Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Свети Николај Жички и Охридски


Свети Николај Жички и Охридски



ЖИТИЈЕ СВЕТОГА ПРЕПОДОБНОГА
СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГА*



Свети Преподобни Симеон Мироточиви (ктиторска фреска из Светога Манастира Студенице)



    Стефан Немања, велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постане члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније ослободио се те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада по примеру свога сина Саве прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. год. И добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили 6 параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, св. Георгију, св. Теодору, Претечи и св. Николају. Купе рушевине Хилендара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само 8 месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: всјакоје диханије да хвалит Господа! И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. год.


+ + +



Хиландарска мозаична икона Пресвете Богородице са Христом пред којом се представио Свети Симеон



    Велики Стефан Немања, чију владарску реч свак је безусловно слушао, и од кога су стрепели народи и цареви, поставши монахом, служио је монарсима светогорским узоритим примером кротости, смерности, доброте и молитвености. И смрт његова била је смрт једног истинског Божјег човека и духовника. Пао је у постељу 7. фебруара. Он призва Саву, положи руке своје на њ и благослови га говорећи: ''Чедо моје возљубљено, светлости очију мојих, утехо и чувару старости моје! ево приспе време нашег растанка; ево Господ ме отпушта с миром. Но ти се не жалости, чедо, због растанка. То је општа чаша свију и свакога; овде се ми растајемо, али састаћемо се тамо где више нема растанка.'' 12. фебруара св. Симеон нареди Сави да га обуче у самртничку мантију, да му простре рогозу на земљу, метне камен под главу и тако положи га. Тада призове све монахе и с њима се опрости. На освитку 13. фебруара, када су монаси појали јутарње правили у цркви, и гласови њихови допираху до ћелије самртникове, св. Симеону се још једом засветли лице, и он предаде дужу своју Богу.


Свети Преподобни Симеон Мироточиви и Свети Сава Српски, као ктитори Манастира Хиландара, којега приносе Пресветој Богородици и Спаситељу



(Преузето: ''Охридски пролог''; Глас Цркве; 2000.; стр.105.-106. и 107.)


(* наш наслов)

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер