СИМФОНИЈА ЉУБАВИ

И ове године, 21. маја / 3. јуна, наш Центар, на један изразито особени начин, молитвено прославио своје небеске заступнике, Светог и Равноапостолног Константина и мати му Свету Царицу и Крстоналазницу Јелену, пред Вазнетим нашим Богом и Господом Христом Исусом и у Духу Светоме, сишавшем на Апостоле.

Наиме, ове године се нашло да је Центар упригодио да се за затупништво пред Господом Исусом, помолимо у Цркви Светог Великомученика Георгија у Кабрамати, у Цркви Свете Тројице у Мошорину, али и у нашем престолном Граду Београду, у Цркви Светог Апостола и Евангелисте Луке.

Као и ранијих година, уприличено је тројно литургисање, које је одраз духовног јединства нашег Центра, и у Аустралији, и у Војводини и у Београду. Ово духовно, евхаристијско и молитвено заједничарење у неизмерној Љубави Свете Тројице, најбољи је показатељ оне улоге, коју има наш Центар, али особито испуњење аманета, који нам је предао наш оснивач Небојшa М. Крстић.

Света Литургија је одржана на три места, али у једној заједници љубави, те се тако у Београду, Мошорину и Кабрамати славило Троједино јединство Оца, и Сина и Духа Светога, једним устима и једним срцем.

У Цркви Светога Луке, уприличено је богослужење, које је савршио Високопречасни наш отац протојереј-ставрофор Драгиша Топаловић, уз салуживање Часног нам ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића и појање братије Лукине Цркве у Кошутњаку.

По Канону Евхаристије, Часни отац ђакон Ненад М. Јовановић одржао је пригодну проповед о Светом Цару Константину.

Свети Цар Константин утемељио је сифонију Државе и Цркве. Он је први који је, а као Владалац, показивао живо, чак и ватрено, интересовање за Веру. И ако је био међу последњима, који су крштени, он је ипак био први по благодати од Бога и Господа нашег Исуса Христа, произнео је у својој проповеди Часни наш отац ђакон Ненад М. Јовановић, подсећајући да је од почетка наш Небески Покровитељ сматран ''тринаестим апостолом'' и ''спољашнин епископом'' Цркве Христове.

Свети, Боговидни и крстовидни Константин својим животом, својим државничким генијем и смиреномудријем, постао је образ хришћанског миропомацаног и богоизабраног владатеља. Он ће бити узор свим потоњим самодржавним господарима, а особито нашој Светородној Лози Немањиној, као ''првој српској љубави'', по речима новојављеног угодника Божијег, Владике Данила Будимског.

Цар Константин није велики само стасом, он је особито велики духом, духом којим узраста и надилази све своје претходнике. Он је пример, који настојаше да следују сви владари, пре свега у жртвовању и старању за словесно стадо Христово, закључно са последњим Константином, Светим Мучеником Николајем Романовим. Показао је да суверен, пре свега, треба да буде ''онај који зауставља'' и брана злу, које жели да покори свет. Он је тај, Константин, који рађа бројне Константине, чији основни задатак беше да чувају поверени им народ Господом нашим Исусом, говораше са солеје ђакон Ненад.

У овим речима Часног нашег оца ђакона Хаџи Ненада М. Јовановића сагледава се сав смисао постојања нашег Центра за истраживање православног монархизма. Ове речи као мачем секу све оне, који се противе монархији као облику државног уређења и наново потврђују да је монархија Божјег порекла.

Од Светог Цара Давида Псалпомојца, те преко Соломона, Светог Јована Владимира, Стефана Првовенчаног Краља, а родоначелнога нам Преподобног Симона, па све до Цара Мученика Николаја, Краља Витеза Александра и сина му Страдалног Петра, непрекинут је низ самодржаца, који нису били само владаоци и господари Царства, но пре свега мученици и заточници идеје Бога Правде. Људи, који су свој положај, пре свега доживљавали као састрадање са повереним им народом Божјим. Оваква схватања и разумевања дају нам потврду наше дубоке вере у божанску природу монархије и државотворне и државохранитељне улоге Божјих помазаника.

Након свршетка Свете Литургије, Пречасни јереј др Никола М. Гаврић, извршио је обред освећења Славског колача и панаије, а уз помоћ појца Храма Светог Луке, дипл.теол. Славка Стокића и молитвено учешће сарадника и пријатеља Центра, г-дина Ненада Лукића, г-дина Драгана Мирила и др.

Након радосног молитвеног сабрања у Дому Господњем, у црквеној порти Цркве Светог Луке уприличено је сабирање присутних гостију и скромно послужење.

|