Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ




Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић



БЕСЕДА О СЕДМОЈ
НЕДЕЉИ ПО ВАСКРСУ









   У име Оца и Сина и Светога Духа,


   Када, једном приликом, ученици Његови упиташе Господа када ће им показати Оца Својега, са извесном дозом резигнације, Он их упита зар нису већ видели Њега – Сина Божијег.

   Он и Отац једно су, па зато и Он изражава Своју вољу говорећи: ''Оче свети, сачувај их у име твоје, оне које си ми дао, да буду једно као ми'' (Јн.17,11).

   Начело и благочестиви догмат Монархије Бога Оца открива нам тајну постојања и природе односа, који владају између трију Ипостаси (Личности) Бога, као Једнога у Тројици.

   Син се од оца предвечно рађа, док Дух Свети од Оца исходи, чинећи Ипостас Бога Оца, условом и извором Божанства и Сина и Духа Светога, али не чинећи тиме Сина или Духа некаквим божанствима ''нижега реда'', благодарећи њиховом несливеном и нераздељивом јединству у нествореној природи, која је једнако својина и Оца и Сина и Духа Светога.

   И управо је то лично постојање Ипостаси у Светој Тројици, услов и предуслов нашега спасења, јер је једино човек, између свију створених бића, као јединствена и непоновљива личност, способан за личносно сједињење са Богом, конкретним, светотајинским и литургијским сједињењем кроз Сина, Господа нашега Исуса Христа.

   Сједињујући се са Христом, свака конкретна и непоновљива људска личност, постаје ''богом по благодати'', по речи Светога Јустина Ћелијског. Постаје грађанином Небеснога Јерусалима и сапричасником Монархије Бога Оца, а да, управо због свог личносног начина постојања (будући створен по образу и подобију Божијем), очувава своју посебност, сједињујући се са Тројичном Божанском Заједницом, Тројицом у Јединици, на несливен и нераздељив начин.

   ''Бог је један, зато што је Тројица'', светоотачка је поука, која садржи и само семе нашег вечног живота, као пребивању у заједничарењу са Оцем и Сином и Духом Светим, а кроз наше учешће у литургијском слављу и животу Цркве, као живе Заједнице са Христом, као Главом тог мистичног Организма и ближњима, као удовима тог богочовечанског Организма.

   Сабирајући се и данас око ове велике и Свете Тајне, око Свете Чаше, слушајући речи последње молитве Христове, упућене Оцу Своме по природи и Оцу нашем Небеском по благодати, сећамо се и Отаца Првог Васељенског Сабора, на којем се, управо и показало делатно дејство речене молитве.

   Беседећи на ову исту тему, Свети Теофан Затворник говораше: ''То су триста и осамнаест светих отаца са Првог Васељенског Сабора, који се у време цара Константина Великог састаше у Никеји 325. године, да веру православну одбране, разјасне и утврде. Јер у то време беху се појавили љути вуци (Дап.20,29) под видом пастира црквених, који због свог развратног живота нису могли сместити у себе истину Христову, него су заводили верне учећи их развратно као што су развратно и живели. Зато је Дух Божји и скупио био светитеље Божје на Сабор, да се покажу прави ученици Христови насупрот лажним; и да се огледа снага оних, који војују за Христа против оних, који су војевали против Христа; и да се виде истински и слатки плодови доброг Дрвета, Христа, насупрот трулим и горким плодовима са дрвета злога.''

   Из наведених светоотачких речи, види се вечна актуелност и вредност достигнућа Отаца Првог Васељенског Сабора, на догматском, етичком и сваком другом пољу од егзистенцијане важности за наш живот у Христу и управо је зато ова, седма недеља по Васкрсу, посвећена молитвеном сећању на Оце Првог Васељенског Сабора.

   Господ, који у свет није дошао да донесе мер, већ мач, изабрао је Себи нарочите и равноапостолне сведоке и посленике за које наш Свети Владика Николај Жички и Охридски говораше: ''Велики јерарси, стубови Цркве Православне, умели су да сједине у свом карактеру кротост и одлучност, кротост према праведницима и покајницима и одлучност према непокајаним крвницима.''

   На ову и овакву ревност у љубави, трпљењу и правилном исповедању Вере, позвана су сва поколења сведока и ученика Христових до дана данашњег, те речи првосвештеничке молитве Христове имају једнако важење и за Апостоле, као непосредне Ученике Христове и за Свете Саборске Оце никејске и за нас, сабране под сводовима овог Светог Храма: ''Објавих име твоје људима које си ми дао од света; твоји беху па си их мени дао, и твоју су реч одржали'' (Јн.17,6).

   По плодовима нашим ће нас познати, те је јасно да је управо мера нашега одржавања речи Божије, уједно и мера нашега спасења!

   За нас, као једнако духовна, колико и телесна бића и људе, који живе у свету, али нису од овога света од круцијелног су значаја речи данашњег Светог Јеванђеља: ''Ја се за њих молим, не молим се за свет, него за оне које си ми дао, јер су твоји'' (Јн.17,9).

   Један од оних из рода нашега ''крстоноснога кроз векове'', који је, свакако, испунио праву и веродостојну меру одржавања речи Божије и који се могаше назвати Божијим човеком, у складу са горе наведеним речима Христовим, беше и блажене успомене Патријарх наш Павле, који је Богом му поверено словесно стадо вазда позивао на угледање на подвиге, жртве и постигнућа својих Светих Предака.

   У томе смислу, могло би да буде духовно целебно и полезно да се подсетимо да се управо налазимо у години једне велике годишњице, која може да нам помогне у утврђивању на путу богопознања, у подвигу служења и држања речи Божије, али и у проналажењу пута за излазак са стазе суноврата, којом већ дуго као народ корачамо.

   Реч је о 110-тој годишњици од крунисања Његовог Величанства Краља Петра I Карађорђевића од Србије, која нам се приближава и која, може да нас подсети не само на наше предањске вредности, оличене земаљском народном Краљевству, као икони Царства Небеског, већ и на неопходност нашег делатног подражавања Монархији Бога Оца, као сигурном путу сваковрсног народног препорода у овом тварном животу, али још и више као начину нашег уподобљавања личноснога постојања предвечне Заједнице, у којој се Син рађа, а Дух Свети происходи из Бога Оца.

   Дакле, једноначалије као принцип Небески и земаљски и као опробани рецепт нашег народног постојања од Светог Цара Константина и Преподобног Симеона Мироточивог, па преко Краља Петра и бројних других светих и светлих ликова у галерији самодржавних господара српских, па до дана данашње наше свеопште отпадије, развраћености и страдања, која грози и самом духовном и биолошком опстанку нашем.

   Надахњујући се са бистрих извора нашег предачког, духовног и државотворног искуства, присећајући се дана 110-те годишњице венцоносног освећења наше народне заједнице у лику миропомазаног и христољубивог Владара, постајемо способним да разумемо и порекло ауторитета Христовог, као Пантократора и Одржаватеља свега што је у постојању: ''Као што си му дао власт над сваким телом, да свему што си му дао, дарује им живот вечни'' (Јн.17,2).

   Дакле, не власт власти ради, већ ради служења и узвођења ближњих ка вечноме животу, тј. ради стварања и одржавања веродостојних предуслова за постизање овог узвишеног циља за читаву народну заједницу и сваког њеног члана!

   Дакле, као онима, који јесу у свету, али нису од овога света, Хришћанима је својствено да покушавају да устроје и своју народну заједницу по узору на предвечну Тројичну Заједницу трију Ипостаси Једнога Бога и због тога је од Цркве, кроз сву њену повест, монархијски поредак препознаван као једини Богом благословени и Богом установљени. Он је, наиме, икона Небеске реалности у времену и простору...

   Савршено људско друштво у свету ''који сав у злу лежи'' (1.Јн.5,19) није оствариво, али јесте остварива, неопходна и природна хришћанска тежња да се такав идеал оствари у највећој могућој мери, те да наш привремени живот саобразимо предгрехопадном начину постојања. Та је наша вечита тежња изражена и јеванђелском поуком: ''Где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше'' (Мт.6,21).

   Овакво схватање препознајемо и пратимо од самих почетака, тј. још од самога позива Господњега: ''Подајте ћесарево ћесару, а Божије Богу'' (Мк.12,17), а нарочито од коначног успостављања Православне Монархије на челу са нашим великим земљаком, Светим Равноапостолним Царем Константином Великим, па преко Немањића, до Дома Карађорђевог.

    Православни Хришћани нису и не могу бити у дилеми око тога где је њихово истинско Отачаство. Оно је тамо где је и њихов Отац Небесни и због тога је сва Вера наша у знаку есхатолошког исчекивања. Зато и Сам Господ сведочи: ''Царство моје није од овога света; кад би било од овога света царство моје, слуге моје би се бориле да не будем предан Јудејцима; али царство моје није одавде'' (Јн.18,36).

   Но, ово нипошто не подразумева штетно западање у прелест, коју су коначно поразили и одбацили управо Оци Васељенских Сабора и која се често кроз повест пројављивала кроз потпуно запостављање и погубно занемаривање чињенице да ми овде и сада постојимо и јесмо подложни телесним и временским ограничењима, тј. живимо у времену и простору, а нисмо изван историје.

   Оваква датост је богоустановљена још у почетку времена и простора, тј. Шестодневом, који сведочи о постојању творевине и човека у њој од одређенога тренутка у времену. На истоме се месту налази и сведочанство о томе да је Бог човеку поверио свет, који је створио, на управу и обделавање, давши му и Своју прву заповест: ''И благослови их Бог, и рече им Бог: рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом, и будите господари од риба морских и од птица небеских и од свега звериња што се миче по земљи'' (Пост.1,28).

   У овом призвању човековом лежи и посебна одговорност човекова за сву творевину, као и његова неутажива потреба да овде и сада дадне веродостојан одговор на богонадахнути позив Светога Апостола Павла: ''А све нека бива благообразно и уредно'' (1.Кор.14,40).

   У тој потреби да све буде ''уредно'', тј. ''по поретку'' препознајемо непрестано и органско настојање сваког веродостојног православног хришћанина да се већ овде и сада успостави поредак по узору на његов Небесни Првоузор, који се огледа у благочестивом догмату Монархије Бога Оца, благодати Сина и заједници Духа Светога, Бога Љубави, коме је слава у векове векова.


   Амин.







*Беседа одржана на Светој Литургији о Седмој Недељи по Васкрсу, 19. маја (1. јуна) 2014. године Господње у београдском Храму Светог Aпостола и Евангелисте Луке у Кошутњаку




НА РУССКОМ
рус

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
бул

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер