Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Александар Бачко



БЕЛЕШКЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ
СУЛТАНАТА СУЛУА
ТОКОМ 19. ВЕКА












Посвећено
Његовом Краљевском Височанству
Престолонаследнику
Муедзул Лаил Тан Кираму од Сулуа
Поглавару Краљевског Дома
Султаната Сулу





-ПЕРИОД ДЕСЕТ ВЛАДАРА-



Увод






   У историји Султаната Сулуа 19. век је био веома динамичан и прожет различитим важним догађајима. Током тог столећа је на челу државе Сулу било десет султана. На овом месту биће изнети само неки од важнијих догађаја везаних за њихове владавине у веку светске индустријске и технолошке револуције.

   Султанат Сулу је у 19. век ушао у савезништву са Британском Империјом. Ово савезништво датира из средине 18. века, када су ове две земље започеле заједничку борбу против Шпанаца. Британци су у 18. веку имали своју трговачку испоставу у Султанату Сулу, тачније на острву Баламбанган, недалеко од северних обала Борнеа. Тадашњи султан Сулуа издао је одобрење за њено оснивање. Ова испостава је напуштена већ 1775. године, пошто је тешко страдала приликом учесталих напада пирата.1



Султан Шарапуд – Дин





   Крајем 18. и почетком 19. века Сулу је био под влашћу султана Шарапуд – Дина. Он је на челу ове државе био од 1789, до своје смрти, 1808. године. Доживео је дубоку старост. Био је син султана Алимуд – Дина I. За време његове владавине, тачније 1803. године, Британци су обновили своје присуство на острву Баламбанган, али овај пут у виду војне базе. Одатле су се, међутим, повукли већ у новембру 1805. године.2


Султан Алимуд – Дин III





   Султана Шарапуд - Дина је на престолу наследио његов син, султан Алимуд – Дин III. Он је владао веома кратко, сматра се само 40 дана. Умро је 1808, исте године кад и његов отац. Највероватније је умро од богиња, које су те године харале по главном острву Сулу архипелага, Холоу (Jolo).3


Султан Алијуд – Дин I





   На престо ове острвске монархије, после Алимуд – Динове смрти, дошао је његов млађи брат, веома побожни султан Алијуд – Дин I. Он је владао у периоду између 1808. и 1821. године. Пошто су Шпанци изгубили Мексико, њихови поседи на Филипинима су 1821. године дошли под непосредну власт Мадрида, што је додатно утицало на заоштравање односа између Шпанске Империје и Султаната Сулуа.4


Султан Шакирул – Лах





   Године 1821. султан Сулуа постао је Шакирул – Лах. Он је био брат султана Алимуд – Дина III и Алијуд - Дина I, односно син Шарапуд - Дина. Остао је упамћен као велики добротвор сиротиње. Владао је само две године, до своје смрти, 1823. године.5


Султан Џамалул – Кирам I





   Султан Џамалул – Кирам I био је син султана Алимуд – Дина III. Владао је у Султанату Сулу од 1823. до 1844. године. По њему је формирано династичко име владарског дома Кирам, данашње султанске породице Сулуа.6

   Шпанска флота под заповедништвом капетана Алонса Моргада (Alonso Morgado) је 1824. године извојевала победу над појединим трговцима робљем и пиратима, који су долазили са Сулуа. То је унапредило шпанску поморску надмоћ у овим водама. У наредном периоду уследиле су нове шпанске поморске победе, што је довело до смањења поморске моћи Султаната.7

   Током четрдесетих година 19. века, поред шпанских колонијалних интереса, повећало се интересовање за територије под влашћу Сулатаната Сулуа међу другим светским силама, као што су Француска, Британија, Немачка и Сједињене Америчке Државе.8


Султан Мохамед Пулалун Кирам





   Мохамед Пулалун Кирам (Погдар) био је султан Сулуа у периоду од 1844, па све до смрти, 1862. године. Он је био син претходног владара Сулуа, султана Џамалул – Кирама I. Сматран је за способног администратора и праведног владара.9

   Француска флота под Жаном-Батистом Сесилом (Jean-Baptiste Cécille) напала је Холо, а након тога, 1844/1845. године извршила поморску блокаду острва Басилан, присиљавајући тамошње главаре да 13. јануара 1845. признају врховну власт Француске. На тај начин су приморали Султанат Сулу да им 20. фебруара 1845. године формално уступи Басилан за 100 000 пијастера (500 000 франака). Њихова намера је била, да ту створе поморску базу, налик британској бази у Хонг Конгу. Међутим, одустали су од тог пројекта, пошто су наишли на жесток отпор локалног становништва и Шпанске Империје. Шпанци су се и дипломатски одлучно успротивили, тврдећи да је Басилан део њиховог поседа на Филипинима. Французи су 5. августа 1845. године издали прокламацију, о свом одустајању од Басилана.10

   Након дугог периода међусобних сукоба и пустошења између Шпанаца и Султаната Сулу, 1848. године дошло је до знатног преокрета у корист шпанских интереса. Један од основних узрочника овог преокрета био је знатан технолошки напредак светских сила и појава новог наоружања. Посебно треба издвојити појаву пароброда у шпанској војној морнарици. Од великог значаја је било и оснивање шпанске тврђаве Изабела Друга (Fuerte Isabella Reina Segunda) на Басилану, као и поједини други фактори.11

   Бројна шпанска флота предвођена генералним гувернером Филипина, Нарцисом Клаверијом (Narciso Claveria) напала је 1848. године тврђаву Балангинги на Тунгкилу, једном од острва Султаната Сулуа. Утврђење је освојено, али је тамошњи командант успео избећи заробљавање. Шпанци су потом освојили Малусо на острву Басилану.12

   Године 1850. шпански генерални гувернер Филипина Антонио де Урбизтондо (Antonio de Urbistondo), поново је напао Балангинги на острву Тунгкилу и уништио тамошња преостала утврђења. Нешто касније, 28. фебруара 1851. године, напао је Холо и у потпуности разорио и спалио град. Том приликом је заплењено 112 комада артиљерије.13

   Шпанци су за време владавине султана Мохамеда Пулалуна Кирама, у априлу 1851. године, формално прогласили анексију Султаната Сулуа. Од ове анексије је била изузета само територија Северног Борнеа.14


Султан Џамалул Алам





   На престо Султаната Сулуа дошао је 1862. године султан Џамалул Алам, син претходног султана, Мохамеда Пулалуна Кирама. Султан Џамалул Алам био је владар Сулуа све до своје смрти, 1881. године. За време његове владавине десио се већи број битних догађаја за Султанат.15

   Године 1876, 21. фебруара, после низа неуспешних покушаја, Шпанци су покренули напад великих размера на Холо. Њихов контингент, предвођен адмиралом Хозеом Малкампом (Jose Malcampo), састојао се од 9000 војника, 11 транспортних бродова, 11 топовњача и 11 пароброда. Они су тада освојили Холо и ту успоставили шпански гарнизон, на челу са капетаном Паскуалом Кервером (Pascual Cervera). Њему је додељена функција војног гувернера, коју је обављао до децембра 1876. године. Ту функцију је до 1899. године обављао већи број шпанских официра. Шпанци су у Холоу сазидали утврђење, али се у њему нису осећали сигурно, због честих напада од стране становништва Сулуа.16

   Султан Сулуа је 22. јула 1878. године потписао мировни уговор са Шпанцима. Према шпанској верзији, њима је овим уговором пренет суверенитет над Сулу архипелагом, док се према верзији на таусуг језику ради о увођењу протектората. После потписивања мира, султан Џамалул Алам пренео је свој двор у Мајмбунг (Maymbung).17

   На јужним границама Султаната Сулуа такође су се одигравали битни догађаји у овом периоду. Године 1865, амерички конзул у Брунеју, Клод Ли Моузез (Claude Lee Moses), закључио је са Султанатом Сулу споразум о десетогодишњем закупу Северног Борнеа. Због финансијских потешкоћа, он је морао пренети своја права на аустроугарског конзула у Хонг Конгу, барона Густава фон Офербека (Gustav von Overbeck). Султан Џамалул Алам је 22. јануара 1878. године потписао споразум са бароном фон Офербеком и Британцима, браћом Алфредом и Едвардом Дентом (Dent). Овим споразумом је Северни Борнео дат у десетогодишњи закуп Компанији Дент и Офербек. За узврат је Султанат добио потребно оружје и одређена финансијска средства, која су исплаћивана на годишњем нивоу. Због потписивања поменутог мира 22. јула 1878. године и посед Компаније Дент и Офербек на Северном Борнеу био je угрожен.18

   Офербек је 1880. пренео своја права на браћу Дент, па су Британци ту у јулу 1881. године оформили Британско провизорно друштво за Северни Борнео (British North Borneo Provisional Association Ltd.). Када су у мају 1882. године добили повељу од британске краљице Викторије, формирали су Британску компанију Северног Борнеа (North Borneo Chartered Company). Компанија се учврстила на том простору и зауставила је ширење шпанске интересне сфере ка Борнеу.19


Султан Бадаруд – Дин II





   Султан Бадаруд – Дин II био је син султана Џамалул Алама. На престо Сулуа дошао је након очеве смрти, 1881. године. Владао је три године. Умро је 22. фебруара 1884. године, не оставивши мушког наследника.20


Султан Џамалул – Кирам II
(прва владавина)






   Џамалул – Кирам II проглашен је 1884. године за султана од стране својих присталица, након смрти његовог брата султана Бадаруд – Дина II. Сматра се, да је раније име султана Џамалул – Кирамa II било Амирул Кирам. Његов избор за владара неуспешно је покушао да оспори унук султана Шакирул - Лаха, дату (принц) Алиуд – Дин. Због тога је Алиуд – Дин био присиљен да избегне на острво Басилан. Као медијатор између султана и Алиуд – Дина јавио се Харун Ар – Рашид (потомак Алимуд – Дина I, преко датуа Путонга).21


Султан Харун Ар – Рашид





   Шпанске интриге довеле су до доласка поменутог Харун Ар – Рашида на султански престо. Он је проглашен за султана Сулуа у Манили 1886. године. Харун Ар – Рашид никада није стекао подршку већине становништва Сулуа. Када је 1894. године постало јасно, да више није од користи Шпанцима, био је приморан да абдицира. Отишао је на Палаван, где је и умро 1899. године.22

   Кинези који су живели на Сулу архипелагу снабдевали су Султанат оружјем. Оно је коришћено за борбу са Шпанцима. У замену су узимали робове и материјална добра. Иначе, Кинези су у том периоду имали преовлађујућу улогу у трговини Сулуа.23

   У априлу 1887. године Шпанци су изненада напали тадашњу престоницу султаната у Маимбунгу. Том приликом су запленили велику количину наоружања. Имовину тамошњих Кинеза су уништили, а њих су депортовали у Холо. Године 1888. Британци су Северни Борнео, упркос чињеници да се радило о закупљеној територији, прогласили за свој протекторат.24


Султан Џамалул – Кирам II
(друга владавина)






   Године 1894. султан Џамалул – Кирам II успео је поново да учврсти своју власт. Шпанци су га коначно признали за султана Сулуа. Џамалул – Кирам II умро је 7. јуна 1936. године.25

   За време његове владавине, 1895. године, јединице Султаната Сулуа, предвођене истакнутим војсковођама, браћом датуом Џулкарнаином и датуом Калбијем, напале су шпанске трупе у Холоу. Међутим, овај напад је био одбијен од стране удружених снага шпанске армије и војних јединица њихових филипинских савезника.26

   Шпанци су изгубили у Шпанско – Америчком рату. Према условима Париског мира, 1898. године, они су своју врховну власт над појединим територијама, између осталог и над Филипинима, предали Сједињеним Америчким Државама. Тим поводом је амерички бригадни генерал Џон Колтер Бејтс направио 26. августа 1899. године споразум са султаном Сулуа, Џамалул – Кирамом II. Занимљиво је, да је према условима тог споразума, иако је призната врховна америчка власт, Султанату Сулу остао пун суверенитет над Северним Борнеом.27


Закључак





   У бурном периоду, као што је био 19. век, Султанат Сулу је долазио у контакте са различитим колонијалним силама тог времена, као што су: Шпанија, Велика Британија, Француска и Сједињене Америчке Државе. Ови контакти су најчешће били оличени у међусобним борбама, мада је било и извесне међудржавне сарадње.

   Иако је у 19. век Султанат Сулу ушао као значајан регионални субјект, његов утицај у региону је током тог столећа опао. Као и у претходним вековима, Султанат Сулу је водио непрестане борбе са светским колонијалним силама, али су се овај пут појавили и нови фактори. У првом реду се ради о модернијем наоружању, које су почеле користити светске силе. Појава пароброда, на пример, имала је велики утицај на однос снага у поморској доминацији. Султанат Сулу није имао индустријску и економску базу за производњу или набавку савременог наоружања. Упркос храброј и истрајној борби за слободу султана, старешина и народа Сулуа, утицај ове државе у региону постепено се смањивао у веку индустријске и технолошке револуције.









¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯


ИЗВОРИ И
ЛИТЕРАТУРА


1. Frans Welman, Sabah, Borneo Trilogy, Book One, Volume 1, 2011. (у даљем тексту: Welman), 161; Keat Gin Ooi, Southeast Asia: A Historical Encyclopedia, from Angkor Wat to East Timor, Volume 1, 2004. (у даљем тексту: Ooi), 154; Vic Hurley, Swish of the Kris, the Story of the Moros, 2010 (у даљем тексту: Hurley), 121.

2. The History of Sulu, Division of Ethnology Publications, Volume 4, 1905, (у даљем тексту: The History of Sulu), 190 – 193; Sixto Y. Orosa, The Sulu Archipelago and its people, 1923, (у даљем тексту: Orosa), 29; Eufronio Melo Alip, Political and Cultural History of the Philippines: Since the British Occupation, 1949, 27; Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (у даљем тексту: Ibrahim, Siddique, Hussain), 50 - 51, 55; Ooi, 154; Welman, 161; Hurley, 121.

3. Orosa, 29; The History of Sulu, 193; Ibrahim, Siddique, Hussain, 50 – 51; Philippine studies, Volume 42, Manila 1994. (у даљем тексту: Philippine studies), 33.

4. Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 29; The History of Sulu, 193; Philippine studies, 26, 33, 37; Gregorio F. Zaide, World History, 1994. (у даљем тексту: Zaide, World History), 311.

5. The History of Sulu, 193; Orosa, 29; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Clemencio Montecillo Bascar, Sultanate of Sulu: the unconquered kingdom, Western Mindanao State University, 2003. (у даљем тексту: Bascar), 19; Philippine studies, 26, 33, 37.

6. Orosa, 29; The History of Sulu, 193, 199; Bascar, 19; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Philippine studies, 33, 37.

7. The History of Sulu, 193.

8. Orosa, 29.

9. Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; The History of Sulu, 218; Orosa, 31; Philippine studies, 27, 33; Bascar, 19; Gémino H. Abad, Memories, visions, and scholarship, and other essays, University of the Philippines, Center for Integrative and Development Studies, 2001. (у даљем тексту: Abad), 106, 133; Samuel K. Tan, Filipino Muslim perceptions of their history and culture as seen through indigenous written sources, 2003. (у даљем тексту: Tan), 16.

10. Robert Aldrich, Greater France: A History of French Overseas Expansion, 1996, 75; Nicholas Tarling, The Cambridge History of Southeast Asia: Volume 2, The Nineteenth and Twentieth Centuries, 1994, 27, 43; Jose Torres, John Nery, Into the mountain, 2001, 165; The History of Sulu, 199.

11. The History of Sulu, 199.

12. The History of Sulu, 199, 201, 204.

13. The History of Sulu, 206, 224.

14. The History of Sulu, 209 - 212.

15. Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 31; The History of Sulu, 224, 233; Philippine studies, 33, 37.

16. Orosa, 32; The History of Sulu, 224, 248; Abad, 106, 133; Tan, 16.

17. The History of Sulu, 229, 232.

18. Philippine studies, 27 - 28; The History of Sulu, 225 – 226; Volker Schult, Wunsch und Wirklichkeit, Deutsch–philippinische Beziehungen im Kontext globaler Verflechtungen 1860–1945, Berliner Südostasien-Studien, Band 8, Berlin 2008. (у даљем тексту: Schult), 51 - 53.

19. Schult, 51 - 53.

20. Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Orosa, 33; Philippine studies, 33, 37; The History of Sulu, 237; Schult, 63; Tan, 16; Abad, 106.

21. Philippine studies, 30, 37; Orosa, 34 - 35, 107; Habib Jamasali Sharief Rajah Bassal Abdurahman, The Sultanate of Sulu: their dominion, 2002. (у даљем тексту: Abdurahman), 80; Abad, 106, 133; Schult, 63; Tan, 16.

22. Bascar, 19; Orosa, 34; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Schult, 63; Abad, 133; Philippine studies, 30, 33, 38.

23. Schult, 64.

24. Schult, 60, 64, 78; The History of Sulu, 241.

25. Orosa, 35, 107; Abdurahman, 80; Bascar, 19; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Philippine studies, 30; Tan, 16; Abad, 106, 133.

26. Gregorio F. Zaide, The pageant of Philippine history: political, economic, and socio-cultural, Volume 1, 1979, 556; Salah Jubair, Bangsamoro, 1999, 53.

27. The History of Sulu, 245; Philippine studies, 28; Orosa, 35, 37; Bascar, 87 – 88; Zaide, World History, 311.



Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер