Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net



















Александар Бачко



О СРПСКИМ ПОРОДИЦАМА
РУСКОГ ПОРЕКЛА











Посвећено
Њеном Императорском Височанству
Великој Кнегињи
Марији Владимировној
од Русије
Поглавару Руског Царског Дома и
de jure Царици Сверуској




Овим путем би аутор и уредник текста желели, да се најљубазније захвале: Његовом Благородију проф. др Станиславу Владимировичу Думину (Хералду Руског Царског Дома, Председнику Савета Царскога Реда Свете Ане и Председнику Руске Генеалошке Федерације), Његовом Благородију г. Сергеју Александровичу Манкову и козачком пуковнику г. Сергеју Николајевичу Данилевском атаману БОКО – БКС. Њихово несебично залагање на продубљивању пријатељства, културних и духовних веза између руског и српског народа, у знатној мери су утицали на настанак овог рада.



УВОД



   У редовима који следе, биће разматран део породица, које данас припадају српском етничком корпусу, а воде порекло од руских досељеника. Обрађене су само фамилије, које су се доселиле пре Првог светског рата. Предмет овог истраживања представљају и породице Срба повратника из Руске Империје у истом периоду.

   Такође, биће речи и о српским породицама чија презимена упућују на руско порекло, чак и у случајевима да остали показатељи указују на њихову другачију прошлост. У првом реду се ту ради о презименима изведеним од основа: Рус, Рушњак, Москов (Масков), Москаљ и Казак (Козак).

   Важно је поменути, да унијатско русинско становништво Србије, његова етнографија и историја, неће представљати предмет истраживања у редовима који следе, у првом реду због обима рада.

   Није нам познато, да се неко од руских аутора бавио опширније овом темом. Међутим, упознати смо са чињеницом, да је она неоправдано запостављена у српској етнографији и историографији.

   Подаци о појединачним породицама и особама који следе, свакако нису потпуни. Упркос томе, верујемо, да они могу представљати основу за даља истраживања ове врсте.


* * *


БАНАТ


Руско Село


   Један од најстаријих трагова насељавања Руса на подручју данашње Србије, представља име Руског Села у Банату. Ово насеље се на мађарском језику зове Оросин (Oroszin). Име му је изведено од мађарског термина „Орос“ (Orosz), што значи „Рус“. 1

   Ово место се у документима помиње већ 1333/35. године. Касније су у њему живели Срби. Године 1581. у Оросину (Руском Селу) је било 5 српских породица. Српско становништво је ово насеље имало и 1660. и 1666. године. 2

   Године 1717. Оросин је имао 10 домова. Касније је ово насеље опустело, тако да је на мапи из 1723/25. Мали Оросин забележен као ненасељен. Године 1767. у Оросин су насељени Немци, а 1776. Мађари из околине Сегедина. У овом месту се од 1823. године налазио и дворац грофовске породице Чарнојевић. 3


Грујин (Муска, Мускини)


   Породица Грујин живи у Банатској Суботици. Чланови ове фамилије славе св. Петку. Имају породичне надимке Муска (Мускини) и Херини. Први надимак формиран је по термину „Москов“, односно „Мусков“, са значењем „Рус“. Према предању, ова породица води порекло из Херцеговине. Одатле су првобитно дошли у Јањево, сеоце које се налазило на простору данашње Банатске Суботице. За време Мађарске буне (1848. године), њиховог претка заробили су Руси и одвели у Русију, где је провео око годину дана. По повратку у Банатску Суботицу прозвали су га Муска (од Москов, Мусков). 4


Мађаров (Русови)


   У Беодри, данас делу Новог Милошева у северном Банату, живи породица Мађаров, чији је породични надимак Русови. Крсна слава ове фамилије је св. Василије, а око 1920. године онаје бројала 5 домаћинстава у Беодри. Сматра се, да је у питању „стара фамилија“. 5


Москов


   У натпису који датира од 17. марта 1783, на црквеној књизи (Минеју за септембар, штампаном у Москви 1781. године), помиње се Георгије Москов из Панчева. Он је ту књигу продао панчевачкој Преображенској цркви, за 160 форинти. 6

   Петар Москов је такође био трговац. Он је 1760. године за 85 форинти продао Минеј за септембар (штампан у Москви 1758) господару Радивоју Стојадинову. Ову књигу је Стојадинов приложио цркви у Модошу (Јаши Томићу), где се и данас налази. 7

   Године 1760. је од трговца Петра Москова Радосав Станковић откупио Нови завет, штампан у Москви 1758. године. Ову књигу приложио је Радосав цркви у Модошу (данашњем Јаши Томићу). 8


Пап (Папу, Папић, Русови)


   Породица Пап, која живи у Новом Милошеву (Карлово, Драгутиново) слави св. Јована Крститеља. Двадесетих година 20. века, ова фамилија је бројала 10 домаћинстава и била је забележена под презименом Папу, односно Папић. Породични надимак ове фамилије је Русови. Забележена су мишљења, да су им се у Ново Милошево преци доселили као Власи, па се убрзо посрбили. Пореклом су из Ердеља. Сматра се, да им је предак дошао као воденичар или као сувачар. У документима се у Новом Милошеву први пут помињу око 1820. године. Судећи по њиховом породичном надимку, као и по извесним предањима, ова фамилија је даљег руског (русинског) порекла. 9


Попов


   Попови (породични надимак Атаганови) у Великој Маргити, данашњој Маргити, славе св. Николу. Било их је 1 домаћинство у овом месту двадесетих година 20. века. Преци (дедови генерације која је била у зрелим годинама око 1920) су им се доселили током 19. века из Русије. Није познато њихово евентуално сродство са Поповима – Московима у истом месту (видети опис те породице). 10


Попов (Москов)


   У Великој Маргити (данас Маргита) у Банату живе чланови фамилије Попов. Они имају породични надимак Москов. Било их је 1 домаћинство око 1920. године. Из православља су прешли у назаренску вероисповест. Један огранак ове породице прешао у је у Ланговет (Луговет), у данашњој Румунији. Предање о пореклу ове фамилије није се очувало. Не зна се за њихово евентуално сродство са Поповима – Агатановима у истом месту (видети). 11


Рођенков


   Породица Рођенков живи у Новом Милошеву (некадашње Карлово, односно Драгутиново). Стара крсна слава ове фамилије је св. Никола. Један огранак породице Рођенков примио је, услед призећивања, крсну славу Јовањдан. Око 1920. ова фамилија је бројала 12 домаћинстава у Новом Милошеву. Преци су им се доселили из Аде у Бачкој, средином или у другој половини 18. века. У попису Карлова (Новог Милошева) из 1781/86. године, помињу се домаћини Глиша „Рађенков“ (Ragyenkov Glischa) и Павле Рођенков (Rogyenkov Pavao). Обојица су забележени у домаћинству под редним бројем 86. Попис овог места, који датира из 1793. године, доноси нам помене домаћина Павла „Роћенкова“ (Rotyenkov Pavao) и Саве „Роћенкова“ (Rotyenkov Szava). 12

   У првој половини 20. века, међу члановима ове породице, постојало је извесно предање о пореклу из Русије. Иако оно до сада није забележено у литератури, том предању би у прилог ишло специфично презиме Рођенков, које се у различитим варијантама јавља у Русији. Са друге стране, на српском етничком простору једино слично презиме забележено је код нестале породице Рађенковић у Боки Которској (помиње се у периоду 1439 – 1875. године). Према томе, не може се са сигурношћу установити даље порекло ове фамилије. 13


Рус (Русов)


   Рус или Русов је презиме српске породице, чији чланови живе у банатском насељу Идвор. Чланови ове фамилије славе св. Јована, а било их је 6 домаћинстава око 1920. године. Сматра се, да је раније ова породица била веома напредна за своју средину. Њени чланови су били једни од првих у месту, који су покрили своје куће црепом, „место трске и кровине“. Није упамћено „по чему су добили назив Русови“. 14

   У матичним књигама крштених православне цркве у Бегеј Светом Ђурђу (данас Житиште) очуван је један помен презимена Рус. У питању је био субаша Рус (лично име се не помиње у расположивој литератури), који је наведен 1891. године. Он је био родом из Идвора у Банату. Видети и опис породица Рус и Рускић у Идвору. 15

   У банатском насељу Потпорањ живе чланови српске фамилије која се презива Рус. Они славе св. Василија. Породични надимак им је Бркини. Предак им се доселио крајем 19, или почетком 20. века из села Деска код Сегедина. 16

   Рус је презиме нестале породице, која је живела у Српском Крстуру. Ова фамилија се помиње у матичним књигама тамошње православне цркве, које датирају из периода 1826 – 1898. године. 17

   У попису српског насеља Меленци, које је раније улазило у састав Великокикиндског дистрикта, помиње се домаћин Дмитар Рус (Dmitar Rusz). Његово домаћинство се у попису из 1781/86. године наводи под редним бројем 427. 18


Рускић


   У Идвору, насељу у Банату, раније је живела фамилија Рускић. Ова породица је нестала пре двадесетих година 20. века. Сматра се, да су Рускићи били „стара фамилија“ у Идвору. Не може се са сигурношћу утврдити, да ли су они били у сродству са идворском фамилијом Рус, односно Русов (видети опис те породице). 19


Русов (Рус)


   Породица Русов живи у селу Сакуле, у јужном делу Баната. Крсна слава ове фамилије је Ђурђиц. Према подацима из двадесетих година 20. века, Русових су била 2 домаћинства у овом месту. Предање о њиховом пореклу није се очувало. 20

   У Кикинди (Великој Кикинди) живи фамилија Русов. Она је двадесетих година 20. века била лоцирана у кикиндској Надлачкој четврти. У питању је кварт овог града, у ком највећи део породица води порекло из Надлака у Поморишју. Крсна слава Русових је „други дан Духова“. У попису Велике Кикинде, који датира из 1796. године, међу домаћинима се под редним бројем 957. наводи Никола Рус. Списак житеља овог насеља, који је настао између 1795. и 1802. године, доноси нам помене четири домаћина са овим презименом. У питању су били: Михаило Рус (Michael Rusz) у кући број 5, Јован Рус (Jovan Rusz) у кући број 865, Никола Рус (Nicolla Rusz) у кући број 957 и Сава Рус (Sava Rusz) у кикиндској кући број 16. 21


Русовац


   Русовци (једнина Русовац) су српска фамилија у банатском месту Потпорањ. Крсна слава им је св. Јован. Порекло ове породице није упамћено. 22


Тикачев


   Тикачеви су српска породица, која живи у Санаду у Банату. Крсна слава ове фамилије је Велика Госпојина. Тикачеви су бројали 1 домаћинство у овом месту, око 1920. године. Спадали су у ред старијих породица, које су називали „стара земља“. Постоји предање, да је ова породица руског порекла. 23


Трпак (Рушњак)


   У селу Потпорањ живе чланови породице Трпак. Њихов породични надимак је Рушњак. Они су русинског порекла, због чега још двадесетих година 20. века нису прмили крсну славу. Предак им је досељен из Галиције, крајем 19, или почетком 20. века. Из Галиције нису досељени непосредно у Потпорањ, већ преко Чакова у Банату. 24


Хорњак


   Хорњаци (једнина Хорњак) су српска породица у банатском насељу Елемир. Њихова крсна слава су Часне вериге. Било их је 6 домаћинстава у овом месту, двадесетих година 20. века. Хорњаци су русинског (руског) порекла. 25


Белић (порекло по женској линији)


   Предак једног од огранака српске породице Белић у Новом Милошеву (Карлову, Драгутинову) у Банату био је ожењен из Бесарабије. У питању је био Данило Белић, рођен 1795. године. Он је као припадник војске Хабсбуршке монархије службовао у Ердељу, или некој од суседних области. Након „великог рата“ (свакако оног из 1806 – 1812. године), због великих снегова није се могао вратити кући, већ је презимио у тој области. Том приликом се оженио са једном девојком, која је била из Бесарабије. Касније се са њом вратио у своје родно место у Банату. Данилова супруга умрла је на порођају, родивши сина Митра, претка једног огранка породице Белић. Бесарабија је ослобођена током руско – турских ратова 1806 – 1812. године, када је припала Руској Империји. 26


ПОМОРИШЈЕ


Рус


   У Батањи, насељу у делу Поморишја које данас припада Мађарској, међу српским становништвом, забележено је презиме Рус. Иначе, ово подручје се у етнографском и географском смислу наслања на Банат. У попису овог места, који датира из 1735. године, међу домаћинима наводи се Михаил Рус. Према материјалном стању, он је био „сирома(х)“. Исти домаћин се наводи и у једном документу, који датира из 1737. године. 27


БАЧКА


Гавриловић („Московит“)


   У једном документу, који датира од 16. марта 1768. године, наводи се мештанин Петровог Села у Бачкој, Гавриловић „Московит“, односно Рус (Petrovoszellensis Gavrillovics Moschovita). 28


Козак


   У попису Бачког Градишта, односно Фелдварца, како се тада ово место звало, помиње се 1720. године један Козак, који је по занимању био лађар (P. Kozak, nauta). Он је био припадник тамошње Друге пешадијске компаније (Altera compania pedestris ordinis). 29


Москов (Москаљ, Москаљев)


   У православним матичним књигама Мошорина (насеље Шајкашке области у Бачкој) наилазимо на помен презимена Москов из 1765. године. Друге варијанте овог презимена јављају се у мошоринским матицама. Под презименом Москаљ чланови ове фамилије помињу се 1796 – 1800. године. Између 1783. и 1797. наилазимо на 4 помена презимена Москаљев у Мошорину. У овом месту се 1788. године помиње презиме Москалов, које се несумњиво односи на исту породицу. 30

   У насељу Шајкаш, које такође улази у састав Шајкашке области, помиње се презиме Москов у православним матичним књигама. Његов једини помен датира из 1797. године. 31

   Москов је презиме, које се наводи у православним матичним књигама у Сомбору. У тим документима, ово презиме се јавља у периоду између 1777. и 1793. године. 32



Рус (Русов)


   На помене презимена Рус наилазимо укупно 24 пута у православним црквеним матицама Чуруга, насеља у Шајкашкој области (источна Бачка). Његови помени датирају из периода 1785 – 1827. године. Друга варијанта овог презимена, Русов, помиње се у документима у Чуругу 2 пута током 1794. године. 33

   Презиме Русов забележено је и у бачким насељима Врбас (1791) и Турија (1861. године). Презиме Рус помиње се и у Бачком Градишту 1861. године. У Прњавору Ковиљском очувана су 2 помена презимена Руски. Оба датирају из 1862. године. 34

   Јован Рус је био један од власника куће (кућишта) у Новом Саду, који су пописани 1753. године. Њега аутори сврставају у групу Новосађана, којима „о њихову завичају из којег су се доселили говоре... њихова презимена“. 35

   Риста Рус био је цехмајстор симиџијског (пекарског) заната у Новом Саду. Он је 1815. године тражио у име свих новосадских симиџија, да се забрани емигрантима из Србије Јовану Михајловићу и извесном Јанку, да раде овај занат у Свиларевићевој кући. У његовом присуству је 1820. године публикована „привилегија грађанима и турским пекарима“. 36

   Лазар Рус био је један од новосадских бербера, који су 28. фебруара 1850. године тражили испуњење својих еснафских права, која су била нарушена током буне 1848. године. Лазар Рус је имао радњу у Футошкој улици у Новом Саду. 37


Русић


   У православним матичним књигама Сомбора, презиме Русић јавља се само током 1782. године. Нису познати други детаљи везани за ову породицу. 38


СРЕМ


Москов (Москаљ)


   Игњатије Москов био је трговац. Он је 1757. године на румском „пазару“ продао једну црквену књигу (штампану у Москви 1743) врдничком игуману Стефану Зорановићу. 39

   Године 1760, 15. јуна, Игњатије Москов је овом игуману продао и другу црквену књигу. У питању је био Алфавит духовни, штампан 1755. године у Кијевопечерској лаври. У Иригу је 1760. године Игњатије игуману Стефану продао још две црквене књиге (штампане у Москви и Кијевопечерској лаври). 40

   Трговац Игњатије Москов продао је 1762. године две црквене књиге сомборском протопрезвитеру Христифору Поповићу. Те књиге су биле штампане у Москви 1760. године. 41

   Служебник штампан у Москви 1763. године продао је трговац Игњатије Москов 1. априла 1763. јереју Тимотеју Добросављевићу за 4 форинте. Ова књига се данас налази у иришкој цркви. 42

   Исти трговац се, као Игњатије Москаљ, помиње у запису из 1763. године. Тада је он донео из Москве црквену књигу, штампану у Санктпетербугргу 1741. године. Ову књигу је продао Арону, игуману манастира Бођани за 5 дуката. 43

   Године 1764, 9. јуна, Игњатије Москаљ продао је 4 књиге за 5 дуката игуману Јефрему из „светововедењске обитељи“. Једна од ових књига, штампана у Санктпетербургу 1760. године, налази се у манастиру Бођани.44


Политинов


   У манастирима на Фрушкој Гори такође наилазимо на помене руских монаха. Године 1771. је један од калуђера манастира Хопово био Рус. Он се звао Исаија Политинов. 45

   У оригиналном опису фрушкогорских манастира из 1771. године изнети су извесни детаљи о њему: «В` сем монастерје обретаетсја једин Јеромонах иностраниј именем Исаија Политинов, родом Рус, љет имат 40, родилсја у Полшчи в градје нарицаемом Бјела Церква, в` державје Полској, восприал чин монашејски в` градје Киевје, в` монастирје нарицаемом Софијском, в` державје Московској. Пришел в державу Их ц. к. Вел. 1762., а в` сеј монастир за времја пребивати, по указу Их В. П. Г. Арх. и Митрополита Јоана Георгијевића 1770. Јуниа.». 46


Ришковић


   Међу монасима фрушкогорског манастира Беочина такође је 1771. године био један Рус. О њему је у истом документу забележено: «14. Монах Антониј Ришковић, родом Рус, р. в Хунгарии у Шарошваремћи, у селу Свидничка, л. 45, пришел в м. и пок. 1761». 47


Рушњак


   Један од становника прњавора (манастирског насеља, односно поседа) манастира Раковац у Срему 1742/43. године, био је Ћира Рушњак. За њега је тада експлицитно наведено, да је био из Москве (Zirra Ruschnack, von Moscau). 48

   Ђурко или Јурко Рушњак (Jurco Ruschnak) такође је 1742/43. године био становник прњавора манастира Раковац. За њега није, као за Ћиру, наведено одакле је био. Свакако и он био руског порекла. 49


Феодоровић


   Рус Јоаникије Феодоровић, који је био монах у Србији, упутио је 27. новембра 1814. године (по старом календару) молбу, да буде примљен у братство манастира Јазак у Срему, који се тада налазио под хабсбуршком влашћу. Јазачки игуман Дионисије Чупић проследио је 9. децембра 1814. године (по старом календару) Конзисторији ову молбу, која је потом била одобрена. Јоаникије Феодоровић рођен је у Москви. 50


БАРАЊА


Московић


   У месту Мали Будимир, односно Киш Будимир (Kys Budmir) у Барањи, почетком 18. века забележена је српска фамилија са презименом Московић. На њеном челу је 1720. године стајао Милош Московић, који је уједно био и сеоски старешина (Judex Milos Moskovicz). Он се не појављује у попису из 1715. године. 51


СЕНТАНДРЕЈА И ОКОЛИНА


   Срби су у Сентандреји долазили у контакт са припадницима различитих народа, међу којима су и Руси. Поједини припадници руског народа претопили су се у тамошње српско становништво. На овом месту само ћемо поменути, да се у попису Сентандреје, који датира из 1696. године наводи и један Русин. 52


Адамковић


   Сентандрејски житељ Јован Рус Адамковић (Joannes Rusz... Adamkovics) помиње се у једном документу, писаном 13. јуна 1787. године. Његова породица је можда руског порекла. 53

   У попису власника кућних парцела у Сентандреји 1787. године помињу се Јован Адамковић (Joannes Adamkovits), који је држао плацеве број 668 и 669, као и Роксанда Адамковић (Roxanda Adamkovics), у чијем поседу се налазио плац под редним бројем 593. 54


Даскаловић


   У првој половини 18. века је у Сентандреји службовао учитељ, који је био из Русије. Његов син, који је касније постао свештеник у овом граду, добио је по очевом занимању презиме Даскаловић („даскал“ на грчком језику значи „учитељ“). Поменути учитељ из Русије вероватно није идентичан са својим колегом, који се звао Стане Даскал (Stane Daszkál), а који се помиње у попису Сентандреје из 1720. године. 55

   Свештеник Јован Даскаловић био је парох Пожаревачке цркве у Сентандреји 28 година. Он је највероватније био идентичан са поменутим сином учитеља Руса. Као парохијални свештеник овог храма, Јован је забележен и у време почетка његове обнове, 24. марта 1759. године. У документима је бележен и као „Јоан Иванович зовомиј Даскалович“. Овај помен сведочи, да му се отац звао Иван. Јован је умро 24. јула 1767. године у месту у ком је службовао, у 56. години живота. Сахрањен је са десне стране Пожаревачке цркве у Сентандреји, при олтару. 56

   Парох сентандрејске Саборне цркве, Петар Даскаловић, оженио се 1768. године Софијом, ћерком помашког пароха Андреја Константиновића – Белградија. Софија је умрла 13. јула 1774. године у 21. години и била сахрањена «код Пожаревачке цркве с десне стране прјамо олтара». Поменути Петар Даскаловић је несумњиво идентичан са Петром Ивановићем, који је 1768. године био парох сентандрејске Пожаревачке цркве. У истом документу, писаном 1768. године, наведено је, да му је отац такође био парох у тој цркви. Дакле, нема сумње, да је он син Јована Ивановића - Даскаловића. Поменуте године, свештеник Петар је био ожењен, а са њим су живели и његова мајка и мала сестра. Он је тада поседовао 4 винограда укупне површине 60 мотика и оранице. Године 1771. био је свештеник Петар Даскаловић изасланик епископа Арсенија Радивојевића при састављању описа општина Будимске епархије. Константин Даскаловић (Daszkalovics Constantin) је, као што се може видети из једног документа, писаног 13. јуна 1787. године, недавно пре тог датума умро. 57

   Удовица Константина Даскаловића (Consta. Daskalovics rlcta.) забележена је 1787. године као власиница плаца број 80, а »наследник Даскаловића« (successor Daszkalovics) сувласник плаца 97 у Сентандреји, заједно са Тимотијем Пауловићем. 58

   На венчању Лазара сина Јовановог из Калаза и удовице Руже покојног Живка Никлићева 9. јуна 1810. године, кума је била Наста, супруга или ћерка покојног свештеника Николаја Даскаловића из Сентандреје. Он је можда био идентичан са свештеником Николом Ивановићем, који се помиње у једном документу из 1768. године, као парох Ћипровачке цркве у Сентандреји. Никола Ивановић је тада имао жену и децу, а био је поседник 4 винограда укупне површине 60 мотика и 3 оранце од 4 ½ пожунске мере.59


Московљевић


   Московљевићи би, судећи по њиховом презимену, требали да буду пореклом из «Московије», односно Русије, потомци Руса или Срба – повратника из Славјаносербије или Нове Сербије. Уколико је тачна ова претпоставка о њиховом пореклу, онда су били насељени у Сентандреју током 18. века. Међутим, у документима се још од 1695. године помиње сентандрејски кнез Христифор Моско (Christophorus Mosquo Judex, Mosco), несумњиво цинцарског порекла. Постоји и могућност, да сентандрејски Московљевићи представљају његово потомство, са неправилно формираним презименом. 60

   Георгије Московљевић (Georgius Moskovlevity, односно Moszkovlyevics или Moszkovlyevits) поседовао је 1787. године кућне парцеле број 95, 115 и 619 у Сентандреји. 61


Рус


   Године 1775. забележено је, да је Михаилу Русу (кућни број 80) велика поплава у Сентандреји уништила «кућу и подрум, сто, 4 књиге и буре од 11 акова», наневши му тако укупну штету од 103 форинте. Ова породица је вероватно руског порекла. Поменути носилац презимена Рус можда је потомак Русина, који се помиње у попису Сентандреје из 1696. године, али се то не може поуздано утврдити. 62


Брачне везе


Јосифовић


   Сентандрејски свештеник Константин Јосифовић је био ожењен Јулијаном рођеном Крагујевић. Овај брачни пар је имао ћерку Марију (1836 - 1926), која се удала за Руса Теодора Лебедева, царског чиновника и појца у капели руске велике кнегиње Александре Павловне (супруге угарског палатина Јосифа) у Ирми, недалеко од Сентандреје. Марија се бавила књижевношћу и превођењем са руског језика. 63


Остале везе


Артомонов (јеромонах)


   Јеромонах Амфимол Артомонов, Рус, сахранио је 15. априла 1841. године Рахилу, мајку помашког пароха, свештеника Стефана Теодоровића.64


Константиновић (свештеник у Помазу)


   Помашки свештеник Павел (Конастантиновић) и Јефтимије, православни парох Чобанца код Сентандреје, сахранили су „Наталију, супругу оца Николаја (Музовског – А.Б.) в Ирмје при церкви росијској“, 13. марта 1809. године“. 65


Теодоровић (свештеник у Калазу)


   Константин Теодоровић је био парох у Калазу код Сентандреје. Он је био 15. марта 1808. године један од тројице свештеника, који су сахранили Ксенију „пуницу оца Николаја Музовског свјаштеника при церкви свјатопочившија великија књагињи Александре Павловње“ и „младенец Алекси оца Николаја син“. Друга два свештеника на овој сахрани била су „јереј Павел“ (Константиновић) и сам Николај Музовски. 66


Теодоровић (свештеник у Помазу)


   Један од кумова на крштењу деце Стефана Теодоровића, парооха у Помазу код Сентандреје, био је Теодор Рајевски „протојереј и кавалер росијско императорској надгробној цркви Александри Павловној у Ирми“. Он је крстио следећу децу свештеника Стефана: Христину (31. марта 1830), Ану (17. марта 1832), Јелисавету (14. јуна 1834) и Емилију (15. октобра 1836. године). 67


БУДИМ


Рус


   У попису српског становништва Будима, који датира из 1706/07. године, наводи се Тодор Рус. На његов помен не наилазимо у претходном попису, који датира из 1702. године. 68

   Тодор Рус (Thodor Russ) је био један од српских становника Табана, будимског кварта. Он се помиње у једном документу, који датира од 10. фебруара 1708. године. У питању је жалба чланова српске општине Табан на рачун злодела капетана Пергасија. 69


Остале особе


   У једном од пописа Срба у Будиму, који датирају с почетка 18. века (из периода између 1702. и 1720. године), помиње се „Ђура брадати, што држи Рускињу“. 70


БЕОГРАД И ОКОЛИНА


Московљев (Московљевић)


   У Тефтеру арачком вароши београдске, који датира из 1826. године, поменут је Марко Московљев. Он је живео код Хаџи Ибрахима. Спадао је у категорију: „Страниј и бећари који у ред еснафскиј не принадлеже“. 71

   У истом документу из 1826. године помиње се и Матеј Москов(љевић). Он је живео у истој кући као и Стојан Спасић. Обојица су били чланови београдског Механџијског еснафа. 72

   Ђура Москов је био један од становника Железника код Београда у 19. веку. За њега се удала жена Борка у Посавини довела свога сина из првог брака, Стевана Миловановића. 73


ШАБАЧКА ПОЦЕРИНА


Московљевић


   У селу Варна у Шабачкој Поцерини живи фамилија Московљевић. Непосредно након Другог светског рата (1948. године), ова породица је бројала 10 домаћинстава у Варни. Њихове куће лоциране су у Прекоречкој Мали у овом месту. 74

   Предак Московљевића, Павле, доселио се из села Грабова испод Фрушке Горе у Срему. Он је пребегао из аустријске војске и повео жену и ћерку Степанију, која се касније удала за Марка Делића, а потом за Јову Маринковића. Касније је Павле добио сина Јована, а свакако и другу децу. Павлов унук Стеван (Јованов син) родио се у Варни око 1850. године. 75

   Старије презиме Московљевића било је Павловић. Под тим презименом бележени су у цркви у Добрићу и школи у Варни. Очувано је предање, да су „променили презиме, зато што им је порекло из Московске царевине“. 76


СМЕДЕРЕВСКО ПОДУНАВЉЕ И ЈАСЕНИЦА


Казаци (Казаковићи)


   Казаци или Казаковићи су породица у Крњеву. Почетком 20. века било их је 10 домаћинстава у овом месту. Крсна слава ове фамилије је Ђурђиц. 77

   Ова фамилија има предање, да су се њени преци доселили из Русије. Свакако је неутемељено довођење у питање овог предања, као и тврђење испитивача овог краја, да ће „и ови... као и Казаци у Кусатку, бити вероватно потомци оних Срба који су ступали у турску војску и били познати под именом `казаци`“. 78

   У попису Крњева, који датира из 1863. године помињу се 2 домаћинстава ове фамилије. На челу првог од њих, пописаног под редним бројем 10. стајао је Јован Казаковић. Он је био земљорадник, стар 51 годину. Са Јованом су живели: синови Ђорђе (27 година стар), Димитрије (20 година, солдат), Павле (16 година), Тодор (13), снаја Јана (26), унука Милица (6), унук Милош (4) и унука Милосава (стара 1/2 године). 79

   Под редним бројем 308. наводи се домаћинство Лазара Казаковића, земљорадника који је 1863. био 24 године стар. Са њим су живели: његова супруга Ружа (стара 25 година), син Сава (4 године), као и домаћинова сестра Живана (тада је имала 16 година). 80


Нешићи (Казаци)


   У селу Кусадак лоцирана је фамилија Нешић, чије чланове зову и Казаци. Након Првог светског рата, у овом месту је било 16 домаћинстава породице Нешићи – Казаци. 81

   О њиховом пореклу забележено је следеће: „У селу их сматрају да су Руси и зато их зову `Казацима`“. Видети и опис Казаковића (Казака) у Крњеву у истој области, као и опис фамилије Казаковић која живи у Параћину. 82


ЈАСЕНИЦА


Марковићи


   Преци породице Марковић у Страгарима у Јасеници бежали су заједно са Карађорђем у Срем након пропасти Првог српског устанка. Затим су, заједно са вождом, прешли у Русију. Касније су се вратили у Страгаре.83

   Марковићи су у периоду између два светска рата бројали 3 домаћинства у Страгарима. Они су у сродству са породицом Цицић у истом месту. 84

   Крсна слава Цицића и Марковића је св. Јевстатије. Цицићи су око 1920. године бројали 17 домаћинстава у Страгарима. Презиме су добили по претку, кога су звали Лазар Циција. Он се помиње у једној тапији из 1798. године. Преци овог рода доселили су се од Сјенице. 85


Матићи (Московљевићи, Руси)


   Матићи су након Првог светског рата бројали 4 домаћинства у Страгарима (област Јасеница). Њихова крсна слава је св. Арханђел Михаило. 86

   У питању је стара страгарска фамилија. Њени преци су, након пропасти Првог српског устанка, бежали у Русију. Касније су се вратили у Страгаре. Због тога су их прозвали Московљевићи, али и Руси. 87


Остале особе


   Године 1812, 18. јула, у Деловодном протоколу вожда Карађорђа Петровића, забележено је: „Пасош писат два казака и два Молдована походе од Тополе до у Пољаницу са 6 коња и да им се даје потребнаја зоб конма (коњима) и им(!) леб и месо и проводника“. 88


ЛЕПЕНИЦА


Козаковићи


   Козаковића је почетком 20. века било 5 домаћинстава у селу Драча у шумадијској области Лепеница. Они представљају огранак рода Илића у овом месту. 89

   У Илиће се, поред Козаковића, убрајају следеће породице у Драчи: Мијатовићи (7 кућа око 1900. године), Илићи (4 домаћинства), Мијајловићи (2 куће), Вељанићи (1 домаћинство), Јовановићи (1 дом) и Милчевићи – Бабићи (такође 1 домаћинство). Род Илића је, дакле, почетком 20. века бројао укупно 21 кућу у Драчи. 90

   Према предању, преци рода Илића доселили су се у ово лепеничко насеље из околине Приштине на Косову. њихово досељавање одиграло се крајем 17. или у првој половини 18. века. 91


КРАГУЈЕВАЧКО ОКРУЖЈЕ


Казак (Казас?)


   Михаил Казак (или Казас?) био је страни поданик у Србији, како сведочи један документ из 1837. године. Он је живео у Крагујевачком окружју. Био је влашки поданик. Није био ожењен у то време, а бавио се „палетарлуком“. 92


БЕЛИЦА


Московљевићи (са Јанковићима)


   У месту Ракитово у области Белица живе Московљевићи. Чланови ове породице имају предање, да су им преци досељени „из неке Москве“, крајем 18. века. 93

   Са Московљевићима су по мушкој линији сродни Јанковићи, који живе у истом месту. Обе ове фамилије славе св. Николу, а пре Другог светског рата су их била укупно 3 домаћинства у Ракитову. 94


ПАРАЋИН


Казак (Казаковић, Козаковић)


   У самом граду Параћину наилазимо на помене презимена: Казак, Казаковић и Козаковић. Она се наводе током 19. и почетком 20. века. Тако се 1838. године, у документу о подели плацева Турчина Ибиш–аге житељима Параћина, међу закупцима њива и ливада помиње и извесни Петко Казак. 95

   Плацеви које је тада закупио прецизно се наводе: «95. Петка Казака њива са лица 28 фати а с наличја 29 широка, а дугачка 97 фати. С десне стране господарска непродата њива, а с леве Павла Маринковића, с лица до њиве Анте Вељковића, а с наличја до реке Црнице. Одкупљена за 260 гроша». 96

   Други његов плац такође је прецизно описан: «99. Петка Казака њива са лица 15, а с наличја 15 фати ширине и дужине 131 фат. С десне стране Лазара Вељковића, а с леве Анђелка Николића њива, с лица попа Милосава, а с наличја до Стојана Крстића њиве. Одкупљена за 160 гроша». 97

   Међу грађанима Параћина наводи се 1880. године и један носилац презимена Козаковић. У питању је био Владимир Козаковић. Он је могао бити сродник поменутих Казаковића. 98

   Лазар Казаковић, који је можда био родом из места Кусадак, помиње се међу акционарима Параћинске штедионице 1899. године. Он је поседовао „9 акција и 1 глас“ у овој штедионици. 99

   Лазар Казаковић помиње се у Параћину и 1904. године. Он је по занимњу био бакалин, а јавља се у списку «сви лица дуванџија (дућанџија? – А. Б.) који нису опанчани а држе пресне опанци». Видети и опис породице Казаковић (Нешић) у месту Кусадак у Смедеревском Подунављу и Јасеници. 100


РЕСАВА


Казаковићи


   У селу Мачевац у Ресави живе чланови породице Казаковић. Њих је у периоду између два светска рата било 12 домаћинстава. Крсна слава ове фамилије је св. Петка. Преци Казаковића су се у Ресаву доселили из Ердеља. 101


ПОЖАРЕВАЧКА МОРАВА


Ивановићи (Казакови)


   Ивановићи звани Казакови живе у делу Пожаревца, који се раније звао Бугарска Мала. Била су их 2 домаћинства у овом граду двадесетих година 20. века. Њихова крсна слава је св. Никола. Преци су им се доселили из Великог Извора код Зајечара. 102


ПЕТРОВАЦ НА МЛАВИ


Москов


   Јован Москов био је мештанин Петровца на Млави у Нахији Пожаревачкој (тада се ово насеље звало Свиње). Он је, према белешци у Деловодном протоколу кнеза Милоша Обреновића од 28. априла 1825. године, био ослобођен плаћања пореза и кулука. 103


ДОЊИ МИЛАНОВАЦ


   У „контумацу“ (карантину) у Поречу, данашњем Доњем Милановцу, 1831. године је забележено 13 српских породица, које су у Кнежевину Србију досељене из Русије. Значајан је документ о овој миграцији, који доносимо у целини: 104


   „Но. 276

   Ваше светлост, всемилостивејши благодетељу

   Под числом 1. јулија за Н(уме)ром 1710. примио сам страхопочитајемо писмо ваше светлости из којега содержанију разумео сам известно и по израженијам милостивејшег налога вашег поступио сам надлежно с дошавшим србским фамилијама из Русије, давши им из милости неограничене ваше киждому по 50 гроша од најмањег до највећег по гласу списка приложеног, које у суми износи 3.254 гроша. Међутим, и нужни подвоз дао сам одавде и с препоруком на кнезиће сеоске да би су им такови до Пожаревца колико би им од потребе било подвоз дали. У Пожаревцу пак писао сам г(осподи)ну Стеви Јефтићу, да управи с реченим фамилијама по налогу ваше светлости за даље, не сумњајући да такови већ получио није.

   Јесам с истиним страхопочитанијем вашеља светлости
   всепокорнејши слуга,
   Стефан Стефановић, кап(етан)

   У Поречу
   7. јулија 1831. года


   Примио сам с писмом вашим од 7. т. Но. 276. и списак они фамилија србски, којима сте 3.254 гроша разделили. Не имајући вам шта на то приметити, јављам вам то само да писма Опранова, која би вам од мене од сада долазила, свагда средством његовог у Чернецу наодећег се зета, њему оправљате. И да фамилију Јакова Ненадовића само 10 дана у контумацу задржите и тога ради да и од други контумацима доделите, Карађорђеву и Пљакића фамилију. Старешине народне нипошто у Отечество не примају.

   У Поречу, 7. јулија 1831. года


   Препис имена фамилија сербски из Русије у поречки контумац дошедши 27. јунија 1831. године, којима се је по отпусту њиовом из контумаца 5. следујућег месеца јулија, из неограничене милости светлаго књаза, од малог до великог, на попутњу њиову у Сербију сваком по 50 гроша за трошак дало.






   За време бављења њиовог у контумацу, који ни једну пару за припитаније имали нису, ране потрошено – 74

   Сума гроша 3.254.-“ 105

   О пореклу 3 од наведених 13 породица сведоче топономастичка презимена, односно надимци њихових домаћина. Наиме, фамилија Јефтимија Николајевића Шкодре свакако потиче из околине Скадра (Шкодре), док породица Милоша Сарановца очигледно води порекло из Саранова, насеља у Шумадији. Десимирци можда потичу из Десимировца код Крагујевца. 106

   Презиме Чарапић је такође специфично и упућује на порекло својих носилаца. Поменути Илија Чарапић је био син чувеног војводе и јунака из Првог српског устанка, Васе Чарапића. Илија је рођен у Белом Потоку код Београда 1792. године, а даљим пореклом је из племена Куча у Црногорским Брдима. Био је војвода у Гроцкој у време Првог српског устанка, а борио се 1813. године у Делиграду. Након пропасти устанка, пребегао је у Сурчин у Срему, а потом у Хотин у Бесарабији (Руска Империја). Раније се сматрало, да се у Србију вратио 1833, али наведени документ показује, да се Илијин повратак одиграо већ 1831. године. Управник Контролмана у Поречу (Доњем Милановцу) био је 1834, а директор полиције (полиц - мајстер) у Београду, као и управник вароши, у периоду 1839 - 1840. године. Умро је у Београду 1842. године. Илија је био ожењен Стаменком Карађорђевић, ћерком вожда Карађорђа Петровића. 107

   Јечменица је специфично српско презиме, чија матица је на просторима средњег Полимља и Потарја (данашњи север Црне Горе и крајњи Југозапад Србије). 108

   Лугоња је такође специфично презиме, које се јавља код православног становништва у Херцеговини и у Босни, а било га је и код католика и муслимана у тим крајевима. 109



Н А С Т А В И


НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер