У периоду од 28. априла па све до 12. маја текуће године у организацији грчке Општине Пеонија и Националне Истраживачке фондације "Елефтериос К. Венизелос" са Крита, а под покровитељством Његове Екселенције Председника Републике Грчке господина Прокописа Павлопулоса, у грчком граду Поликастро одржане су манифестације којима је обележено 100 година од битке код Скра, једне од кључних битака на Солунском фронту, чије је окончање 30. маја 1918. умногоме утицало на даљу стратегију удружене савезничке команде, а како ћемо видети и на сам пробој Солунског фронта.
У овим манифестацијама учествовала је и сарадница нашег Центра, др. Александра М. Пећинар. У првом делу званичног програма др. Пећинар је учествовала на једнодневном симпозијуму приликом кога је говорила на тему утицаја ове чувене битке на развој српско-грчких односа током 1918., након поновног доласка грчког премијера Елефтериоса Венизелоса на власт. Како је др. Пећинар и званичан представник реномиране грчке Фондације која носи име Венизелоса у Србији, у другом делу програма присуствовала је и комеморативним свечаностима на највишем државном нивоу, у присуству Њ. Е. Председника Републике Грчке, гдина Прокопиоса Павлопулоса. Иначе, др. Пећинар је за свој допринос очувању традиција Првог светског рата, од стране Председника Општине Пеонија, гдина Христоса Гуденудиса, награђена почасном плакетом ове Општине.
Након завршених манифестација, у емисији "Једна књига, једно путовање" аутора Стелиоса Лукаса, у гостовању на грчкој телевизији ТВ100, др. Пећинар је заједно са гдином Николаосом Пападакисом, Генералним директором Националне Истраживачке Фондације "Елефтериос К. Венизелос", говорила на тему српско-грчких односа за време Првог светског рата, а поводом представљања двотомне биографије Елефтериоса Венизелоса, ауторског дела господина Пападакиса, која је недавно објављена у издању поменуте Фондације.
……Солунски фронт је од свог формирања па све до 1918 пролазио кроз фазе активности и мировања. Генерално је овај фронт сматран ратним простором од секундарног значаја, а многе од самих земаља које су се на њему бориле нису му важност придавале све до самог краја рата. Таква ситуација преовладавала је све до почетка 1918, када су Централне силе, након споразумевања са са новом комунистичком владом у Русији почеле да пребацују снаге са Источног на Западни фронт и да изводе операције великих размера против сила Антанте. Тада је већина Савезника уочила предности Солунског фронта, а главнокомандујући на Западном фронту, Фош, убедио Ратни Савет да заповедници на свим другим фронтовима предузму нападе у циљу да се спречи пребацивање трупа на друге фронтове. Главнокомандујући Савезничке Источне војске Гијома, у циљу извршења ове наредбе, наредио је 4. априла 1918. генералу Жерому команданту Прве групе дивизија да предузме напад великих размера, а како би одсекао одступницу снагама према Западном фронту.
Прва група дивизија која је као свој сектор имала западно од реке Вардар па све до села Нотиа, отприлике близу источних обронака узвишења Вермио имала је на располагању 122у француску дивизију (генерал Топарт) и Грчки корпус Националне Одбране, под командом генерал-пуковник Емануила Зимвракакиса са Дивизијом Архипелага ( Генерал-мајор Димитриос Јоану), Дивизијом Крићана (Генерал-мајор Панајотис Спилиадис) и Серском дивизијом (генерал-мајор Епаминондас Зимвракакис). Насупрот наведених савезничких снага налазила се 5а бугарска дивизија са 7 пешадијских пукова и снажном артиљеријом. Српске и Британске снаге требало је да изводе нападе у својим секторима у циљу одвлачења пажње од главног напада. У фази припреме за напад једнице које је требало да га изведу биле су концентрисане у логору 9км јужно од села Скра, а циљу снабдевања залихама, људством и боље организације. Како би био остварен фактор изненађења избегнута је тактика вишедневне артиљеријске припреме пре извођења главног напада, које је представљало уобичајену тактику, већ је одлучено да се изведе једноднвена артиљеријска припрема, али са великом концентрацијом артиљерије на уском фронту.
29. маја1918. групе предвиђене за напад биле су на претходно у складу са планом напада утврђеним позицијама. Истог дана отпочела је предвиђена артиљеријска припрема која је довела до освајања циљева, настављена током целог дана. Непријатељска артиљеријa је одговорила снажно, али су Савезници у потпуности превладали. Артиљеријска припрема је настављена све до момента напада 4.55, када је почела паљба као подршка јединицама на главном нападачком правцу. Ток напада по дивизијама био је следећи
Дивизија Архипелага напала је у 4.55 главни постављени циљ на положају СКРА. Време је било савезник савезничким трупама у датом моменту, из разлога што је било кишно и облачно, што је отежавало посао непријатељу и олакшавало напредовање нападачких формација. Све ово нападаче није спасило неугодности терена и јачине одбране нападнутих положаја. Упркос свему брзина напада била је изненађујућа. Тако је до 7.00 била заузета позиција СКРА-ТУМУЛУС-СЕРФ ВОЛАН.
Критска дивизија на десној страни (источно) напала је у истом моменту са 7им и 8им пешадијским пуком, а у кратком временском року успела је да заузме узвишења 789 са 7им п.п., док је 8и п.п. заузео узв. 489 у 14.00.
Серска дивизија на левој страни (западно) напала је у истом моменту са 2им пп. у првим линијама, а успела је у кратком временском року и не наилазећи на јачи отпор да освоји линију ЛАНГАДИА-БЛОК РОСЕ.
На овај начин битка код СКРА је окончана, а означила ја велику победу грчких оружаних снага. Заробљено је око 2000 талаца и заплењена велика количина оружја и муниције. Губици су били сразмерно велики 434 мртвих (од тога 26 официра) и 2150 рањеника. У бици је учествовао и Софоклис Венизелос, син премијера Грчке, Венизелоса, као и Димитрис Папајоану, нећак Начелника Генералштаба генерала Данглиса.
Битка код Скра ди Леген није била од суштинског значаја за коначни исход рата, али је за грчку војску ова победа била од огромне важности. По први пут након 5 година три грчке дивизије поставиле су и оствариле један озбиљан објективан циљ, а не заборавимо да су се у том моменту грчке снаге још увек налазиле под проценом од стране савезника, након жалосних догађаја од претходних година. Поново су долазиле до изражаја све оне карактеристике због којих је грчка војска осветлала свој образ током Балканских ратова. Високи морал официра и војника, као и поверење ових других према првима, било је потпуно оправдано, како је показала команда на свим нивоима током трајања битке.
Успех Грчке војске произвео је ентузијазам у целој Грчкој те допринео убрзаном формирању грчких дивизија. Такође, и бар привременом примиривању страсти на политичком плану. На војном плану грчке снаге су доказале да су у објективно тешким условима били достојне поверења савезника, показујући да поседују изузетну борбену спремност и вредност.
Ова победа је, такође, показала да бугарска војска више није имала ниво морала који је био неопходан да се бори са успехом. Битка код Скра је представљала и својеврстан ударац циничној европској дипломатији која је током дугог временског периода флертовала са Бугарском, нудећи им територијалне уступке, те преувеличавајући способности бугарских трупа.
Од датог момента савезнички генерали отпочели су премишљања о једном озбиљном, добро планираном нападу великих размера, којим би евентуално могле бити окончане операције на Солунском фронту са успехом……
