Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90

czipm.org@gmail.com













Саша Недељковић



САРАДЊА САВЕЗА СОКОЛА И
БУГАРСКИХ ЈУНАКА







    Савез сокола Краљевине Југославије трудио се да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је било тешко остварити. Чехословачки соколи из Софије су били посредници у зближавању Сокола и Јунака. Позвали су др. Михаила Градојевића 1926. да дође у Софију. Он је известио о томе старешину Југословенског соколског савеза Е. Гангла, који му је одобрио одлазак у Софију. Посаветовао се Ђуром Паунковићем, др. И. Рибаром, др. Срђаном Будисављевићем, Бранком Живковићем и другима. У Софији делегација Јунака је у разговору са Градојевићем истакла да је Струмички атентат био политички акт њихових непријатеља. Они су га осудили. И они у својој земљи морају да се боре против непријатеља зближења и узајамности. Градојевић је посетио посланика у Софији Милана Ракића и обавестио га о циљу доласка. Саслушавши га, Ракић је одобрио његов рад, истакавши да је међусобно зближење обострани интерес, за што ће увек имати његову потпору.(1)





    Београдски соколи посетили су 1935. Бугарску и пет дана боравили у Софији. Соколи су очекивали учешће бугарских Јунака на покрајинском слету у Суботици 1936. Пошто Бугари нису дошли, Соколи су расправљали шта да раде, пошто су мислили да су њихови напори на зближењу са бугарским Јунацима пропали. Старешина жупе Београд генерал С. Стајић предложио је да се обави братимљење Соколске жупе Београд са софијском облашћу, истакавши дужност рада престоничких сокола и престоничке жупе на делу зближења. Око 200 сокола и соколица, нараштајаца и нараштајки кренуло је 11. марта 1937. за Софију. Од Драгомана до Софије није било места које их није дочекало, где их грађани и Јунаци нису поздравили. Пут од станице у Софији до „Сојузног дома”, кроз море грађанства, претворио се у неописиво одушевљење и словенско соколско-јуначко славље. Увече истог дана жупа Београд је одржала свечану академију у Народном позоришту. Соколска жупа Београд се братимила са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937.(2) Соколско друштво Смедерево учествовало је на Соколској академији, коју је 1937. Жупа Београд приредила Бугарским Јунацима у Софији.(3)





    У Суботици је одржан Четврти покрајински слет Савеза Сокола Краљевине Југославије. Слет је почео савезним такмичењима чланова и чланица 27. јуна 1936. на соколском стадиону. Соколско друштво Суботица приредило је свечани ручак у Официрском дому за представнике соколских савеза и Бугарске Јунаке, представнике власти и делегате жупа. Кад су Соколи и грађани кренули у поворци на стадион почела је да пада киша праћена грмљавином. Упркос киши масе Сокола и грађана са свих страна хитале су ка стадиону. Сва превозна средства, којима је располагала Суботица превозила су Соколе и грађане на стадион. Трамвајска кола, аутомобили и кочије превозили су без прекида путнике, али је мноштво хитало и пешке ка стадиону. Над соколским слетиштем виле су се заставе свих словенских народа. Министар физичког васпитања народа др. Јосип Рогић прогласио је стадион и парк око њега Југословенским народним парком Краља Петра II.





    Затим је говорио представник Бугарских Јунака професор Минев. Предао је поклон плакету др. Игњату Павласу. На плакети је писало: „Новосадској Соколској жупи братски спомен од Савеза Јунака поводом слета у Суботици, јуна 1936 г“. У свом говору др. Игњат Павлас истакао је: „Соколска жупа Нови Сад, на чијој се територији одржава овај IV покрајински слет Савеза СКЈ, прима с братском захвалношћу овај дар као залогу братства и љубави између Савеза Бугарских Јунака и Савеза Сокола Краљевине Југославије и свих њихових припадника, да наше несебично и ничим помућено братство и љубав поведу Савез Бугарских Јунака и Савез Сокола Краљевине Југославије једним заједничким путем, а у загрљају са свима словенским соколским савезима.“(4) Јунаци из Витошке јуначке области – Софије су учествовали на жупном слету 1937. у Београду.(5)





    Јунаци су ову посету узвратили својим доласком на слет жупе Београд. Дочеку Јунака 19.6.1937. у Београду присуствовало је бројно чланство и грађанство. Јунаци су са станице у поворци са музикама прошли одушевљено поздрављани улицама све до седишта Савеза Сокола Краљевине Југославије. У поворци је било 360 Јунака и Јунакиња. Од званичних посета, које су током боравка у Београду учинили, прво су посетили гроб Незнаног јунака на Авали, где су положили венац. (6)





    Шести слет жупе Београд одржан је од 19 до 21 јуна 1937. у Београду. Слет је одржан на игралишту Спорт клуба Југославија. На слету је извршено свечано развијање жупске заставе, дара краља Петра II. У име Старокатоличке цркве призвао је Божју милост на Соколе и соколску заставу др. Нико Калођера. Том приликом је одржао говор : „Овој дивној соколској снази и величини ми се не чудимо, јер се она неодољиво и природно буди уз витешке традиције нашег народа. Стога је природно да Соко мора доћи у сукоб са онима који пузе по земљи спотицања и неслоге и чији видици се наивно или злобно губе у ситуацијама недостојних великих подвига јуначке и мученичке наше историје.” Краљевски намесник др. Перовић предао је Мач краља Александра љубљанском соколу. Начелник жупе Београд предао је победницима Пехар „Правде” и Пехар женског друштва. (7)





    У соколској поворци од летњег вежбалишта Соколског друштва Београд-Матица ка Славији и даље према Народном позоришту 21. јуна 1937. учествовали су руски Соколи и 360 Бугарских Јунака. У поворци је између Сокола била музика Јунака од 44 члана; застава Витошке Јуначке области; 190 Јунака и 88 Јунакиња у народним ношњама; 14 Јунака у свечаним одорама. Руски Соколи наступали су са 8 руских застава, 130 руских Сокола, 104 руске Соколице и 24 руска музичара. Напред су ношене заставе, а затим су ишле старешине Јунака и Сокола са музиком. Бугари су били у јуначким одорама, а јунакиње у одорама и народној ношњи. Затим су ишли руски Соколи из Југославије, Француске и Бугарске. После њих београдски Соколи у одорама, чланице у одорама и народним ношњама из разних крајева Југославије, сеоске соколске чете и соколска коњица. Поворка дуга преко два километра, била је поздрављена од десетина хиљада београђана. Соколи из чета на селу оставили су утисак на посматраче који су поздрављали: „Живели Шумадинци! Живели Сремци! Живили народни соколи!...” После поворке одржан је збор на тргу код споменика кнезу Михајлу. Говориле су старешине Сокола, старешина Витошке јуначке области Иван Анастасов, министар за физичко васпитање др. Јосип Рогић и други.





    У име Сверуског заграничног Соколства говорио је Дрејлинг и истакао: „Ми смо одувек знали и волели Балкан, јер ту живе наша браћа. Нарочиту љубав осећамо данас. Особито смо радосни што смо узели учешћа на слету, јер посматрамо како се грле и љубе два блиска брата – Соко и Јунак...” На пробама на слетишту 21.6.1937. учествовало је 80 чланова и 64 чланице Руског соколства. Јавној вежби одржаној на слетишту истог дана у 16 часова присуствовало је преко 10.000 гледалаца.(8) Покрајински Савез руског Соколства приказао је на стадиону Спорт клуба „Југославија” (слетишту) 21. јуна 1937. једну сликовиту вежбу чланова и чланица, која се завршила симболичким развијањем застава свих словенских народа под заштитом заставе националне Русије. Ова тачка изазвала је бурно одобравање свих гледалаца. У позоришној сали Руског дома цара Николе 20. јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало 6 друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских Сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена.(9)





    Београдска штампа истакла је да су током слета бугарски Јунаци и руски Соколи били нарочити предмет пажње београђана. Улицама куда су пролазили били су срдачно и спонтано поздрављани и засипани цвећем. О томе је писало „Време”: „Соколски слет жупе Београд претворио се у бурне свесловенске манифестације. Хеј Словени! Певала је маса од 10.000 људи на тргу код Кнежевог споменика. Бугарски Јунаци и руски Соколи били су најтоплије поздрављени и засути цвећем у великој поворци”. „Политика” је писала: „Овај соколски слет иако је претстављао само слет једне соколске жупе, знатно је превазишло сразмере жупског слета, и по облику и по значају. “(10)





    Бугарски Јунаци су приредили свечану академију у Народном позоришту у Београду 20. јуна 1937. Академији је присуствовао министар за физичко васпитање др. Ј. Рогић, а поред осталих били су бугарски посланик у Београду, представник Чехословачког посланства, представници свих вера, осим католичке, представници војске и свих београдских националних корпорација. На почетку хор је певао „Хеј Словени”. Пре почетка академије говорио је старешина жупе Стајић, а узвратио му је Анастасов, старешина Витошке области. На академији приказали су Јунаци свој систем телесног вежбања, и бугарски фолклор у облику народних игара. Тачке су биле „Узоран час чланства”, „Скупине”, „Пролећни валцер” и „Народни мотиви”. „Народни мотиви” приказивали су жетву и народна кола. Изводили су Јунаци и Јунакиње у народним ношњама. За време одмора свирала је јуначка музика. Други део програма почео је са тачком „Узоран час”. Затим су следиле „Вежбе на разбоју”, „Ритмика”, „Рудари” и „Народни мотиви”. „Ручењица” је изазвала буру одушевљења и зато је морала бити поновљена.(11)





    Група Јунака и Сокола превезена је 20. маја 1937. у Земун. Поворка је прошла кроз град до Соколског дома. Једна група Јунака, рудара из Перника, посетила је Соколско друштво у Батајници, да им врати посету, коју су им ови учинили 1935. За Батајницу је то братимство било право славље.





    По завршетку јавне вежбе 21. маја 1937. просветар жупе је преко звучника позвао присутне на Соколско-јуначко весеље у Топчидер. Публика је аутобусима, трамвајима, аутомобилима и кочијама кренула у Топчидер. Посетиоци су стално стизали, а места није било. Приређен је ватромет и проглашен избор најлепшег народног одела. Јуначка музика из Софије свирала је 22. маја 1937. на Калемегдану.(12)





    Жупа Београд снимила је филм о VI жупном слету одржаном 19-21.6.1937. у Београду. Снимљен је дочек бугарских Јунака на граници; дочеци који су Јунацима приређени на успутним станицама; дочек у Београду; академија; жупска такмичења; свечана поворка и соколски збор пред спомеником кнезу Михајлу. Такође снимљена је јавна вежба, освећење заставе и сви догађаји у вези са слетом, свечаностима и посетом Јунака.(13)





    Југословенска соколска матица у Љубљани издала је 1938. књигу Димитра Лазова „Јунаштво у историји балканских Словена”, у преводу др. Михајла Градојевића. Димитар Лазов је био један од старешина бугарског Савеза Јунака и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Под његовим старешинством Савез бугарских Јунака ступио је у Савез Словенског Соколства. У својој књизи Лазов је величао улогу и значај јунаштва у историји балканских Словена, почињући од личног јунаштва, до колективног изражаваног у хајдучким и ускочким четама, у револуционарним устанцима и ослободилачким ратовима. Писац је изнео моралне врлине, култ народни према њима, изражен нарочито у народним песмама српским и бугарским. На крају јунаштво приказује као идеал који тежи човечанском савршенству, савршенству телесном, моралном и националном како су га замишљали и проповедали словенски Соколи и Јунаци. То јунаштво је било једна од многих веза, која је Соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи.(14) Соколска жупа Београд настојала је да односе са бугарским Јунацима учврсти и да побратимска веза са Витошком области у Софији буде трајни мост зближења братских народа. Годишњој скупштини жупе Београд 1938. присуствовао је делегат Витошке области Петар Лобанов. На Јуначком слету у Пернику присуствовали су као гости др. М. Градојевић, др. Бранко Чипчић и Петар Чоловић. Жупа Београд издала је један број свог гласника „Око Соколово” посвећен Бугарској. (15)





    Соколи су позвани на IX слет у Софији од 8. до 12. јула 1939. Из жупе Скопље јавило се око 2.000 а из жупе Београд преко 1.200 сокола.(16) Из свих крајева Југославије дошло је 7.000 Сокола у Софију на IX свејуначки слет. Из жупе Осијек на слету било је 135 сокола, који су се прикључили жупи Сплит и једном делу београдске жупе.(17) На IX слету бугарских Јунака одржаном од 8. до 13.7.1939. учествовало је 18 чланова Соколског друштва из Дубровника. Соколска делегација из Дубровника посетила је митрополита Стефана Софијског. Поклонио им је слику на којој је сликан пригодом соколских свечаности и написао је: „Католичкој делегацији из Дубровника за спомен и благословење, Стефан Софијски”. У разговору изјавио је: „Ми Бугари не можемо без вас Југословена и нека је благословена ваша соколска работа.”(18)





    У свом чланку о слету у „Братству” из Осијека, Павао Грањаш из Борова истакао је речи Зорке Војновић: „Бугари и Југословени нису само суседи. Они су нешто друго, дубље и кобније. Они су судба једни за друге. А од судбе се не може умаћи.”(19) У биоскопу “Ураниа” 1939. приказиван је неколико дана филм “Југословенски Соколи на IX слету бугарских Јунака у Софији”. Филм који је снимила фирма Мишковић из Београда био је дужине 528 метара. Снимањем је управљао проф. Богољуб Крејчик уз помоћ Јована Шепе и Драгољуба Атанацковића, чланова Просветног одбора ССКЈ. Снимљени су су сви важнији моменти са слета на којем је учествовало преко 7.000 Сокола и Соколица из Југославије. Филм је приказан у земунском биоскопу “Корзо” и послат у унутрашњост за приказивање у већим биоскопима у градовима.(20)





    Савез Сокола Краљевине Југославије трудио се да што више учврсти везе имеђу јужнословенских народа, Словенаца, Хрвата, Срба и Бугара. Због сукоба око Македоније то је било тешко остварити. Чехословачки соколи из Софије су били посредници у зближавању Сокола и Јунака. Соколска жупа Београд се братимила са Витошком јуначком облашћу у Софији 13 марта 1937. Бугарски Јунаци су дошли на слет жупе Београд 1937. Слет је превазишао размере жупског слета и по облику и по значају. Слет жупе Београд 1937. претворио се у бурне свесловенске манифестације. На њему су учествовали бугарски Јунаци и руски Соколи. Југословенска соколска матица у Љубљани издала је 1938. књигу Димитра Лазова „Јунаштво у историји балканских Словена”. Соколи су позвани на слет у Софији од 8. до 12. јула 1939. Из свих крајева Југославије дошло је 7.000 Сокола у Софију на IX свејуначки слет. И са једне и са друге стране се истицала важност тих веза. О учешћу на слетовима снимани су документарни филмови.





*Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије


Напомене:

1. Др Михаило Градојевић, „Пролеће јуначко-соколског зближавања”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 53-55;

2. Др. Бранко Чипчић – Брагадин, „О годишњици побратимства”, „Око Соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр. 58, 59;

3. Виктор Масјукевић, „Соколско друштво Смедерево”, „Око Соколово”, Београд, 19, 21, 22 јуна 1937, бр. 7, стр. 141;

4. „Прва слетска свечаност — јавна вежба на стадиону“, „Соколски гласник“, Љубљана, 10 јула 1936, бр. 27 и 28, стр. 6;

5. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 91, 92;

6. Инг. М.К, „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 45; „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938 год.”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 91, 92;

7. „Водоосвећење и освећење жупске соколске заставе”, „Око соколово”, Београд, бр. 8, стр. 175-177;

8. „Програм свечаности VI слета Соколске жупе од 19-21 јуна 1937 год.”, „Око соколово”, Београд, 19, 20, 21 јуна 1937, бр. 7, стр. 169-171; Ст. Павловић, „Соколска поворка кроз Београд и збор на тргу код споменика”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.192-193;

9. „Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, “Око соколово”, Београд, 6. септембар 1937, бр. 8, стр. 179, 180;

10. Б. Е. „Београдска штампа о VI жупском слету у Београду”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр. 179;

11. Инж. М.К., „Дани бугарско-југослав. Братства у Београду”, „Братство”, Осијек, мај-јуни 1937, бр. 5-6, стр. 46; Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.190-191;

12. Момир Г. Синобад, „Забаве и друге приредбе”, „Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.189-191;

13. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVIII редовну годишњу скупштину 3 априла 1938. год”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, Год. II, бр. 4, стр. 80;

14. „Димитар Лазов, Јунаштво у историји балканских словена”, „Братство”, Осијек, 15 априла 1938, бр. 4, стр. 71; Уредништво, „Димитар Лазов: Јунаштво у историји балканских Словена”, „Око Соколово”, Београд, 3 април 1938, бр. 4, стр. 66, 67;

15. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939”, стр. 11, „Око Соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;

16. „Јуначки слет у Софији”, „Вести”, „Око Соколово”, Београд, 1 јуна 1939, бр. 6;

17. Павао Грањаш, Борово, „Слет бугарских Јунака у Софији”, „Братство”, Осијек, аугуст – септембар 1939, бр. 9, стр. 170-172;

18. „Са слета у Софији”, „Дубровник”, Дубровник, 22.јула 1939, бр. 29, стр.4;

19. Павао Грањаш, Борово, „Слет бугарских Јунака у Софији”, „Братство”, Осијек, аугуст – септембар 1939, бр. 9, стр. 170-172;

20. „Са великим успехом приказује се соколски филм о слету у Софији”, „Соколски гласник“, Београд, 18 августа 1939, бр. 33, стр. 5;


НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер