија две земље, мало познате детаље о међусобној повезаности српске националне голготе и грчког националног раскола, непознате моменте о дешавањима у Грчкој сагледане кроз призму политике великих сила током времена боравка српске владе на Kрфу, али и нужности и појашњење разлога уласка Грчке у рат, а све у светлу односа са савезничком Србијом.  Закључујући промоцију ове књиге, која представља својеврстан споменик пријатељству српског и грчког народа народа, ако о томе у историографији уопште може бити речи, ауторка је још једном нагласила значај изучавања богатих историјских извора на територији Грчке, сматрајући да јасније сагледавање заједничке прошлости може допринети јаснијем увиду у будућност.  Током промоције премијерно је приказан фотографски архивски материја из периода Балканских и Првог светског рата грчке провенијенције, који једним делом потиче из “Музеја Македонске борбе” у Солуну, а добијен је захваљујући иницијативи Грчке амбасаде у Београду.  |
