Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Грб Срема




Ђорђе Т. Зељајић-Срданов


ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК


КАРАЂОРЂЕ У СРЕМУ


Врховни Вожд, Командант Србије, Велики Bојвода и Витез Реда Светога Александра Невскога, Ђорђе Петровић-Карађорђе




Река Сава никада није делила Србе из Срема од Срба из Мачве и Шумадије.

Чак је и велики Вожд Карађорђе Срем и село Нерадин сматрао својим другим домом.




Грб Срема




Манастир Крушедол     Вођа Првог српског устанка рођен је 3/14. новембра 1762. г. као прво од четворо деце Петра Мркше и Марице рођ. Живковић, која је била из Маслошева у Шумадији. По неким тврдњама Карађорђе је рођен уочи Ђурђевдана, а касније је од Турака прозван КАРА Ђорђе. Дакле, Карађорђе је рођен у селу Вишевцу, на брду Градишту близу Раче Крагујевачке, у којој је крштен, а кум му је био неки Дамњан. Његова породица је потицала из Васојевића, а прешла је у Шумадију после ратова од 1737. до 1739. године. Породица му је била доста сиромашна, и у потрази за бољим условима живота више пута се селила по разним местима Шумадије. Из Вишевца су се најпре доселили у Загорицу код Тополе, затим у Крћевац а потом даље.


КАРАЂОРЂЕВЕ ВЕЗЕ СА СЕЛОМ НЕРАДИН



Грб Нерадина (изображење Драгомира Ацовића)



Госпожа Јелена Петровић (као удова)    У својој младости КАРАЂОРЂЕ се често и веома оштро супротстављао турским зулумима, сукобљавајући се са насилницима. После једног таквог сукоба на крагујевачком друму и убиства Турчина, а плашећи се турске одмазде, Карађорђе је морао са породицом да напусти Србију.

    Према историјским изворима Карађорђе се пред само напуштање Србије оженио Јеленом ћерком кнеза Николе Јовановића. Карађорђева породица креће на пут 12. априла 1786. године и срећно прелази реку Саву код Купинова. У Јакову упознаје капетана Радича Божича (Петровића) који га упућује у манастир Крушедол где је Карађорђе постављен за шумара. Чувајући манастирску шуму упознаје се са шумарем МИЛИЈОМ ПАНТЕЛИЋ, угледним староседеоцем Нерадина. Овде он проводи око две године.

    Летописац је забележио да је Карађорђе, за време свога боравка у Крушедолу неколико пута посетио оближњу варош ИРИГ. Године 1787. у Иригу је боравио са Архимандритом крушедолским ДИМИТРИЈЕМ КРЕСТИЋЕМ који је био по пореклу Ирижанин.

    У Иригу се Карађорђе такође упознао и са угледним кафеџијом Момиром Видаковићем стрицем познатог српског књижевника Милована Видаковића.


КАРАЂОРЂЕВЕ СЕСТРЕ



Грб Војводе и Витеза Радича Божића-Петровића



Насловна страна књиге Константина Н. Ненадовића из 1883.      Карађорђева сестра МАРИЈА била је удата 1787. г. у село Нерадин код Ирига за шумара Милију Пантелића (Велибор Берко Савић: Кара-Ђорђе, Документи III, 1813.-1817. г. Горњи Милановац 1988. г). Тако долази до његове родбинске везе у Нерадину, а зна се и место где је било домаћинство Пантелића; сада је то кућа СЛАВКА РАДИВОЈЕВИЋА. После смрти ћерке САРЕ и мужа, 1811. г. Марија је напустила село Нерадин и вратила се у Србију, да би се касније удала у село Влакчу код Крагујевца за неког сељака из породице НОВАКОВИЋ, са којим је имала два сина и две кћери (Константин Н. Ненадовић: "Живот и дела великог Ђорђа Петровића Кара-Ђорђа, Беч 1883). Млађа сестра МИЛИЦА била је удата негде око Смедерева, а у браку је имала три сина. При Цркви нерадинској нема старих матичних књига, једино сам у парохијској књизи "Протокол цркве нерадинске прихода и расхода од 1767. године" пронашао податак да је 1780. г. Милија Пантелић огласио звонима смрт свога детета, уплативши новац у црквену благајну, што је у књизи уписано. Овај податак нас наводи на закључак да је Милија и раније био жењен.


НЕНАДОВИЋИ У НЕРАДИНУ



Грб Ирига (изображење Драгомира Ацовића)



    У црквеном летопису парохије нерадинске убележени су подаци о Карађорђевим везама са НЕРАДИНОМ. Услед аустро-турског рата 1788-1791. г. познатијег по имену КОЧИНА КРАЈИНА, многе избеглице из Србије преселиле су се у Срем; највише у ФРУШКУ ГОРУ, од којих се педесет душа насељава у Нерадин. Међу емигрантима који су дошли у ово село било је и неколико чланова чувене породице НЕНАДОВИЋ из БРАНКОВИНЕ, Војвода Протојереј Матеја Ненадовићо чему пише прота МАТЕЈА НЕНАДОВИЋ у својим "Мемоарима". Они су најпре били краће време негде у доњем Срему, јер су намеравали да се поново врате преко Саве, али када су видели да су прилике тамо веома лоше, они су се преселили у НЕРАДИН, где их је примила једна удовица у своју кућу. Срећне околности су их зближиле, јер су досељеници имали сина МИЛИСАВА, а удовица ћерку; млади су се узели, а они спријатељили и више никада се нису вратили у своју Бранковину. Данас од њих живе потомци већ пете генерације, у чију је кућу веома често долазио Карађорђе док је боравио у манастиру Крушедолу.

    Карађорђе је у Нерадин долазио обично ноћу, а са домаћином би разговарао до дубоко у ноћ. Потом би журно одлазио натраг у манастир Крушедол на своју дужност, да би после краћег времена поново долазио у посету својим земљацима. Пре Другог светског рата Основна школа у Нерадину носила је име ове Карађорђеве сестре. Везе Карађорђа са Нерадином објавио је својевремено новосадски лист "Дневник" марта месеца 1960. гоине. Прота Матеја Ненадовић оставио је бројне записе о Нерадинцима; између осталог да су у село долазили ВУК КАРАЏИЋ и БРАНКО РАДИЧЕВИЋ, који је обилазио свога школског друга, дугогодишњег нерадинског пароха САВУ ПОПАДИЋА (1846-1898.).


ПОВРАТАК У ШУМАДИЈУ



Грб Шумадије (изображење Драгомира Ацовића)



    Брак Марије и Милије Пантелића трајао је све до смрти Милијине, 3. јануара 1811. г. После неколико месеци, Марија добија пасош од аустријских власти (21. јула 1811. г). Председник ратног савета у Бечу, гроф БЕНГАРД, ивестио је о овоме, 16. августа исте године, грофа МЕТЕРНИХА писмом у коме му саопштава како "из Славоније командујући генерал подноси пријаву да је издао дозволу за повратак у Епископ Бачки Јован (Јовановић)Србију сестри српског заповедника која је била удата у сремској жупанији, а сада је удовица". Ове интересантне и важне податке пронашао је у Бечу историчар др АЛЕКСА ИВИЋ и касније објавио у једном свом раду.

    После две године проведене у Срему, Карађорђе се враћа у Србију крајем месеца септембра 1787. г. После извесног времена, Карађорђе је вратио и своју породицу у Тополу.

    После избијања аустро-турског рата Карађорђе, као и већина пребеглих Срба, ступа у МИХАЉЕВИЋЕВ добровољачки одред са седиштем у Сомбору. Ту врло брзо увиђа да Аустрија нема за циљ ослобађање Срба, већ да се у том рату бори за своје интересе. Напушта тај одред и на кратко долази у Крушедол да обиђе своју породицу, те наставља свој пут према реци Сави, ради пребацивања у Србију. У сремском селу ПОПИНЦИ помаже му породица МЕСАРОВИЋ и он се преко Шимановаца и Деча пребацује у Прогар а потом преко Саве у Србију. Дакле, Карађорђе је помоћу љубазних Сремаца прешао у Србију, где "одмах нађе шесторицу друга... и отпоче четовати". После преласка Саве и одмора у Забрежју, Ђорђе Петровић преко Колубаре одлази у село Бајевац, у ваљевској нахији, код свога пријатеља ВАСИЛИЈА ПАВЛОВИЋА.


ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК



Грб Барона Бајића од Варадије (изображење Драгомира Ацовића)



    У другој половини месеца јануара 1804. г. почела је сеча кнезова у Србији, коју је Карађорђе срећно и веома вешто избегао. По Србији се пуно причало о Карађорђевом јунаштву у сукобу са Турцима, његовој одлучности и храбрости те је због великог угледа, поштења и поштовања, који је уживао у народу, на великом народном збору уМанастир Крушедол ОРАШЦУ 2-5. фебруара 1804. године изабран за вођу ПРВОГ СРПСКОГ УСТАНКА који је успешно водио све до 1813. године.

    Први српски устанак имао је великог одјека и утицаја у Срему тако да је у пролеће 1807. г. букнуо устанак под вођством ТЕОДОРА АВРАМОВИЋА-ТИЦАНА чије је порекло, према неким тврђењима, било из Нерадина. Побуна је убрзо угушена а њен храбри вођа погубљен.

    Устанак у Србији свесрдно су помагали и Срби из Срема, Бачке и Баната. Тако су из Срема били најпознатији: Митрополит карловачки Стеван Стратимировић, епископ бачки Јован Јовановић, иначе Сремац, потом следе; породица Бајић, затим трговци из Сремске Митровице Димитрије Пуљевић, Александар Селаковић и Александар Крстоношић. Остало је забележено да је поред наведених митровчана, устанак свесрдно помаган и из Руме и Сремских Карловаца у новцу и оружју, а било је и Сремаца добровољаца који су учествовали у самом устанку.


ПРОПАСТ УСТАНКА И ОДЛАЗАК У СРЕМ



Грб Петроварадина (изображење Драгомира Ацовића)



    После пропасти Првог српског устанка, Карађорђе са осталим устаничким вођама и са неколико десетина хиљада српских избеглица прелази поново у Срем, 21. септембра 1813. г. (негде се помиње да је то било 4. па чак и 13. октобра). Земунски војни командант ЧЕРВИНКА одлучује да Карађорђа и главне војводе пошаље у карантин КРАК у шуми манастира Фенек.Врховни Вожд, Командант Србије, Велики Bојвода и Витез Реда Светога Александра Невскога, Ђорђе Петровић-Карађорђе После двадесет дана проведених у карантину они се смештају у самом манастиру. Остало је забележено да је тада у Аустрију пребегло равно 85.272 лица. Аустријске власти наређују да се Карађорђе и остале устаничке старешине из манастира Фенек преместе у Голубинце (ноћу између 23. и 24. октобра 1813. г.) што даље од границе, и ставе под строжу оружану присмотру. Карађорђе је боравио у згради Капетаније девете граничарске регименте, званој ШЛОС. После краћег времена, односно 10. новембра премештен је у затвор у Петроварадинску тврђаву, под веома строгим условима. Потом, 23. јануара 1814. г. из Петроварадина власт их премешта у Грац, штајерској генералној команди. Ту остају до средине јула 1814. г. када Карађорђа пуштају на слободу. Почетком месеца октобра исте године, на заузимање руске владе, Карађорђе уз пратњу руског чиновника СИМОНА ОРЛОВИЋА, полази по трећи пут за СРЕМ, а за њим стижу и остале старешине и разместе се у Карловце, Нови Сад и Петроварадин. Убрзо на позив руске владе Карађорђе из Срема одлази у Русију.

    После издржаног карантина у Земуну, Карађорђева жена ЈЕЛЕНА са синовима АЛЕКСОМ и АЛЕКСАНДРОМ, те ћеркама САВОМ, САРОМ и СТАМЕНКОМ, поћерком ВЕЛИКОМ, посилним МЛАДЕНОМ и РАДОВАНОМ и слугом МАКСИМОМ ЈОВАНОВИЋЕМ, добија пасош у коме је убележено да је Јелена стара четрдесет осам година, да је православне вере, да је рођена у Србији, а становала у Тополи. Допутовали су у Карловце и сместили се у гостионицу "Код три Арапина" у доњем крају, власника ДИМИТРИЈА СИБИНКИЋА, и ту провели годину дана.


ТРАГИЧНИ КРАЈ



Грб Митрополије Карловачке (изображење Драгомира Ацовића)



Оружје Врховнога Вожда Ђорђа Петровића-Карађорђа    Помоћу лажног пасоша Карађорђе је 11. јула 1817. г. враћа у Србију, те одлази у Велику Плану код свога кума Вујице Вулићевића, који га је и позвао да се врати у отаџбину. Карађорђе је учинио кобну грешку што је о свом доласку обавестио кнеза Милоша који убрзо издаје наређење да Карађорђе буде убијен. То злочиначко дело извршено је пред зору 26. јула 1817. године у РАДОВАЊУ а његова глава је била послата у Цариград 31. јула као знак да Милошу не прети више опасност, да би се коначно ослободио свога великога супарника. Тако је
трагично завршио свој живот велики српски
јунак и ратник - ВЕЛИКИ ВОЖД КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ.



Печатни прстен Врховнога Вожда Ђорђа Петровића-Карађорђа




(Преузето са Интернет сајта часописа''Погледи'')

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер