Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net
















Михаило Д. Јакшић





СУСРЕТИ СА ВЛАДИКОМ НИКОЛАЈЕМ...





Свети Николај Жички и Охридски 
(Икона Рада М. Павловића)





„...О сапутницима из младости наше, што нам век битнијим живот твораху,
не реци са тугом - несташе, већ благородно бејаху...“




Протојереј проф. Душан Јакшић   Иако је већ било речи у претходним текстовима о биографији проф. Душана Јакшића морам ипак, у кратким цртама, навести пар детаља. Дошавши 1924. године у Сремске Карловце са звањем дипломираног правника, докторатом из филозофских наука-са Конзерваторија из Беча и звањем магистра богословља са Петроградске духовне академије, он је поред осталих функција, био и професор на Богословском факултету у Београду. Често је путовао за Београд, јер је становао у Сремским Карловцима у згради старог благодејанија, код Саборне Цркве, са супругом Сузаном, синовима Николом и Димитријем и ћерком Вером, који су такође говорили руски, француски и немачки. Његов син, Димитрије, је завршио богословију у Сремским Карловцима и убрзо постао студент теологије у Београду. Блиски пријатељ и колега проф. Душана Јакшића је био Ава Јустин Поповић, који је посећивао дом Јакшића и изузетно волео Димитрија и шетао са њим по дворској башти (порте Саборне Цркве). Димитрије Јакшић му је често причао о својим успоменама из Санкт Петербурга и благословима које је често добијао за послушање од патријарха Тихона, блиског пријатеља његовог оца. Једном приликом, у игри, се Димитрије и повредио и лежао је у постељи, патријарх Варнава, који га је такође много волео, одмах је дошао његовој кући да га посети. Нагнуо је своје чело над његово и нешто шапутао, а његовом другу, Лазару Бабићу, патријарх је рекао: „Лазаре, не напуштај свог друга, доброг и племенитог Диму, док не оздрави.“ Том приликом га је посетио и владика Николај Велимировић, који је био чест гост у кући Јакшића. Он је тада рекао: „Молимо се светом Лазару Четвородневном, светом Лазару Галилејском, Лазару Новомученику и светом кнез Лазару и Косовским мученицима, да препоруче својим молитвама Диму, да га Господ исцели.“ Забринутој Диминој мајци владика Николај је рекао: „Не брини мајко Сузана, сузе су твоје као роса набрекла, која даје снагу листу зеленом, Mитрополит Кијевско-Галицијски Антоније (Храповицки)
са младим Димитријем Јакшићемдивна ћерко Божија, то Господ походи ваш дом, да вас учврсти у вери.“ Дуго је држао владика њену нежну руку, а она је побожно целивала његову панагију и квасила је сузама. Касније је владика Николај држао у Београду две беседе о томе како је тада Дима устао и узбуђено рекао: „Осећам се добро и оздравио сам Вашим светим молитвама.“ Владика је тада ставио крст на Димину главу и објавио гласно свима присутнима: „Ево, Господ је сада са нама и чује наше вапаје и утире наше сузе и услишио је наше молитве...“ Када је завршио Богословију у Београду, Димитрије Јакшић је једно време био и професор на Призренској богословији. Често се сретао са владиком Николајем и једном приликом док је владика Николај био у Охриду он му је послао прилог за манастир св. Наум. Овде је и приказана захвалница на том прилогу од старешине манастира протојереја Стевана Ђорђевића и благослов светог Наума. Лепе успомене на то је и евоцирао почивши патријарх Павле, који је био у исто време у Призрену када и Димитрије. Патријарх Иринеј се, такође, сећа Димитрија, који му је био једно време и професор у Призрену.

   Душан Јакшић је био веома плодан писац у области богословља и црквеног права, као и историје. Сарађивао је у многим Руским и Српским богословским листовима и часописима и број његових радова је веома велик, но најзапаженија дела његова су: „Лично својство Светог Духа по учењу православне Цркве, са обзиром на римски догмат Филиокве“ и „Живот и учење светог Јована Златоустог.“ Честе разговоре је водио са владиком Николајем баш у вези прво поменутог дела за које је владика Николај рекао: „Овако нешто вредно и плодотворно одавно нисам прочитао...“ Оба ова дела је објавио Свети Синод Српске православне цркве, а такође и низ чланака објављених у „Гласнику Српске православне патријаршије“ чији је уредник једно време био.

   У том чудноватом дворишту у којем се Димитрије Јакшић сретао са Ава Јустином Поповићем и владиком Николајем Велимировићем, била је и Руска црква за Руску колонију која је живела у Карловцима. У ту веома лепу и привлачну Руску цркву Димитрије је долазио на дуга свеноћна бденија, као и на свечане Литургије које је служио архимандрит Теодосије Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Иринеј и
г-дин Михаило Д. Јакшићкелијник знаменитог Руског митрополита Кијевско-Галицијског Антонија Храповицког. У тој Руској црквици његова мајка Сузана је певала у хору и читала је шестопсалмије и друге молитве. А после богослужења је сву децу водила у свој дом и частила их чајем, кексом и бомбонама, а понекад и са познатим Руским пирогом. Посебно је лепо сећање на то исказао Протосинђел проф.др хаџи Стефан Чакић, у својој књизи „Отргнути од заборава“, издата у Новом Саду 1988. године.

   Гледајући са ове дистанце о каквим се личностима овде говори помало ми делује фантастично, јер тек сада можемо сагледати ко су они били и оживотворити ону мисао из Библије: „Бог је постао човек, да би човек постао Бог.“



Писмо протојереја Стевана Ђорђевића упућено Димитрију Јакшићу



Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер