Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Душица М. Мрђеновић




СЛОВО О ЈЕЛЕНИ











     Године 1350. у држави Цара Душана, рођена је једна Јелена. О њеном детињству и пореклу мало знамо, њен живот нам је познат тек од дана када је постала деспотица, удавши се за деспота Уроша Мрњавчевића. Деспотица Јелена Мрњавчевић, касније, монахиња Јефимија, била је прва српска књижевница и списатељица и једна од првих књижевница у Европи.

   Деспотица Јелена Мрњавчевић је са својим мужем, деспотом Јованом Угљешом Мрњавчевићем живела у граду Серу, који је смештен у долини реке Струме, 70 км од Солуна, данашња Грчка, а тада је ова област била у саставу Душановог царства. 

   Јелена је са Угљешом имала сина, такође Угљешу, који је умро када му је било четири године. Први запис деспотице Јелене, настао је између 1366. и 1371. године и говори управо о туги за сином. Овај запис је урађен као сребрни диптих, богато украшен бисерима и драгим камењем. Ово своје дело је послала у манастир Хиландар где се и данас налази. А ово су њени стихови:


Туга за младенцем Угљешом

Мале иконе, но велики дар,
које имају пресветли лик Владичин,
и пречисте Богоматере,
што их велики и свети муж,
дарова младом младенцу,
Угљеши Деспотовићу,
којег неоскрвњено
млађахног преставише
у вечне обитељи,
а тело се предаде гробу,
који изделаше праоци
због преступљења.

Удостоји, Владико Христе,
и ти, пречиста Богомати,
мене јадну да свагда бригујем,
о одласку душе моје,
што угледах на родитељима ми,
и на рођеном од мене младенцу,
за ким жалост непрестано
гори у срцу моме,
природом материњом побеђивана.



 



     1371. године, у Маричкој бици, гине деспот Угљеша Мрњавчевић, а Јелена, једно извесно време живи у Серу, а затим се сели у Крушевац на двор кнеза Лазара Хребељановића. О њеном монашењу постоје два извора. Један говори да се замонашила одмах после мужеве смрти а други каже да се замонашила заједно са кнегињом Милицом, у манастиру Жупања. Затим прелази у Љубостињу где добија име Јефимија.

   Оно што је неоспорно и што је у свим изворима исто, јесте да је Јелена живела на Лазаровом двору, да је учествовала у доношењу одлука о вођењу државе, да је била сведок Косовског боја, и да је после погибије кнеза Лазара помагала кнегињи Милици у подизању деце. Деспот Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара и кнегиње Милице, у својој повељи, назива Јелену ''деспотицом, госпођом и мајком''.

   После Косовског боја, Србија постаје вазална, а Јелена помаже Милици у вођењу државе. Оне су своју мудрост и неустрашивост показале на два историјска подухвата. Први, када су отишле на двор турског султана да стану у одбрану будућег деспота, Стефана Лазаревића, који је био оклеветан за неверство султану и планирану издају. А други подухват, јесте, Јефимијина иницијатива да она и Милица измоле од султана да се мошти српске светитељке, Петке, из Трнова пренесу у Србију. Својом мудрошћу, ово су и оствариле и мошти светитељке су пренете у Београд.

   Осврћући се на први извор о монашењу деспотице Јелене, она је у то време, у време Косовског боја и касније, већ постала монахиња Јефимија. Гледајући други извор, она и Милица се заједно монаше, где Јелена добија име Јефимија а Милица добија име Јевдокија. Обе прелазе да живе у Милицину задужбину, манастир Љубостињу, где су се многе српске жене, после погибија својих мужева, замонашиле.

   Друго дело Јелене Мрњавчевић - монахиње Јефимије јесте текст извезен на завеси за царске двери намењен за Саборну цркву у Хиландару, тзв. ''Запис на Хиландарској завеси''. Текст је извезен златном и сребрном жицом и свиленим концем плаве, смеђе и црне боје. Песникиња у овом делу говори о личном осећању грешности при чину причешћа. Та завеса је имала функцију управо у оквиру чина причешћа.

   Треће велико остварење, и оно најпознатије јесте ''Похвала кнезу Лазару''. Ово је вез на црвеној свили, позлаћеним концем, урађен као покров за ћивот кнеза Лазара. У похвали се, поред Лазареве личности, огледа и личност монахиње Јефимије. О Лазару она у похвали каже: ''...Оставио је пропадљиву висоту земаљског господства и сјединио се са војницима небескога цара...и тако две жеље постигао јеси: и змију убио јеси и мучења венац примио јеси од Бога...''. На крају песме, Јефимија се захваљује кнезу за његову доброту и моли га да јој да снаге да издржи и не клоне духом и да је ослободи неиздрживог осећања неспокојства због општег стања у Србији и због бриге за Лазареве синове, Стефана и Вука.

     Тачан датум смрти монахиње Јефимије се не зна, али се сматра да је то било после 1405. године. Пре смрти је примила велику схиму и променила име у Јевпраксија. Последње године живота провела је у манастиру Љубостиња где је и завршила свој живот на земљи. Њен гроб се налази у овом манастиру, преко пута гроба кнегиње Милице.

     Пре Јефимије, Европа је имала само Грчку песникињу Сафо, неколико римских песникиња а после њих - Јефимију. После Јефимије, у Француској се помиње песникиња Кристина де Пизан, а у Русији, песникиња, кнегиња Јевдокија, удовица кнеза Димитрија Донског.


 



Похвала кнезу Лазару


У красотама овога света васпитао си се од младости своје
о нови мучениче кнеже Лазаре,
и крепка рука Господња међу свом земаљском господом
крепког и славног показа те.
Господствовао си земљом отачаства ти
и у свим добротама узвеселио си уручене ти хришћане
и мужаственим срцем и жељом побожности
изашао си на змију
и непријатеља божанствених цркава,
расудивши да је неистрпљиво за срце твоје
да гледа хришћане отачаства ти
овладане Измаилћанима,
не би ли како ово постигао:
да оставиш пропадљиву висоту земаљског господства
и да се обагриш крвљу својом
и сјединиш са војницима небескога цара.
И тако две жеље постигао јеси:
и ЗМИЈУ убио јеси
и мучења венац примио јеси од Бога.
Сада не предај забораву вољена ти чеда
која си сирота оставио преласком ТВОЈИМ,
јер откако си ти у небеском весељу вечном,
многе скрби и болезни обузеше вољена ти чеда
и у многим скрбима живот проводе,
пошто су овладани Измаилћанима.
И свима нам је потребна помоћ твоја,
те се молимо моли се заједничком Владики
за вољена ти чеда
и за све који им с љубављу и вером служе.
Тугом су многом здружена вољена ти чеда,
јер они што једоше хлеб њихов подигоше на њих буну велику
и твоја добра у заборав ставише,
о мучениче.
Но ако си и прешао из живота овога,
скрби и болезни чеда својих знаш
и као мученик слободу имаш пред Господом,
преклони колена пред Владиком који те венчао,
моли да многолетни у добру живот
вољена ти чеда проводе богоугодно,
моли да православна вера хришћанска
неоскудно стоји у отачаству ти,
моли победитеља Бога
да победу подари вољеним ти чедима,
кнезу Стефану и Вуку,
за невидљиве и видљиве непријатеље,
јер ако помоћ примимо с Богом,
теби ћемо похвалу и благодарење дати.
Сабери збор својих сабеседника, светих мученика,
и са свима се помоли прославитељу ти Богу,
извести Георгија,
покрени Димитрија,
убеди Теодоре,
узми Меркурија и Прокопија и четрдесет севастијских мученика не остави,
у чијем мучеништву војују чеда твоја вољена,
кнез Стефан и Вук,
моли да им се пода од Бога помоћ,
дођи, дакле, У помоћ нашу, ма где да си.
На моја мала приношења погледај
и у многа их урачунај,
јер теби не принесох похвалу како приличи,
већ колико је могуће маломе ми разуму,
па зато и мале награде чекам.
Но ниси тако ти, о мили мој господине и свети мучениче,
био малодаран у пропадљивом и маловечном,
колико више у непролазном и великом,
што примио јеси од Бога,
јер телесно страну мене у туђини
исхрањивао јеси изобилно,
те сада те молим обоје:
да ме исхраниш
и да утишаш буру љуту душе и тела мојега.
Јефимија усрдно приноси ово теби свети.






Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер