Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net







ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!








Љубинка Малешевић







ОТВОРЕН КОНКУРС ЗА ВОЈВОЂАНСКУ
ЗАСТАВУ, ГРБ И „СВЕЧАНУ ПЕСМУ”



СТАРО И НОВО ПАКОВАЊЕ ЧЕТИРИ СРЦА ЈУНАЧКА




Неки угледни Војвођани чије смо мишљење тражили за анкету о перспективној војвођанској хералдици нису желели ни да размишљају о симболима државе које нема и поручили „брижницима" да прво нешто направе, па се онда лате параде









   Пре два месеца председник Скупштине Војводине Ненад Чанак у свој кабинет поставио је, поред српске и југословенске, и заставу "Царског и краљевског војводства српског" из револуционарне 1848. када је Војводина припадала Аустроугарској монархији. Реч је о сувениру који је Чанак добио поводом изложбе о аутономији Војводине постављене у Музеју Војводине где се и чува оригинал ове заставе.

   Од тада је застава, грб и свечана песма остала тема о којој сви на свој начин причају. Прича је сада добила и свој званични печат. Наиме, на захтев коалиције "Војводина" а по одобрењу Покрајинског извршног већа, на наредној седници Скупштине Војводине формираће се одбор или комисија за израду предлога грба, заставе и свечане песме Војводине. Петар Мишић, потпредседник Извршног већа Војводине и високи функционер "Војводине" образлажући иницијативу своје странке навео је да је интерес Покрајине за утврђивање економског интегритета неодвојив од симбола који представљају Војводину, а то су грб, застава и свечана песма. А Ђорђе Ђукић, председник Извршног већа Војводине сматра да ова тема не треба да има предзнак "осетљива" јер свака општина, град па чак и фудбалски клуб имају своју заставу, грб, амблеме специфичне боје, па би и Војводина требало да има неко своје обележје које се кроз историју потврдило као препознатљиво, све док се Уставом то другачије не регулише.

   А имала је Војводина у својој прошлости и заставу и грб, док о свечаној песми података нема. Војводство Србије (према тадашњем Службеном листу Војводина Србија, односно Wojwodschaft Serbien) обједињује грбове жупанија које су потпале под војводство 18. новембра 1849. године, каже за недељни "Дневник" архитекта Мирко Ј. Стојнић, који се већ деценијама бави проучавањем грбова.


Србија увек у центру



   - Прва знамења се јављају 1848. у Буни, на састави сомборских добровољаца под војводом Стеваном Шупљикцем. Тај грб је занимљив због тога што се на аустријаком двоглавом орлу, са којег су скинута сва аустријска знамења на штиту налазе на црвеном пољу сребрни крст и четири оцила, уоквирени оцилима бургундског Ордена златног руна. Тај исти слог се јавља као лични грб цара Фрање Јосифа, у улози, или као илустрација, титуле надвојводе Војводства Србије. Иначе, Бачка је свој грб добила 1699. године. Лик светог апостола Павла, са црвеним огртачем на плавом пољу неба и зеленом земље, у десној руци му је мач који се ослања на земљу, а лева рука му је на грудима, на срцу. Изнад штита је сива кацига са плаштом у златној, црвеној и плавој боји. Срем добија грб 1748. године. Штит је подељен у пет поља, сребрним рекама и једна валовита линија. Средње поље је зелено, на њему лежи јелен великих рогова, поред јаблана. Доње поље је такође зелено, мада га неки представљају и плаво. Горње небо је плаве боје. Торонтал са седиштем у Великом Бечкереку (Зрењанин) добио је грб 1761. године. Грб је композитни, са много елемената од којих је посебно занимљив беџ сунца односно сунцокрета. Темеш са седиштем у Темишвару добија грб 1779. године на бази грба Темишвара, који је од 1340. већ велики и богат краљевски и слободан град. Златни лав са исуканим мачем у десници пропет је, и то је детаљ који је задржан до данас, а поред осталих бројних детаља је и плаво поље пресечено са три реке које се у каснијим варијантама грба Баната губи - каже Стојнић.

   На грбу Војводства Србије је и грб Барање. Важно је напоменути, каже наш саговорник, да је Војводина увек носила грб Србије у центру.


Свети Ђорђе пацифиста



   Војводина је, наставља Стојнић, имала једну једину заставу и то заставу "Царског и краљевског војводства српског" из револуционарне 1848. кад је припадала Аустроугарској монархији. Заставу је добио војвода Шупљикац. На лицу заставе на жуто-црној основи налази се двоглави црни орао, круна и штит са оцилима, а испод грба је ћирилицом написано "Царско и краљевско војводство српско" 1848. На наличју заставе на централној плавој основи приказан је свети Ђорђе у неборбеном положају, док су крајеви заставе украшени бојама које су касније дале српску тробојку - црвено, плаво, бело. Иначе, и ту постоји занимљив детаљ: црни двоглави аустријски орао, који је царски симбол још од 1806. године, први пут на грудима носи српски народни грб: црвени штит са сребрним крстом и 4 сребрна оцила. Око штита је ланац и орден Златног руна.

   - Сматрам да Војводина мора имати своје знамење-идентитет након мукотрпног, часног и славног трајања. Грб је основа "замене" идентитета и требало би да послужи као симбол не само нашег постојања, већ свих у Војводини - каже Стојнић.

   Значи Војводина је у својој прошлости имала своја обележја. Да ли су она и данас актуелна али и потребна је нешто нашта су одговори другачији. Професор др Ранко Кончар сматра да се питање симбола Војводине драматизују и тенденциозно интерпретирају.

   - Тако се њен грб из 19. века схвата као симбол државности, иако он извесно је није имао тај карактер, нити су грбови у прошлости били инспирисани државним тенденцијама. Све до 13. века право на грб имали су владари и племство, а од тада их истичу и поједини градови, општине, корпорације, бановине, па и грађани. Заправо реч је о наслеђивању таквих симбола од предака, који постају знак распознавања у друштвеној хијерархији. Стављали су се на куће, заставе, надгробне споменике и слично. Са јачањем власти и апсолутистичких режима право дозволе грбова прелази на владаре, што се углавном задржало до данас у европским земљама. У том контексту треба схватити и симболе Војводине задобијене стварањем српског војводства и Тамишког Баната 1849. Ако то тада није сметало аустријској монархији, зашто би неком сметало данас. Доиста, сметало је мађарској власти после поновне интеграције Војводине у угарски оквир (после Баховог апсолутизма), када она прихвата политику тзв. "политичке нације", којом се негира све што је Војводина постигла у својој привременој аутономности. Да ли је подударност неких савремених мишљења са оваквим односом према Војводини у прошлости сасвим случајна или не - пита се професор Кончар.


То се ни комунисти нису усуђивали



   Историчар Дејан Микавица сматра да Војводина оваква каква је сада и са статусом који, по важећем Уставу и Статуту има, нема право на обележја, али уколико се то промени онда се може и другачије разговарати.

   - Ствар је у томе што се не може пронаћи ништа специфично за Војводину што не би било исто тако специфично и за остале делове Србије, тако да долазите у ситуацију да покушавате да измислите нешто што нема реално историјско упориште. Комунистички уставописци и законописци када су се дрзнули да направе Устав из 1974. и да од покрајине Војводине направе федералну јединицу нису ни помислили и није им ни на памет пало да се упусте у ову и овакву проблематику која се односи на давање посебних обележја државности за Војводину а то значи химну, грб и заставу. Једноставно, били су у том сегменту довољно паметни да схвате да су само Срби инсистирали на Војводини у туђинској држави - Хабзбуршкој монархији, да су је они такорећи измислили и да је само њима била потребна, као и то да су преко тих обележја гледали да обезбеде свој национални идентитет у туђој држави. Уколико се пак крене путем федерализације Србије и Војводина буде у новом уставном уређењу конституисана као посебна федерална јединица, што ми никако не желимо, онда није немогуће да и обележја дођу на дневни ред. Уједно, сматрам да то нема никакве везе са питањем аутономије и да није потребно уопште инсистирати на оваквим обележјима. У исто време ако се има у виду да у Војводини живи 70-80 посто Срба питам се како би нова застава требало да изгледа? По томе би она, ако се скину национални симболи Срба, требало да буде чисто бела, не би на њој требало да се налази ништа. Јер кад год су се Срби опредељивали за Војводину као идеју српске државности они су јој увек давали оне симболе које је имала краљевина односно кнежевина Србија, а то су црвено-плаво-белу заставу, грб са четири оцила. Правити разлику између та два у том смислу је апсурдан и неодговоран посао - сматра Микавица.

   Новинар и публициста Димитрије Боаров мисли да Војводини, пошто их и досад није имала, нису потребни грб и застава.

   - Оно што је својевремено лансирано као грб из 1849. када је Војводина била једна од круновина Хабзбуршке монархије данас није адекватно. Зато сматрам да застава и грб нису потребни, поготово што је свака нација у Војводини имала и има своју заставу и оне су увек везане за нацију. Што се тиче химне, а пре бих је назвао свечаном песмом, то могу да прихватим. Има много песама у војвођанском музичком наслеђу које би могле бити проглашене за неке свечане војвођанске песме, а немам ништа против ни да се евентуално компонује једна нешто савременија војвођанска песма - каже Боаров.


Федерални или конфедерални симболи



   Симболи Војводине морају бити разрађени и обухваћени конститутивним актом Војводине, сматра проф др Лазар Вркатић. Садржај тога није много битан, битно је да то буде воља Војводине. Основни акт Српске православне цркве се зове устав, заставе имају фудбалски клубови, грбове имају села и породице, химне имају одбојкашки и кошаркашки клубови и не разумем зашто све то не би могла имати и Војводина, па макар била и гора од свих ових набројаних - каже Вркатић.

   Војводини пре свега треба пуна уставна аутономија гарантована федералним или конфедералном повељом и републичким уставом у зависности каква буде република, и међународно правна гаранција, а после тога ће она бити довољно паметна да процени требају ли јој обележја или не, сматра Живан Берисављевић.

   - Оваква прича је бацање прашине у очи и давање на кашичицу ситних тема да бисмо се око њих дробили и разједињавали уместо да ујединимо и да изборимо главну ствар, а то је Устав Војводине - каже Берисављевић.

   Питали смо га да ли је политичарима који су владали Војводином после Устава из 1974. кад је Војводина имала највећу аутономију, ова тема била блиска, нашта је Берисављевић одговорио:

   - Војводина је онда имала паметнија посла, бавила се стратегијом, економским, социјалним и другим политичким питањима а није се бавила тиме да ли ће имати неку песмицу, заставицу или грбић. Па то може да има свака породица ако јој је стало да изиграва плементаше. Војводина не треба да буде држава, а ако неко мисли да су то прерогативи државе онда јој то не припада, а као друштвено политичкој заједници са конститутивно јасним статусом може да има што одлучи да јој треба - закључује Берисављевић.

   Неки од угледних Војвођана које смо замолили да нам кажу мишљење о обележјима Војводине само су одмахнули руком и рекли да не желе да причају о симболима без државе и поручили "брижницима" да прво нешто направе па да се онда лате обележја.

   Може Војводина имати своју свечану песму али то треба да се напише. Музички стручњаци треба да се тиме позабаве и то не само стручњаци озбиљне музике него и оне лакше, као што је рецимо Балашевић. Људи треба да се састану, сачине жири, распишу конкурс и онда то иде својим током. Овакав посао се не ради на пречац, јер ваља направити свечану песму која ће трајати барем сто година, а не да се мења како се власт мења. Оне које би ушле у ужи избор требало би стално да се пуштају народу, јер народ је тај који треба да изабере свечану песму. Најприхватљивија је она која је написана за најшире масе и за стручњаке.







(Објављено: дневни лист ''Дневник''; Нови Сад; 10.(23.) јун 2002.)
Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска 
- најновије информације са Косова 
- сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

''Србија'' - Глас Четника

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

''Гусле'' - лист Савеза гуслара Србије

Амерички журнал за руске и словенске студије









Руске победе

КОСОВСКА ГРАМАТА

ПОКРЕТ ЗА ЖИВОТ




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер