Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net















Епископ Митрополије Аустралијско-новозеландске
Г.Г. мр Иринеј (Добријевић)





ЦРКВА: СТОЖЕР ОКУПЉАЊА СРПСКОГ НАРОДА












Његово Преовештенство Епископ
Митрополије аустралијско-новозеландске Г. Иринеј:
Кратак осврт на однос између српске дијаспоре и
Српске Правосалвне Цркве





   Написати коју реч o историји српске дијаспоре, од првих српских исељеника до последњих емигрантских таласа, уствари значи зaбележити напоре и настојања народа, појединаца и заједница, који кроз међусобно јединство и заједничко искуство теже да остваре, а често и обнове, учврсте и развију нови живот; с тим да никако не изгубе оне битне елементе свог претходног живота и искуства, како за своју генерацију тако и за будуће.


   Наши први српски исељеници тражили су остварење новог живота и новог дома у сваком смислу речи: места где ће се рађати, подизати децу и обезбедити им одговарајуће образовање – такво, које ће истаћи ново исто колико и сачувати од заборава старо. Подигнуте су цркве и манастри као заједничке куће у којима ће се одржати вера предака и обезбедити место за богослужење, које ће им омогућити да постану саставни део освећене историје. Потом су основане црквне и језичке школе и фолклорне групе, како би се обезбедио континуитет традиционалног верског и културног наследства и тако одржао њихов идентитет. Једнако значајно, основана су пензионерска насеља да обезбеде достојан живот старијих и гробља као последња места починка у очекивању будућег века.


   Савремена историја српске дијаспоре релативно је млада и почиње почетком XIX века. Све ове нове земље представљају оштар контраст који се, упоређујући их са старим, ратом и идеологијама оптерећним крајевима, огледа у виталности и младалачкој енергији њихових нација. Наша српска историја у дијаспори је суштински уткана у материју ових полетних нових нација, једнако као и у “удобну” историјску материју српског народа и Српске Православне Цркве, која је стожер српског живља у расејању.


   Српска заједница на Северном америчком континенту зачета је са првим досељеницима из Аустроугарске империје, док на Петом континенту, као и у Европи, већином је настала доласком првих емиграната након Другог светског рата. Она почиње са Србима који су уморни и оронули, понеки од њих сасвим исцрпљени, трагали за новим домом и новом сигурнијом будућношћу. Њихов задатак је био, као и наш данас: како, као и све заједнице у расејању, прихватити јединствену културу и традицију своје нове домовине, а уједно не заборавити или не издати ону из Отаџбине, коју су оставили за собом, многи од њих заувек?


   Наша историја, која се међу Србима у расејању наставља са нараштајима који су се родили и стасали у дијаспори, затим обогаћена са новијом, школованијом, економском емиграцијом па све до феномена „gastarbeiters“, т.ј.  „привремених радника у иностранству“ и поново се обнавља са доласком изгнаника са ратом захваћених подручја, захвална je на новој шанси и испуњена еланом пред до скора незамисливим могућностима. То је историја нашег народа и Цркве која улази у нову нацију и нову епоху. Јер је витална спона управо у томе што су наши „оци дијаспоре“ у својим срцима препознали да вера може издржати без слободе, док слобода не може опстати без вере.


   Кроз Цркву ми смо пресађени изван времена и историје у присуство вечности у садашњости. То је нова стварност, нешто што је истовремено врло познато а још увек у покрету и напредовању, што се мења и развија. Наша историја стога, није стагнирајућа, она буја и непрестано се оживљава. Господ је изабрао где ће засадити свој виноград, кроз који наставља да нам даје своје наследство и добро стање Његове Свете Цркве. Јер је Он Господар времена и доба, аутор Историје и историја, у Историји и ван свих историја, светих и светских.







Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер