Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Иван Б. Костић




Грб благородних Столипина



ПЕТАР АРКАДИЈЕВИЧ СТОЛИПИН


(1862-1911)





ПЕТАР АРКАДИЈЕВИЧ СТОЛИПИН



“Дајте држави 20 година мира, унутрашњег и спољњег,
и нећете препознати садашњу Русију“






Петар Аркадијевич Столипин   Многе је изненадила вест која је пре месец дана објављена у свим нашим медијима да је најпопуларнији Рус, у анкети која је у Русији обављена преко интернета, Свети Александар Невски који је добио 524.000 гласова. Велики кнез, који је успео да Русију одбрани од напада Швеђана, потпомогнуте римским папом Инокентијем четвртим, и тако сачува своју веру, народ и државу. Чувене су његове речи да: “није у сили Бог него у истини“.


   Ипак, највеће изненађење је човек, који је добио само хиљаду гласова мање од светог Александра Невског. То је Петар Аркадијевич Столипин, државник, премијер царске Русије, који је мученички страдао у Кијеву, септембра 1911. године. Од куда то, да се у Русији народ после готово 100 година, сетио ове важне и значајне личности из своје историје? Шта то треба да значи нама данас, када чујемо кога народ руски највише поштује и воли? Ко је био овај човек?


   Узимајући слободу да напишем коју реч, о овом великом националном раднику и родољубу, чиним то првенствено зато што данас у нашем српском народу не постоји ни једна књига о Столипину преведена српски језик. Тако да се надам и верујем да ће ова вест, која нам стиже из Русије, подстакнути наше историчаре и преводиоце да објаве књигу о њему, баш у ово данашње време када руско-српски односи полако добијају своју праву вредност и значај.


Свети Цар-мученик Николај II отвара заседање Државне Думе


Петар Аркадијевич Столипин
   Петар Аркадијевич Столипин, рођен је 1862. године у племићкој породици, чији се преци помињу још у 16. веку у архивама древног града Мурома. У 18. и 19. веку чланови породице Столипин су просутну у свим сферам руског друштва као официри, политичари, књижевници... Због војних заслига у великом отаџбинском рату 1812. против наполеона, деда Петра Аркадијевича, генерал Димитрије Алексејевич, од Цара Александра Првог, добија огромне поседе. Отац Петров, генерал Аркадије Димитријевич, је такође био признат официр, који је једно време био и губернатор Источне Румелије (1855), а такође и Атаман Уралске козачке војске.


   Ето у каквом је окружењу одрастао Петар Аркадијевич Столипин. И он сам је говорио да је у својој породици још као мали био надахнут љубави према својој Вери и свој отаџбини, што је кроз свој живот и стално сведочио.


Петар Аркадијевич Столипин



Петар Аркадијевич Столипин   Студирао је на физичко-математичком факултету Универзитета у Петровграду, где су у то време професори били све сами бисери светске науке. Поменућемо само чувеног физичара Димитрија Ивановича Мендељејева, творца периодног система хемијских елемената, који је за Столипин после једне краће полемике на факултету рекао да је изузетно енергичан и провдољубив младић. После завршеног факултета 1885, и послова у Влади и Ковенској Губернији, 1902. постаје најмлађи губернатор у руској историји, Гродњенски губернатор. Као Саратовски Губернатор, у великим нередима, један је од ретких управитеља гувернија, који је успео да сачува мир у својој области. На свим дужностима где је био као Гувернатор одликовао се бригом за локално становништво, што се показивало кроз пократање иницијатива и давање подршке у подизању Цркава, болница, домова за стара лица, домова за децу без родитеља...


   1905. године у смутном времену, када је Русија имала страшне последице руско-јапанског рата, постаје министар унутрашњих послова, где се одликовао својм одлучношћу у сузбијањуреволуционарних нереда, који су захватили Русију са циљем да укуну Царевину и свргну са престола руског Цара Николаја Другог.Петар Аркадијевич Столипин


   21. јула 1906. године, у знак захвалности и приказану способност у протеклом периоду, постаје премијер Владе царске Русије, указом Цара.


   После свих ових догађаја, који су потресали Русију 1905. године се упокојио и Свети Јован Кронштатски, који је поред свог духовног стараељства и бриге за Царску породицу и цели риски народ, био један од ретких људи, који је препознао опасности, које су долазиле од унутрашшњих непријатеља Русије.


   Доласком на чело руске владе, Столипин је дефинисао основне правце своје политике. Главни задатак му је био очување, стабилизовање и јачање Велике Русије, и спровођење низа реформи, које би поправиле положај и живот обичног руског човека. На националном плану, Столипин је имао циљ који је стално истицао кроз поруку да је Русији тренутно најпотребнији мир из којег би се могло кренути у корените реформе. Из тог периода је и чувена његова порука, коју је дао у интервјуу локалним новинам, а која је осликавала његову целокупну визију и палан препорода: ДАЈТЕ ДРЖАВИ 20 ГОДИНА МИРА, УНУТРАШЊЕГ И СПОЉЊЕГ, Петар Аркадијевич СтолипинИ НЕЋЕТЕ ПРЕПОЗНАТИ САДАШЊУ РУСИЈУ. Столипин је, као и Свети Јован Кронштански, био један од ретких њуди тога доба који је препознао опасности са којима ће се Русија у будућности сусрести и чинио је све да до тога не дође. Међутим, наилазио је на многобројне отпоре од разних стрктура, тако да је забележена да је на њега извршено једанаест оружаних напада. У једном таквом нападу на његову кућу 1906. године, од силине експлозије, тешко је настрадала његова ћерка Марија, која је добила тешке повреде ноге и остала трајни инвалид. И поред свих притисака, Столипин није стао у сређивању стања у својој земљи, тако да је наставио са решавањем националних интереса руске државе. У то време Русија је имала велике проблеме са финским и пољским сепаратистима, областима које су тада биле на границама руског царства, који су константно блокирали рад руске владе, кроз све могуће врсте бојкота, тако да је Столипин константно покушавао да очува јединство и целовитост Русије. У то време Столипин је имао чврсту подршку Цара, тако да се су се они зајеничким снагама борили за чисто „руско државно устројство, које одговара нардодном духу и историјском предању“. На основу те подршке, Столипин је тражио да Финска и Пољскa, као области које су пружале подршку и Петар Аркадијевич Столипинуточиште свим бунтовницима и револуционарима, морају да прихвате опште империјалне законе, јер су финским и пољским школама од малих ногу “негује злоба и непријатељство према Русији“. Огроман је труд Столипин уложио за стварање стабилне Русије, тако да је и чувени писац Александар Солжењицин рекао да је “Столипин дао свој правац, светлост и име предратној Русији“. Има ли већег доказа кад овакве речи стигну од оваквог ауторитета, као што је Солжењицин, који је важио за изузетног познавала историјских односа у то време у Русији. Због своје привржености обичном човеку, сређености породичног живота (имао је петоро деце), изузетног дара говорништва са речима које су добијале крила, огромне храбрости..., Столипин је добио огромну подршку у народу. Поред тога, стално је истицао да баш провинција и село треба да буде носилац и чувар националних вредности. Своју бригу за целу руску земљу је доказао кроз његову чувену аграрну реформу, која је поред национално државне политике, била главна одлика његове краткотрајне али плодотворне владе.


Петар Аркадијевич Столипин



Петар Аркадијевич Столипин   Столипин је, као свој главни задатак, истицао промене својинских односа на селу. Хтео је да створи јаког и богатог сељака-домаћина, који ће бити у будућности главни ослонац Царевине, као припадник срењег слоја, о чему је код нас причао и Свети Владика Николај о тексту Средњи Систем.


   Указом од 9. новембра 1906. године, који је касније допуњен иразрађен, омогућено је сељацима да излазе из сеоских општина, које су окарактерисане као главни узрок заостајања пољопривреде, и да све поседе које је до тад користио може да пренесе у своје власништво. На тај начин би сељак на лично свом имању радио са више воље и енергије и тако постајао задовољан и имућан домаћин, који ће у свако доба моћи да помогне својој држави. Поред поделе земље саставни део аграрне реформе је било и пресељавање становништва у ненасељене делове Царства где би добијали поседе на којима би могли слободно да живе и раде, тако да се у пероду од 1906-1916. године источно од Урала, највише у Сибир и Казахстан, преселило преко 3 милиона људи. Зато данас захваљујући Столипиновој реформи и имамо многе градове у којима живе потомци Руса који су се тада доселили у те крајеве.





Петар Аркадијевич Столипин   На многе невоље и подметања Столипин је наилазио од стране високог племства, које се није мирило са чињеницом да ће земља прећи у руке обичног народа, али реултати и чињенице најбоље говоре о правој визији, коју је имао премијер Столипин. Не наводећи до детаља све позитвне ствари, које су се десиле захваљјући аграрној реформи почев од повећаља производње и извоза основних пољоприпривредних производа, до стварања огромног броја салаша, пренећемо речи из једне књиге у којој се каже “да је то било време када су се прекоморски предузимачи, између осталих и знаменити Хенри Форд, учили трговини од руских произвођача и продаваца, када је Русија диктирала светске цене многих врста сировона, индустријских и пољопривредних производа, када је златна рубља, захваљујући напорома Његовог Величанства Императора Николаја Другог, била најцењенија валута у свету...“


   Поред аграрне реформе Столипин је кренуо да реформише и друге области као што су реформе у локалној самоуправи, сусдству, школству, здравству и индустрији, које због његове изненадне смрти нису успеле да се остваре до свога краја.



Петар Аркадијевич Столипин

   Многе ствари у то време нису ишле на руку Столипину и поред подршке, коју је он имао од Цара Николаја Дргог, што се и показалао кроз подршку коју је добио 14. марта 1911. године када је Цар донео указ о увођењу земстава у шест западних губернија и прихватио све Столипинове захтеве. Велики део племства и интелигенције је био затрован у то време атеистичким и антидржавним идејама тако да оно нису могли да трпе успехе премијера који своју оданост према Цару и држави није крио. Он је био искрени монархиста и родољуб, што се и види и из његовог писма при крају живота које је писао Цару: “Мој живот, Господару припада Вама, све моје мисли и стремљења то је благостање Русије; моја молитва Свевишњем је да ми поклони највећу срећу: да помогнем Вашем Величанству да изведе нашу несрећну Русију на пут законитости, спокојства и поретка“.



Петар Аркадијевич Столипин


   Од марта до септембра 1911. Столипин се повлачи на своје имање и миру припрема низ планова, које је требало спровести у дело на јесен у Думи. Он није ни слутио да се иза његових леђа док није био у престоници припрема план за његову ликвидацију, коју су припремале високе структуре друштва.




   Крајем августа су се у Кијеву одржавале велике државне свечаности на којима је био присустан и сам Цар Николај Дрги. Столипин се вратио са одмора и упутио у Кијев, где га је дочекало велико изнанађење, када је видео да он као премијер није био предвиђен да буде у поворци са Царем. Чак није добио ни државну кочију, него је морао да за себе унајми једну приватну. Сам је и приметио да је био сувишан у том тренутку у Кијеву и да се његова безбедност самим тим и угрозила.






Почивалиште Петра Аркадијевича Столипина   1. септембра је у кијевском позоришту, приказивана опера, на којој је поред премијера био присутан и сам Цар. На паузи после другог чина, атентатор не-руског порекла Димитрије Богров, сарадник тајне полиције, је дошао у близину Столипина и из саме близине пуцао два пута у премијера. Колика је оданост Столипина Цару била види се и из тога да се премијер иако рањен окренуо у правцу Царске ложе и крстећи благосиљао Цара. Након 5 дана, 5. септембра, Петар Аркадијевич Столипин се упокојио у Кијевској болници. По сопственој жељи, коју је крајем свог живота нон-стоп понављао, јер је знао да ће мученички пострадати, требао је да се сахрани у месту где и заврши овоземаљски живот. Ово је свечонство о коме говори и његова ћерка у својо књизи. На дан смрти у Кијевској болници посетио га је Цар Николај Други, клекнуо поред његовог мртвог тела дуго се молио и изговорио: „Извини“. Ево шта је изјавила Царева мајка, Марија Фјодоровна пар месеци пре Столипинове смрти: “Сиротимој син, како има мало среће са људима. Нашао се човек кога овде нико није знао, али који се показао као уман и енергичан, који је успео да уведе поредак после оног ужаса, који смо преживели пре свега шест година, а ето тог човека гурају у провалију и ко то чини? Они који говоре да воле Господара и Русију, а у ствари упропашћују и њега и отаџбину... То је просто ужасно.“





Петар Аркадијевич Столипин   Православно предање каже да ће свако ко се саљхрани у чувеној Кијево-Печерској Лаври, уделу Мајке Божије на земљи, бити удостојен Царства Небеског. Дана 9. септембра уз највише државне почасти у Кијево-Печерском манастиру, сахрањен је Петар Аркадијевич Столипин, по речима савременика, најбољи руски државник у последњих 150 година.


   Неколико година после, мученички је страдао и Цар Николај Други, од истих оних руку, од којих је страдао и његов слуга, премијер Столипин!


   Изгледа да је Столипин био претеча мученику Цару Николају, као штоје и министар унутрашњих послова Краљевине Југославије, Милорад Драшковић који је такође мученички страдао од не-српске руке 1921. године, био претеча Краљу мученику Александру Карађорђевићу. Дали је полагање живота за своје ближње заиста једини доказ, који потврђује истинску службу својој домовинии своме народу. Да ли су сличности са којима се борио премијер Столипин, пре 100 година и данас актуелне међу нашим братским народима. Почевши од губљења националних идентитета, срозавања села, нерешеног питања државне земље, отете од народа у тако званим послератним реформама, проблеми са крајњим деловима српски земаља у којиму су опет Срби угрожени (Српска Војводина, Косово, Црна Хора, Република Српска)... Зашто се избеглицама из Босне, Хрватске и Косова није дала земља која је државно власништво, да могу да раде и живе од ње, као што је урадио Столипин, а не да одлазе у бели свет и увек тамо буду грађани другог реда?






Почивалиште Петра Аркадијевича Столипина   Много питања има, на које ево већ 60 година немамо одговоре.


   Какав нам је данас државник и патриота потребан?


   Сигурно такав као што је био Петар Аркадијевич Столипин.


   А где га наћи данас?


   У Младој Србији!


   У великим народима, генију се гњездо вије.



Грб благородних Столипина




Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер