ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
064/ 201 27 26
czipm@yubc.net
  У Карађорђевој Тополи је 10. (23) новембра 2008. године Господње одржан Оснивачки Сабор Монархиста Србије. Саборовање је отпочело Светом Литургијом, која је служена у Храму Светога Великомученика Георгија, Маузолеју Краљевскога Дома Карађорђевића на Опленцу. Одмах након Литургије је одслужен и Помен Вожду Карађорђу крај самога његовога привременога почивалишта, под сводовима ове велике Светиње. Само, пак, заседање Сабора, које је одржано у сали тополскога биоскопа, отпочело је након молитве, свештеничким благосиљањем рада и певањем српске химне. У церемонијалноме делу заседања је учешћа узело више угледнх званица. У томе својству су били присутни поједини Клирици Српске Православне Цркве, као и изасланици Његовога Краљевскога Височанства Престолонаследника Александра Карађорђевића: г. Владан Живуловић (члан Крунскога Кабинета, правни саветник Њ.К.В. Престолонаследника Александра и члан Управнога Одбора Задужбине Краља Петра I на Опленцу) и мр. Чедомир Антић (члан Крунскога Кабинета), који се и обратио скупу пригодним говором. Поред њих, скуп је својим присуством увеличао и г. Миладин Гавриловић (директор Задужбине Краља Петра I на Опленцу). На почетку заседања је експозе дао књиженик г. Иван Мирковић, чије је излагање, усуђујемо се да приметимо, уједно било и једно од највреднијих пажње на читавоме овоме монархистичкоме сабрању. Поред наведених говорника, у уводноме делу рада су се, између осталих, Сабору обратили и: академик Петар Миленковић; г. Милан Лазаревић (испред Удружења Срба Монархиста Аустралије); проф. Милован Јеремић (председник Српске Либералне Странке); г. Урошевић (заменик председника Општине Топола); г. Немања Папић (члан Управнога Одбора Краљеве Омладине); г. Милан Милинковић (као новинар информативне установе Епархје Шабачке ''Глас Цркве''); г. Срђан Срећковић (председник Равногорскога Покрета); књижевник г. Љуба Пјевчевић и г. Јевђа Јевђевић (старешина Савеза Српских Сокола), чија дискусија се свакако може сврстати међу највредније на овоме скупу. Сабору је присуствовало готово две стотине делегата и гостију из великога броја монаристичких организација из свих крајева Србије од којих наводимо само неке: Равногорски Покрет; Српски Сабор ''Двери''; Српско Краљевско Друштво (Пожаревац); Покрет за Повратак Монархије (Зајечар); Покрет за Повратак Монархије (Књажевац); Покрет за Повратак Монархије (Бор); Покрет за Повратак Монархије (Неготин); Покрет за Повратак Монархије (Куршумлија); Удружење Срба Монархиста (Чачак); Иницијатива за Краљевину Србију (Нови Сад); Монаристички Клуб (Смедерево); Краљевско Друштво (Лозовик); Краљевско Друштво (Милошевац); Покрет за Монархију (Сокобања), као и монархистичке организације из Косовске Митровице, Шида и других српских градова и села. Овом приликом је обављен и избор руководства Сабора, при чему је његов први председник, вољом присутних делегата, постала г-ђа Мирјана Чоботовић (из Покрета за Повратак Монархије из Зајечара), а изабрана су и три подпредседника. На реченоме сабрању је, у својству госта и на позив организатора (погледајте овде), учешћа узео и Центар за Истраживање Православнога Монархизма, чију делегацију су чинили: г. Бошко Р. Маринков (директор), г. Немања С. Мрђеновић (секретар), отац ђакон Ненад М. Јовановић (председник Одбора за Хералдичке и Генеалошке Студије) и г. Миодраг Попов (сарадник). Испред нашега Центра, скупу се обратио г. Бошко Р. Маринков, који је укратко подсетио сабране на истинску природу и смисао српске монархистичке Идеје и позвао их на свеопшти духовни преображај, као једини начин за обнову Монархије у Србији, о чему је најблиставије сведочанство оставио, блажене успомене, Епископ Будимски Г.Г. др. Данило (Крстић). У радноме делу заседања је, испред Центра, учешћа узео и отац ђакон Ненад М. Јовановић, на чију се иницијативу Сабор, вољом преовлађујуће већине делегата, сагласио са изменама у тексту Декларације за Краљевину Србију, која је овиме, у доброј мери, деидеологизована и лишена неприхватљивих и погубних фраза о ''отвореноме друштву'' и ''грађанској држави'', а доцније и усвојена са поменутим изменама. На жалост, крупне грешке у предлогу Статута Сабора Монархиста Србије су остале упркос аргументованој дискусији и добронамерноме указивању нашега представника. За надати је се да ће поменути недостаци бити отклоњени предстојећим радом на изменама и допунама поменутога Статута... Малу сенку на рад Сабора је бацила и пословична суревњивост и неслога између разнородних организација и лични антагонизми појединаца, као и рад Раднога Председништва Сабора, који није мањкао мањим и већи пропустима, што су резултат наше, такође већ пословичне, неажурности, волунтаризма и немара. Ипак, и поред поменутих пропуста, желимо да верујемо да је поменуто сабрање још један од корака у доброме смеру и да би могао да води чвршћој сарадњи многобројних монархистичких организација, а на основама минимума заједничкога интереса, а то је прокламовано залагање за обнову благословене Краљевске власти у Србији... 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 |
