Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Александар Бачко



СУКОБИ ИЗМЕЂУ СУЛТАНАТА СУЛУА И
РЕПУБЛИКЕ ХОЛАНДИЈЕ СРЕДИНОМ 18. ВЕКА












Посвећено
Његовом Краљевском Височанству
Престолонаследнику
Муедзул Лаил Тан Кираму од Сулуа
Поглавару Краљевског Дома
Султаната Сулу





Увод






   У историји Султаната Сулуа постоји читав низ битних, често и епохалних догађаја, који су у знатној мери утицали на државно устројство и на становништво ове острвске монархије. Ни 18. век се по томе не разликује од других периода прошлости Султаната Сулуа. Међу битним догађајима у том периоду били су и сукоби овог султаната са Републиком Холандијом.


Султанат Сулу





   На читавом низу острва који окружују Сулу море, као и на деловима нешто већих острва Минданао и Борнео, налазе се територије које су током историје припадале, или данас припадају Султанату Сулу. Ова област насељена је народом Таусуг (или: Холоано, Сулу, Сулук), који је највећим делом исламске вероисповести. Данас већина припадника овог народа, поред архипелага Сулу (Сулу, Басилан, Тави – Тави, као и многа друга мања острва), живи и у другим деловима Филипина: у граду Манили, као и на острвима Палаван, Себу (Сегбу) и Минданау. Њихових сународника има у извесном броју и у провинцији Сабах у Малезији. Таусуга је на прелазу из 20. у 21. век укупно било око 1 100 000. Овај народ говори језиком, који спада у аустронежанску језичку групу, тачније у централно - филипинске језике.

   Већ током 13. и 14. века Холо (Jolo), односно Сулу, јавља се у кинеским историјским изворима. У то време је била развијена трговина између острва Сулу и Кине. Сматра се, да је исламизација Сулуа од стране кинеских муслимана и Арапа започела управо у том периоду.




   Током прве половине 15. века из Џохора на Малајском полуострву (на простору данашње Малезије) је на острва архипелага Сулу дошао истраживач и истакнути исламски вероучитељ арапског порекла, Саид Абубакар Абирин. Он се оженио тамошњом принцезом Парамисули. Након смрти његовог таста, раџе Багуинде, Саид Абубакар основао је око 1450. године моћни Султанат Сулу, а као први султан, узео је владарско име Шариф ул - Хашим.

   Када је 1571. године Мигуел Лопез де Легазпи (Miguel López de Legazpi) у име шпанске круне освојио Манилу, дошло је до учвршћивања колонијалне моћи на већем делу Филипинских острва. Међутим, шпанска моћ и утицај нису били у истој мери заступљени у целом овом архипелагу. Војне јединице Султаната Сулуа и Минданаоа поразиле су шпанске трупе и очувале независност у дугом периоду. Такође, многе планинске области у унутрашњости Филипинских острва остале су готово нетакнуте. Шпанским колонијама на Филипинима управљао је гувернер, који је био одговоран поткраљу Мексика. Наиме, Шпанци су, у административном смислу, сматрали Филипине огранком својих колонија у Латинској Америци.


Република Холандија





   У време конфликта између Холандије и Султаната Сулуа средином 18. века, ова европска држава је била конфедерална република и званично се звала Република Седам Уједињених Холандија (холандски: Republiek der Zeven Verenigde Nederlanden). Република Холандија основана је 1581. године, након ослобођења од шпанске власти. Холандске провинције су претходно биле под влашћу хабсбуршке Шпаније. Холанђани под вођством Вилијема I Оранског (Willem van Oranje) су се 1568. године побунили против шпанског краља Филипа II Хабсбурга. То је био почетак веома дугог Осамдесетогодишњег рата (1568 - 1648), односно Рата за холандску назависност. Године 1580. неке од холандских провинција потписале су Утрехтску унију, којом су положени темељи њиховог уједињења. Формална декларација независности потписана је 26. јула 1581. године. Шпанија није признала холандску независност, све до потписивања Дванаестогодишњег примирја, 1609. године.

   Поред сукоба са Шпанцима, Холанђани су управо у том периоду успели да развију веома напредну државу, како у економском, тако и у политичком и војном смислу. Управо се 17. век назива Холандско златно доба (холандски: Gouden Eeuw). Холандија је у том периоду успоставила трговачке везе са многим прекоокеанским земљама и провинцијама, што је даље водило ка успостављању колонијалистичке политике ове европске државе. На тај начин се сврстала међу светске силе 17. века.




   Холандска Источноиндијска компанија (холандски: Vereenigde Oost-Indische Compagnie, скраћено VOC), основана је 1602. године. Тада је парламент Холандије по први пут доделио овој компанији монопол на 21 годину над државним колонијама у Азији. Холандска источноиндијска компанија постала је тако друга интернационална компанија на свету, пошто је две године раније била основана Британска источноиндијска компанија. Ова холандска компанија првенствено је имала трговачку функцију, мада је поседовала и знатне (квази)државне елементе, као што су: могућност да води рат и уговара мир, оснива нове колоније, врши судску функцију (укључујући и погубљења осуђеника), кује новац итд.

   Источноиндијска компанија је управљала холандским колонијама у данашњој Индонезији (Холандска Источна Индија), на Тајвану, Шри Ланки (Холандски Цејлон), појединим деловима Индијског потконтинента, Јужној Африци и другде. Прве холандске колоније на индонежанским острвима успостављене су почетком 17. века (Бантен на Јави 1603. и Џајакарта, односно Батавија, на истом острву 1611. године). Батавија, каснија Џакарта, била је колонијално средиште холандске Источноиндијске компаније.

   Холанђани су 1621. године основали и Западноиндијску компанију (холандски: Geoctroyeerde Westindische Compagnie, скраћено WIC), која је на исти начин управљала њиховим поседима у Јужној Америци, на Карибима, Северној Америци и у појединим деловима Африке.


Шпанска Империја





   Трећи битан фактор у сукобима о којима је реч представља Шпанска Империја. Једна од првих колонијалних европских сила, почела је са својом експанзијом у прекоокеанске пределе још током 15. века. Када је Кристифор Колумбо 1492. године открио Америку, одмах је прогласио шпанску власт на тој територији. Такозвано шпанско Златно доба (шпански: El Siglo de Oro) почело је управо завршетком Реконквисте (1492. године), као и уједињењем Кастиље и Арагона. Почетком 16. века на власт у Шпанији долазе Хабсбурзи, који су владали том земљом у време њеног највећег успона.

   Током 16. и 17. века Шпанци су у знатној мери проширили своје прекоморске поседе. Били су водећа европска колонијална сила тог периода. Под своју власт довели су велики део јужноамеричког континента, Средњу Америку, као и знатне делове Северне Америке. Одатле се њихова власт, преко Пацифика, проширила и на Филипине. Шпанске колоније постојале су и у Африци. Под врховном влашћу шпанске круне налазиле су се извесно време и поједине земље, односно области у Европи: такав је, на пример, био случај са Холандијом, Миланом и Краљевином Сицилијом.

   Фердинанд Магелан искрцао се на Филипинима 1521. године и прогласио врховну власт шпанског краља Карла I Хабсбурга над овим острвима. Магелан је убрзо погинуо на филипинском острву Мактан, у сукобу са војском коју је предводио тамошњи владар, дату Лапу – Лапу (дату је племићка и владарска титула у југоисточној Азији). Шпанци су се тек 1543. године вратили на Филипине, предвођени Рујем Лопезом де Виљалобосом. Тада су фактички успоставили своју власт на делу овог архипелага, кога су прозвали по свом краљу, Филипу II Хабсбуршком.


Позадина сукоба





   Војни сукоб између снага Султаната Сулуа и Републике Холандије неопходно је сагледати у ширем историјском контексту. У првом реду, њега је условио холандски колонијализам, који је био типичан за тадашње европске силе.

   Султанат Сулу је био међу ретким ваневропским државама, које су се још средином 18. века снажно опирале европском колонијализму. Контролисао је пловне и трговачке путеве на Сулу мору и Сулавеском мору, који су спајали архипелаг Сулу, северно приобаље Борнеа и јужне обале острва Минданао, односно Филипински арипелаг. Ови пловни путеви били су од великог значаја, како трговачког, тако и стратешког.




   Поред тога, од великог значаја за сукоб Султаната Сулуа и Холандије су и дуготрајни ратови и борба за колонијалну превласт на истоку између Холандије и Шпаније, који датирају, уз повремене прекиде, још од самог оснивања холандске државе.

   Између Султаната Сулуа и Републике Холандије било је и другачијих односа. Познато је, да су Холанђани у ранијем периоду нападали Холо, али тада као савезници Султаната Сулуа. Наиме, напад је био усмерен против шпанских окупационих трупа, које су биле лоциране у Холоу. Холанђани су, заједно са трупама Сулуа, у јулу 1645. године извршили комбиновани напад артиљерије и пешадије на шпанско утврђење у овом граду. Ова акција довела је до повлачења Шпанаца из Холоа.


Ток сукоба





   У периоду који је претходио сукобу са Холанђанима, Султан Алимуд Дин I је првобитно имао седиште у Дунгуну на острву Тави – Тави (Сулу архипелаг). Одатле је он 1736. године пренео свој двор у Холо, стару престоницу Султаната Сулуа.

   Забележена су мишљења појединих историчара, чију поуздану потврду нисмо успели пронаћи у другим изворима, да је 1744. и 1746. године Холандска Источноиндијска компанија са својих бродова топовима нападала Холо.




   Холанђани су четрдесетих година 18. века напали и окупирали Малусо на острву Басилан у Сулу архипелагу. Убрзо потом, 1746. године, они су у Малусоу успоставили своју базу, тврђаву коју су назвали Холандска Лука (на енглеском Port Holland).

   Холанђани су 1747. године са два своја брода напали Тагуиму на острву Басилан. Холандске трупе биле су поражене од стране једног од војсковођа Сулатана Сулуа, у изворима познатим под именом дату Бантилан. Он је успео да трајно истисне трупе Холандске Источноиндијске компаније и из Холандске Луке (Порт Холанда) на Басилану. Том приликом је до темеља спалио ово утврђење, чије се име до данас одржало као део насеља Малуса. Преостали Холанђани су се повукли у Батавију на Јави.


Последице





   Недуго након победе над Холанђанима, тачније 1749. године, дату Бантилан свргао је са престола свог старијег брата Алимуд Дина I и постао нови султан Сулуа. Његово владарско име било је Муизуд Дин I. Бивши султан је био принуђен да се, заједно са члановима своје уже породице и верним следбеницима, повуче у Тагуиму на острву Басилану. После тога, 1750. године, прешли су у Манилу, где је Алимуд Дин I био дочекан уз све владарске почасти. Он се при свом повратку у Сулу затекао у граду Замбоанги на острву Минданау, где је, због наводне завере, био заробљен од стране Шпанаца и послат у заробљеништво у Манилу, тачније у тамошњу тврђаву Сантјаго. На престо се Алимуд Дин I вратио 1764. и на њему остао до 1773. године.

   Због одлучне борбе Султаната Сулуа и њеног народа за слободу и независност, притисак Холанђана на ову монархију је у знатној мери смањен. Холанђани су своје територије у Холандској Источној Индији одржали још дуго након ових догађаја, све до Другог светског рата и периода непосредно после њега.

   Сукоби између Шпанаца и Султаната Сулуа настављени су убрзо након овог периода. Обе стране су наизменично нападале и пустошиле противничка упоришта. Даљи догађаји у односима Султаната Сулуа и Шпанске Империје превазилазе оквире овог рада.


Закључак





   Сукоб између Султаната Сулуа и Републике Холандије средином 18. века имао је корене у експанзионизму европских сила тог и ранијих векова. Овај експанзионизам се огледао не само у освајању ваневропских територија и покоравању тамошњих државних и племенских организација, већ и у интензивним међусобним сукобима колонијалних сила на глобалном нивоу. Знатан утицај на позадину овог рата имао је и дуготрајни, интензивни сукоб интереса између Републике Холандије и Шпанске Империје.

   У периоду од пар година, колико је овај сукоб трајао, постоје две основне фазе. Прва представља холандски напад на Султанат Сулу, када је иницијатива била у рукама Холандске Источноиндијске компаније. Врхунац ове фазе представља оснивање холандског утврђења и базе на острву Басилану. Друга фаза, у којој су снаге Султаната Сулуа имале иницијативу, довела је до пораза снага Холандске Источноиндијске компаније у Сулу архипелагу, разарања Холандске Луке, протеривања Холанђана, као и минимализације њиховог утицаја на том простору.

   На унутрашњем плану, овај сукоб је у извесној мери утицао на привремену смену власти. Тек након дужег низа година и великих потешкоћа, султан Алимуд Дин I успео се вратити на престо ове острвске монархије.








¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯¯


ИЗВОРИ И
ЛИТЕРАТУРА


1. Barbara A. West, Encyclopedia of the peoples of Asia and Oceania, New York 2009, 788; Alexander Adelaar, Nikolaus P. Himmelmann, The Austronesian Languages of Asia and Madagascar, New York 2005, 4 – 5; James J. Fox, Clifford Sather, Origins, Ancestry and Alliance - Explorations in Austronesian Ethnography, Canberra 2006, 319 - 331.

2. Geoffrey C. Gunn, History Without Borders, The Making of an Asian World Region, 1000 – 1800, Hong Kong 2011. (у даљем тексту: Gunn), 93.

3. Maria Christine N. Halili, Philippine history, Manila 2004, (у даљем тексту: Halili), 52; Ahmad Ibrahim, Sharon Siddique, Yasmin Hussain, Readings on Islam in Southeast Asia, Institute of Southeast Asian studies, Singapore 1985. (у даљем тексту: Ibrahim, Siddique, Hussain), 50, 52, 55; Hilario Milijon Gomez, The Moro rebellion and the search for peace, 2000. (у даљем тексту: Gomez), 16; Gunn, 93.

4. Свет у експанзији, Илустрована историја света I - IV, Трећи том, Београд – Љубљана 1984, 242; Emma Helen Blair, The Philippine Islands, 1493-1803 Volume III, 1569-1576, 2006, 3, 5, 11.

5. Maarten Prak, The Dutch Republic in the Seventeenth Century - The Golden Age, New York 2005. (у даљем тексту: Prak), 20 - 21; Wouter Troost, William III the Stadholder - King, A Political Biography, 2005, 1 - 2; J. L. Price, The Dutch Republic in the Seventeenth Century, New York – Hong Kong 1998, 22 – 23, 31; Lionel Bently, Uma Suthersanen, Paul Torremans, Global Copyright - Three Hundred Years Since the Statute of Anne, from 1709. to Cyberspace, 91.

6. Prak, 1; Price, 152; R. Po-Chia Hsia, Henk F. K. Van Nierop, Calvinism and Religious Toleration in the Dutch Golden Age, Cambridge 2004, 2, 5, 9, 53, 87, 174.

7. Ella Gepken - Jager, Gerard van Solinge, Levinus Timmerman, VOC 1602 - 2002, 400 Years of Company Law, Law of Business and Finance, Vol. 6, Deventer 2005. (у даљем тексту: Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman), XII, 47, 54 - 55, 163, 224, 230 - 232, 258.

8. Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 111, 232; Robert Parthesius, Dutch Ships in Tropical Waters - The Development of the Dutch East India Company (VOC) shipping network in Asia 1595 - 1660, Amsterdam 2010. (у даљем тексту: Parthesius), 12 – 13, 46, 114, 119 - 120, 137, 140, 160, 170.

9. Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 67 – 68, 164 - 165, 173, 175.

10. Chiyo Ishikawa, Spain In The Age Of Exploration, 1492 - 1819, Seattle – Singapore 2004. (у даљем тексту: Ishikawa), 50 – 53, 97; Anthony J. Cascardi, Ideologies of History in the Spanish Golden Age, Pennsylvania State University 1997, 53 – 54, 60.

11. Ishikawa, 23, 50, 60, 87, 89.

12. Ishikawa, 60; Donald F. Lach, Asia in the Making of Europe, Vol. I, The Century of Discovery, Book 2, Cicago 1994, 634 – 635, 642 - 643.

13. Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 88, 112; Parthesius, 40, 99.

14. Gunn, 79, 94, 99, 102, 106, 109, 152.

15. Gepken - Jager, van Solinge, Timmerman, 162 – 163.

16. César Adib Majul, Muslims in the Philippines, 1973. (у даљем тексту: Majul), 155; Association of South-East Asian Studies in the United Kingdom (ASEASUK) news, 15 – 19, Centre for South-East Asian Studies, University of Hull, Hull 1994, 38; Gregorio F. Zaide, The Philippines since pre-Spanish times, Volume 2. - The Philippines since the British invasion, Philippine Education Company, 1957, 314; Historical calendar, National Historical Commission, 1970, 121.

17. Majul, 21.

18. Подаци са интернет презентације Википедија на енглеском језику (интернет адреса: en.wikipedia.org), текст History of Basilan (у даљем тексту: History of Basilan)

19. History of Basilan; подаци са интернет презентације Muslim Mindanao (интернет адреса: www.muslimmindanao.ph)

20. Congressional edition, 4240, U.S. Congress, 1902. (у даљем тексту: Congressional edition), 178 – 179.

21. Halili, 125; Ibrahim, Siddique, Hussain, 55; Gomez, 21; David P. Chandler, David Joel Steinberg, In search of Southeast Asia, a modern history, University of Hawaii 1987, 94; Congressional edition, 178 – 179; History of Basilan.

22. Henry E. J. Stanley, The Philippine islands, Moluccas, Siam, Cambodia, Japan, and China, at the close of the sixteenth century, London 1868, 361 – 362; Gordon L. Rottman, World War II, Pacific Island Guide, 2002, 154, 160, 165, 198.

23. Halili, 126; History of Basilan.








Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер