Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net









Епископ Будимски Г.Г. др. Данило (Крстић)






МИСТЕРИЈА ИСТОРИЈЕ






+Епископ Будимски др. Г.Г. Данило (Крстић)







    Мој професор, руски емигрант, у Америци, почињао је речима: Историја је мистерија! Јер је човек рођен у атмосфери слободе. Ова планета има два омотача, први је ваздух који удишемо заједно са животињама, а други је слобода коју миришемо са ангелима, а ови природњаци, они ће знати да има и других електромагнетних атмосфера; значи свако поколење долази да полаже исти испит у слободи. Троугао слободе је: Бог на небесима, ван космоса, сатана на облацима и ја на земљи. И свако има да бира између несебичне тројичне љубави. Кад ми саставимо три прста, ако је палац Отац, Син кажипрст, а Дух Свети велики прст, када стегнемо три прста тиме назначујемо да Сваки у Тројици воли другу Двојицу, а не самог себе. Зато има две врсте људи: Божји људи који воле и друге око себе и сатански људи који воле само себе. Достојевски је као што и знате у ''Браћи Карамазовима'' нашао и трећи тип слободе: Иван је сатаниста, Алексеј је Христољубив, а Димитриј неопредељен. Млади човек може да живи до 30 година са неким хобијем: клавир или хемија, као да нема ни Бога ни Ђавола, а кад му неко умре од рођака близак, он се пита: ''А има ли то што попови говоре Васкрсења? Ја бих тако волео да је то истина да видим мога рођака живог наново''. Тек се буди онда неки око тридесетих година за стварност, најдубљу, тако да је слобода вртоглави дар и Бог, због сваког кога воли је ранив (не каже се рањив, него баш ранив). Зашто? Што се узвратна љубав не може изнудити...


ВЕЧИТА ТРИЈАДА



    А онда имамо три спрата у цивилизацији; Први спрат је техника са пијацом, други спрат је култура, где је опера, позориште, болнице, судница, политичке партије, армија, а трећи спрат су култови или вере и свако мисли да је његова вера најбоља па зато ја имам право да ставим на трећи спрат у центар Православну Католичанску (Саборну) Цркву. Да ли је православна једина права а ове друге су јеретици!? Гледајући догматски (догматика то је учење Цркве), а та реч је добила неки јако пежоративан смисао на западу јер они имају своју догматику – комунистичку и хитлеровску. Али, треба веровати у ту догматику. Наша вера није насилна, као што каже Хитлер или Стаљин да верујеш у оно што он каже, да је то једина истина и то да нема Бога. Знате кад је био један комуниста у руском селу па дуго убеђивао народ како нема Бога, био је и попа седео тамо, морао је и он да слуша. А онај, кад је мислио да је све убедио, каже ''Ајде попе реци ти нешто сада ако имаш шта да кажеш'', а поп каже :''Ја ћу рећи само две речи: Христос Воскресе!'', а сељани одговорише: ''Воистину Воскресе!''.

    Дакле, њој с десне стране, нама с леве је римокатолицизам, а онамо је протестантизам, овамо је Јудаизам, а онамо је Ислам, иза Јудаизма је многобожије и хиндуизам, а онамо је Будизам, а овамо на левој култ личности: Стаљин, Хитлер – ''пошто нема Бога онда сам ја шеф партије ваш бог!'' А онамо најгори култ иза будизма, јер будизам је најпесимистичкија религија (да не кажем најгора) - иза Будизма је сатанизам отворени, који се и не крије.

    И сада ми имамо троспратни укус: наш пијачни укус – коју врсту јела и одело купујеш; на другом спрату то је културни укус: коју врсту музике волиш у опери, коју врсту слика, музеја, коју врсту медицине ако си доктор, коју врсту права ако си адвокат, или ако си историчар коју идеологију и интерпретацију, затим политичке партије (то је исто идеологија); али најважнији укус у човеку је култни, верски на трећем спрату - коју си религију изабрао, то је твоје највеће опредељење! Кад ми кажемо ''који је критеријум, која је најбоља вера?'', ми кажемо: ми смо Православна Ортодоксна Црква, она једина није имала инквизицију! Папизам је имао, чак и калвинизам (и Калвин је спаљивао живе људе). Онда ако је онамо иза тога Ислам, међу њима исто имаш неке фанатике, ако немаш инквизицију било је у турско доба набијање на колац, онда овамо даље имаш хиндуизам и будизам, а људи обично кажу: ''Па то су мирољубиве вере!'', а ако ти примиш њихов догмат о реинкарнацији, када си био у карми рибе или зеца онда су те пекли - значи и они имају своју инквизицију. Даље, најгори су култови као што су: стаљинизам и култови личности за Хитлера и онај на крају сатанизам са оне стране јер има отворених сатаниста.

    Тако је дар слободе вртоглав и Бог је ранив пошто он одозго све воли, али сви одоздо му не узвраћају узвратну љубав. Зато је Христос на крсту викао, не само од телесних болова од клинова који су му проболи руке и ноге, него од психичких много више; јер ако је он имао лек против смрти, а то је она чаша где је хлеб и вино, тело и крв и Он каже: ''Ко пије крв моју и једе тело моје има живот вечни''. А то је само Јуда рекао: ''Из твоје руке нећу ништа па макар вечно умирао!''. Зато је Христос викао од тих душевних болова и духовних на које ми не можемо психолошки њега да тестирамо, јер човек је троспратно биће: духовно на највишем спрату око главе, (ту је наш дух, мало ''д''), човечији дух, духовни живот. Онда око срца је душевни живот (бити срчан, храбар – то су душевне врлине), а испод пупка ту је телесни, али и глава је у саставу тела и срце и душа. Значи човек од та три спрата је неделив од та три спрата – прожимају једно друго. Зато ако човек духом својим, умом својим прихвати Духа Светога са великим ''Д'', онда је он постао духовни, барем у мислима, а онај свети где је Дух Свети продро и до срца, до душе, док најсветији је онај где је Дух Свети продро у цело тело и испод пупка; јер мушки и женски уд је створио Бог за највишу употребу, најдостојније, за детеродије и мушки уд се зове детерод! Никаква вулгарност, то је онај уд којим се роди дете – детерод. Тако значи, то је, најстваралачкији је човек када рађа децу – човек и жена. Прво, најважније је донети плод. Један је овако рекао: ''Нормалан човек је жењен човек, зато што је Бог наредио рађање деце. Зато калуђер не може бити нормалан.Он је или наднормалан – мали светац, или поднормалан – велики бећар''. Тако, ја сам срео једну високу интелектуалку која није могла да нађе мужа и замолила је једнога архитекту – диван човек, ожењен, да она с њим има сношај само за оплођење, а не из блуда. И он је на то пристао (и његова жена је знала и ''благословила'') и тако да је она зачела од тога архитекте. И то се пред Богом рачуна да је она хтела да испуни Божију Благодат, а ниједан клипан није нашао њену лепоту изнутра, нико је није оженио. Тако, управо у том погледу је код православних - може да буде ожењен поп јер ми нисмо имали комплекс, богумилски онај дуалистички да је материја нешто зло а дух је нешто добро. Напротив – човек није човек без тела! Василије Острошки и толике хиљаде светаца чије су душе у рају, он никада не може бити потпуно блажен и срећан, докле види своје тело. Чак његово тело нису црви свели у прашину, него стоји му цело тело без балсамовања. Oстало је тело! Значи, он чека онај дан Васкрсења, када ће његово тело да се споји са његовом душом. Тек онда човек може да буде задовољан сам по себи.

    Тако драги моји, то вам је нешто уводно, али ова три спрата да не заборавите – да имаш три укуса: пијачни, културни и култни, или верски; значи, ако нека религија са трећег спрата (свачија религија се верификује на пијаци, у свакодневном животу). Ако нечија религија наводи своје вернике да у име Папе спаљује живе људе, или у име Калвина, или код исламиста у име Хомеинија или не знам кога – та вера није права, јер она дозвољава и благосиља да се људи убијају у име Бога!


НЕБЕСКА И ЗЕМАЉСКА МОНАРХИЈА



    То је главни увод што сам хтео да вам кажем, а онда, зашто су православни попови кроз векове и интелектуалци били монархисти, зашто су волели монархију на земљи? Зато што су хтели једну аналогију са Небеским Царством где је Бог Небески Цар и желели су да један наш први политичар на земљи буде краљ или цар са круном где је на врху крст, а то је вертикала, вертикална веза са Богом, и онај као и патријарх има и краљ, цар, исто крст. Када су се царевине старе, рецимо Александрова, па они после Дијадоси (наследници, они мањи краљеви који су у Александрији и Антиохији разблудно као пагани живели), онда се монархија таква многобожачка дискредитовала. Онда су, нарочито у Риму, створили Res publica да је то јавна ствар, целога народа и ниже класе, не само аристократије - зато смо ми увек на страни Рима, чак и тог републиканског против Ханибала; јер су Картагињани имали један најгрознији култ Баала, где су њега као Бика, од бронзе усијавали и бацали тамо децу. То је био култ најстрашнији. И тако кад је та Феникија Картагину створила, па освојила Шпанију, па прешла кроз јужну Галију преко Алпа, улази Ханибал у Рим, е онда смо ми на страни Рима против Ханибала грознога, с тим култом Баала! Зато што је у срцима тадашњих Римљана било осећање човечности зато је Рим и постао једна велика држава и знак Рима је знак неке јуридичности, законитости.

    Али после републиканског Рима дошао је Август и тако, са оним законима републиканским додао је нешто што има монарх – једно право, и тако, та почетна династија је била за углед, а касније долази Нерон и карикатуре царева. Због тога су се јављале онда као корекција револуције демократије, да и нижи демос, а не само аристократи владају и тада је демократија имала оправдање, јер је давала једном ширем народу једну слободу, неки ред у том граду – држави. А касније, рецимо, Робеспјер дође на власт после француске револуције. Бог је допустио француску револуцију јер је француска аристократија замислила да је она плава крв и да је она нешто сасвим друго од сељака француза. Е таква аристократија је заслужила гиљотину! Она је себе осудила као јако егоистични слој који искоришћава без срца сељаке. Али, кад је на демагогију тобож демократије заузео власт Робеспјер, он је био као и Нерон. Демократија је дошла на крају у нашем XIX, XX веку да буде демонократија. Знате ова Democratia Italiana – та странка италијанска –Democratia christiana се звала у Италији, па су онда рекли demonocratia christiana, јер је страшна била корупција у тој демократији. Тако је и у Америци. То је рулет, сулуди рулет! Ко ће победити, Кенеди или Никсон? Ја сам тада био у Америци. То најпре зависи од оних богаташа који вуку конце, а то су само глумци – та два председника, ти кандидати. Који ће добити? Код мушкараца има оних који слушају демократски његов програм и тако, али пола гласачкога тела у Америци су жене - она гледа како се крећу усне Кенедија или Никсона и пошто Кенеди има више сексипила пола Америке гласа за њега!

    Значи, онај ко хоће да буде први, као Христос, треба да буде спреман да умре за мању браћу, а не да је то неки уживачки Луј XIV, него да су то потенцијални мученици и испосници, као што су били наши Немањићи у већини; каже: ''Од Свјатаго корена Симеонова''!


ПЛЕМСТВО ОБАВЕЗУЈЕ



    Наравно да може међу царевима да буде и неки одпадник као што је Иван Грозни у Русији. Њега је патријарх тадашњи московски Филип критиковао. Каже: ''Ти треба да будеш благ, хришћанин а не да будеш тиранин'', а он нареди да задаве патријарха Филипа. Али Филип је остао за нас мученик, а Иван Грозни чека Страшни Суд. Тако да је најгоре када се најузвишенији идеал профанише, а то је кад тиранин постане краљ или цар. Или рецимо размажени Саша Обреновић који каже: ''Како то сваки сељак може да се ожени женом којом хоће, а мени забрањују да ја не могу да изаберем ону Машин''. Он треба да зна да племство обавезује и да зато, ко је кандидат за попа или за краља само се жени девицом - не може удовицом или распуштеницом. И с те стране је он себе довео у један такав страшан положај да је онда официрска једна хунта могла њега да убије; јер имао је задатак, да да тон, морални тон како нација треба да живи. Цар као и патријарх има да дају живи пример, јер краљ или цар то је прва породица у нацији. Он је само први међу племићима, а сви остали су племићи, јер племство ми добијамо духовно кроз крштење и миропомазање. Крштење је прање од греха наследнога од Адама, а миропомазање је печат дара Духа Светог. Печат стави ти на ум да мислиш Божански, на очи да гледаш Божански, на уста да говориш Божанске ствари, на руке да радиш Божанске ствари, на ноге да ходиш за Божијим речима. Ми смо објективно сви остали светци, е сад подвиг се састоји да постанемо и субјективно, да то продре у нас, а да не буде само одело споља. Тако, то је нама обавеза јер племство обавезује! Значи, да се понашаш као светац, да будеш жива икона Христова – то је нама циљ и то је могуће. Он не би заповедио нешто немогуће, али је рекао: ''Не можете ништа без мене'' – то значи ништа без причешћа.

    Тако је то драги моји, речено је да сваки отац жели да му син буде савршенији; то је једино што допушта да син буде. Али наш Божански брат, један од Тројице који је постао човек, Исус Христос, он је рекао, наредио је једну наизглед немогућу и неоствариву: ''Будите свети као Отац ваш Небески'', а Отац, Бог Отац је бескрајно савршен. Значи, то је један пројекат за бесконачно усавршавање, али које се може почети на земљи. Он је додао и ово: ''Не можете чинити ништа без Мене!''. То значи ништа без причешћа. Бог је један као једно сунце, наша логика дневна. Јевреји, Христијани, монотеисти – ми смо синови дана, а логика ноћи то је логика многобожаца – старих Хелена, Словена и данашњих Индуса. Они кажу: ''Колико звездаа толико боговаа'', а ми кажемо: ''Ми смо синови дана а не ноћне митологије''!


МИСТЕРИЈА НЕБА И ЗЕМЉЕ



    Зато ми не прихватамо ни нови календар. То је одавно решено јер имамо ми бољи – хелиоцентрични календар из Александрије великог хеленског културног центра и нисмо узели грегоријански, јер он има геоцентрични систем који је провинцијални у смислу да није уопште тачан. За неколико векова ће се видети како тај календар није исправан, а ми заједно са јеврејским имамо хелиоцентрични и то значи код нас је узето овако: Христос није дошао да нам мења календар - Он је дошао да мења наше душе, наш начин живота. Важно је имати вертикалу са небеским календаром, а то значи где је Царство Небеско, где наши светци певају Небеску Литургију и то је нама главно, а то се постиже моралним напором кроз пост и молитву, а не да зависи од положаја месеца и звезда. Али ипак су наши оци решили да Пасха буде увек прва недеља после пуне Луне. Пуна Луна, прва недеља после јеврејске пасхе. Значи, не може бити пре и зато код нас никад није јеврејска пре наше, а за католике јесте. Папа је својевољно поништио тринаест дана, али није видео да има ту много дубљих проблема од мерења времена. Свети Оци на првом сабору у Никеји су рекли да не може никад наш бити пре јеврејског и да се мора после пуног месеца и после јеврејскога празника. Зашто? Јер у Александрији или Риму ако би била иста велика субота за Јевреје и за Хришћане, онда би се на улици среле литије па би се тукли барјацима. Зато да се избегне сукоб наша мора бити после старозаветне пасхе. И тако је, то је мудрост отаца, а ови нису чекали. Зато, ако је јако рано Ускрс онда немају ти новокалендарци, времена за светопавловски пост, јер онда је и празник вазнесења све касније. Тако, они су нарушили хармонију унутар две врсте празника: једни су који иду по сунцу тј. по датумима (као Свети Никола или Божић) и то је фиксирано; а има други, који је настао од Луне, то је Пасха. Васкрс зависи од лунарног календара и зато ако је јако рано Васкрс, или јако касно, онда неће бити времена за пост. Тако наши побожни људи кажу: ''Па то су измислили безбожни људи да би само нарушили наше правило поста''.

    Наш највећи астроном Миланковић понудио је свој декадни, не да буде седам дана него да буде десет дана у недељи. То је потпуно неприхвативо код нас! За нас мора да буде сваки петак велики петак, свака субота велика субота у малом и свака недеља у малом Васкрс. Знате, календар, ипак, није битан, ако ми спознамо ово главно добро: да је сваки човек од Бога створен за вечни живот и ми се у тајној молитви на Светог Јована Златоустог Литургији молимо овако: Yper tis Ikumeni – ''За целу Васелену''. Екумена је на хеленском – Васелена. Прво се молимо за Васелену, а то значи за цело човечанство, па онда за Свету Православну Цркву као мању унутар човечанства, а са надом да ће све човечанство постати православно, јер смо ми оптимисти да сваки као и онај разбојник који је умро поред Христа са десне стране, кад се покајао, у последњем моменту, он је чуо: ''Данас ћеш бити самном у Рају''! И зато Кинез или Индус који умире у оним предсмртним мукама – то се њему урачунава као да је крштен у крви својој. Зато ми очекујемо и сваког човека иако је он јеретик објективно према православнима – не зна праву веру, али он за нас није човек за спаљивање као код римокатолика. То је човек у заблуди и он још има времена до краја живота где ће ангели да стигну тамо где ми лењи попови нисмо стигли. У том погледу смо ми оптимисти, а Бог избрише из мозга све наше успомене, тако да онај који дође у рај, он се не сећа оног свог доба јеретичког.

    И то је први аспекат Божанства да је то сунчана лава – једно сунце. А колико личности Божанских поседује то сунце – ту усијану лаву? Ми кажемо Тројица и око белог сунца опишемо три златна круга. Први златни круг је Отац, други из Њега рођени је Син, трећи који из њега исходи је Свети Дух, а кад он рађа Сина – другу светлост Он њему даје цело своје сунце, сву лаву и зато је син исто толико Бог колико и Отац, а исто толико и Дух. Значи наш Бог Хришћански је једносуштан, једносуштински, али је триличностан.

    Више не говоримо три лица јер се лице данас профанисало, па ако је неко лош кад има два лица, дволичан, још гори је с три лица. Зато ми кажемо да има три личности у Светој Тројици. Прва личност тројице је Бог Отац, друга личност је Његов рођени син, и трећа личност је Свети Дух. Има неке разлике међу њима, зато је Син Божји рекао: ''Отац је већи од Мене'', јер је он извор самоме себи, Нерођен, извор Сину кроз рођење и извор Духу кроз исхођење. Зато је Он центар Тројице.

    Трећи аспект Божанства су енергије Божанске. Прва – Суштина личности и енергије као зраци, зраци који излазе из Сунца. Један зрак је Огањ (треба разликовати ватру и огањ - ватра спаљује ум у пепео, а огањ не). Друга је Мудрост Божија, Истина Божија, Доброта Божија, Мир Божији... тамо има девет тих енергија, а има и више. Значи, све те енергије и зраке називамо Благодат Божија, а то је благо дато од Бога. Коме – људима! А људи су насликани из тих зрака сребрнасти као парче гвожђа и свако има своју орбиту око Сунца Божанства. Неко има ужу орбиту, као ми попови јер смо телесно ближе Богу, а неко има даљу, али сви имамо мање или више рђе на нама. Та рђа су наши греси. Сад, ако ја имам много греха, иако ја имам уску орбиту, не може у мене да продре та топлина те Божанске љубави, а неки сељак и сељанка, који су чисти у животу брже упијају у себе огањ Божанске љубави. И онај који дође до усијања, спадне са њега сва рђа, он у маломе личи на Велико Сунце - е тај је постао Бог, али бити Бог и постати Бог, то је апсолутна разлика. Па у свим језицима, знате хеленски (to ine eparhe), Бог је битујући у глаголу бити, а ми смо само постојећи. Sein und werden који уче Немачки. Werdende, то је као што је битујуће на српском. Код Енглеза to be and to be come. Тако драги моји, то је основа јер основа теологији је лингвистика. Лингвистика тих старих језика јесте кључ за то старо преданско знање, које се предаје, а предање се разликује од предавања јер је сажето и не може бити досадно. Није то моја нека мудрост. Ја сам само добио од оних претходно од мене генерације професора који су то мени предали и ја морам да предајем даље.


ПРАВА ПРИРОДА ЗЛА



    Уопште, ко ме позове, ја сам дужан да идем и да кажем онолико колико могу, а нагласио сам слободу, тајну слободе, да нико не може, ни Бог не може на силу увући неког у Рај. Зато је један прота, Хелен, у Хелади рекао: ''Људи који су прошли кроз овај последњи век Фројда, они знају само о сексу. Савест је централно у човеку, а не секс''. Већина човечанства иде у Рај. Зашто? Зато што рађају децу. Прва заповест када је Бог изгонио Адама и Еву из Раја, Он је викао: ''Рађајте се и множите''; и сви ти маме и тате, који су живели за своју децу, сад сви они иду у Рај, а калуђери и калуђерице исто - они су рађали духовну децу. Не телесну, него кроз веронауку и молитву. Сви они дакле, већина човечанства иде у Рај, а само мањина лудака, мазохиста, који уживају себе да муче и воле своје садисте мучитеље, они иду у пакао, јер је то за њих њихов гадни рај! Значи, ако неки наш рођак није у Рају са нама, ми нећемо плакати за њим, зашто? Јер знамо да њега није Бог бацио тамо у пакао, него он сам није хтео да дође са нормалним људима.

    Најважније је што сам рекао да је слобода вртоглави дар, ти не можеш да објасниш, зашто си се оженио том девојком, а не неком другом. Значи, човек је сам себи загонетан, а тамо је онај његов избор између Бога и Сатане. То је нешто надразумно. Није уопште логично јер мржња и љубав су изнад логике, нарочито мржња сатанска. И тако значи, то је оно с чиме се ми суочавамо. Питање раја и пакла. Овако ми кажемо: Породица је домаћа Црква где је тата икона Христа, мама икона Цркве, а деца су ваши парохијани, које ви треба да водите ка Богу. Да имате у стану икону, кандило, тамјан и да вам мирише кућа на Цркву. То је богатство оних који су са Богом, а сиромаштво је онога негатора. Како је Свети Августин дефинисао зло: ''Absentia boni'' – ''одсуство добра''. Само добро постоји. Зло не постоји без добра. То је само негација. Прво је лепота, а после је ругоба и страшно је то да је рецимо Пикасо, који је у младости ценио људски лик, касније постао сатаниста па је рекао: ''Ја хоћу да гледам женски лик који портретишем са три становишта истовремено!''. И он је направио монструма: нос овамо, једно ухо онамо, уста онамо – грозота! Један његов пријатељ му је рекао: ''Знате шта господине? Ви сте себе казнили том сликом, тим монструмом, зато што сте ви окружени увек младим лепим девојкама, а да вас неко ожени овим чудом то би вам била казна''. Сам се казни човек. Пијаница ако пије, није га казнио Бог што је добио цирозу јетре, нити курвар, који је ишао са блудницама па добије сиду. Није га казнио Бог него он сам себе, лудошћу својом. Тако да знате да је то, учити сина свога у кући за лепоту, рецимо музике. То је већ јако тешко. Сликарство, исто тешко, али најтеже је морална лепота, да буде жива икона Христа, телесно – то је прави аристократа који поштује и Небеског Монарха, који је рекао: ''Будите савршени као Отац ваш Небески!''. Значи, жеља за савршенством је нормална, у нама уписана и зато су деца нормално лепа и савршена, скоро несвесно, зато што нису узели зла од овог света. Још и зато је лепота природна, а ругоба није природна, зато ружан не може да буде равноправни члан у естетици са лепим, а они су то тако у прошлом веку прогласили: Да је ружно, слобода и ропство, да је то равноправно.


БОГАТСТВО ПРЕДАЊА



    Даље, није истина што атеистички биолози говоре да је смрт природна - уопште није! Свако има апетит за вечни живот. Нико не жели да умре, а мало дете психолошки до шесте године, ако бака умре кажу му ''отпутовала је''. Оно и нема представу о смрти. А и ми касније, нико не жели да умре, па тражимо онда лекове против смрти да одложимо смрт, а у старости кад видимо да не помажу ни лекови идемо код попова, који једини имају лек против смрти, а то је причешће. А зашто Његово тело још има укус хлеба и зашто Његова крв још има укус вина? Да би остало простора за слободу вере, јер вера предпоставља слободу, а не очигледност хемије и магије. Јер она је присилна – хемија и магија.

    Зато драги моји, то је оно богатство које имамо кроз предање. Када су Словени ковали речи словенске на оној вавилонској кули (када је Бог помешао језике), то је био велики изазов стваралаштва поетскога; сваки је ковао свој језик. И ти генијални људи су сковали реч бог-ат да је корен Бог. Бог је богат и само онај је бог-ат који има Бога у себи после причешћа; и онда склопиш књигу и знаш најглавније. Једино, једина храна нетрулежива је Тело Христово и Он је први примерак моштију од Великог Петка, кад је умро до недеље Васкрсења, она три дана. А ми имамо (сваки језик има) три спрата: говорни, средњевековни и црквени. Тако је у француском и шпанском – говорни, средњевековни и латински; код нас Срба, Бугара и Руса – говорни, средњевековни и црквенословенски. Ко не зна црквенословенски – Србин, Бугар или Рус, није образован, ко не зна латински међу Италијанима и Французима није образован. Јер образовање иде из култног, најсветијег језика, највишег. Код Хелена има чак пет спратова, јер много дужу историју имају - они имају говорни, средњевековни, па онда у Христово доба црквени хеленски (никад немојте рећи грчки јер то је поспрдно име. Латини су их назвали ''мекушцима''. То значи Graeculus, него зовемо их Хелени; то су наши кумови, а то значи светли, светлоумни).

    На првом спрату сви су језици лепи, јер су човечански, на другом спрату неколико лепших - то је латински, црквенословенски, санскрит и још неки се додају, а на трећем спрату има само један најлепши – то је хеленски. Бог није узео ни свештени језик Старог Завета – јеврејски, ни државни тадањи римске империје, латински, него је хтео тај пагански језик хеленски, јер је Видео и знао да су највећи песници и философи ковали речи за Јеванђеље. Зато је наша терминологија најбогатија, а словенски у европској књижевности, једини је успео да преведе реч католики (коју не могу ни латински ни енглески - остала је реч грчка не преведена). Кад ми кажемо ''Соборна'', то је katoliki, Соборна, Саборна, Сабир-на, она која сабира све нације у једну Цркву. Ето то вам је укратко увод, зашто ми толико ценимо, некад се чак и не преводи, па чак и од старојеврејског не преводимо ''Алилуја'' - прва општина хришћанска су били Јевреји у Јерусалиму. Тако драги моји. Библија је каже једна књига зато што Нови Завет не постоји без Старог Завета, а цела Библија је кад има оба Завета и Стари и Нови, а осовина Библије, која чини да је то једна књига, то је вера да је оно што је обећано у Старом Завету испуњено у Новом. Тако драги, вера је слобода непринудива, неизнудива, као и љубав.


ПРАВА И ЛАЖНА ЕСТЕТИКА



    Још једном бих хтео да кажем нешто важно за наше госпођице и даме, а и за мушкарце будуће ђувегије, да девојка није мила зато што је лепа, него је лепа зато што је мила, а милота душе вреди више од лепоте тела. Јесте да по старој хеленској естетици, ако је девојка у профилу руска прћастога носа – она има птичији профил – није лепа, ако има као Иркиња пеге – није лепа за старе Хелене. Али деси се овако: да баш та пегава Иркиња и она са прћастим носом Рускиња има милоту душе. И то неки лепотан открије и зна да је то важније од холивудске лепотице. А онда, одкуда та лепота? Само од њене вере! Она зна да је Бог највећи вајар, који кроз љубав маме и тате ствара нову живу статуу. Свако од нас је у утроби своје маме био та статуа жива. И зато ми имамо, свако, чак и телесно смо уникати; отисак палца је сваком другачији; то значи да код Бога нема индустрије него уметност. И то је оно главно – да знаш себе ценити, да тебе Бог воли и да си ти усиновљен кроз јединство Сина Божијег, који се родио као човек; да си постао усвојени син. Српски народ је најлепше име дао за Божић - Руси кажу ''Рождество'', Грци – ''Рођење'', а ми кажемо: ''Родио се Богић'', на Божић родио се Богић Бата, Божић Бата, наш брат – мали Бог.

    Значи то је ново у овом космосу и зато је Нови Завет такав. То је оно што нема ни у једној вери, да је Бог постао човек, јер у свим религијама света мудраци и мистичари пењу се на планине да би видели своје богове – Хелени на Олимпос, Индуси се пењу на Хималаје да виде своје богове, Јевреји се пењу према Синају, а Синај је онда изгледао за народ као вулкан од оне Божанске љубави, од оног огња, па су Јевреји рекли: ''Мојсије, ми се бојимо, иди ти разговарај са Богом''! А једино у Новом Завету Бог силази са неба, постаје човек, наш брат, разоружан од Божанске свемоћи и иде на крст зато што он зна да људи заражени егоизмом од сатане, од оне змије, не верују да их неко воли, ако тај није спреман да умре за њих. Тако, када мама и тата виде како змија иде на дете, он или она се баце на њу и жртвују неких четрдесет или педесет година живота. Али Христос је безгрешан; није наследио Адамов и Евин грех. Значи, Он никад није имао умрети. Зато је његова жртва бесконачна и он се бацио на космичку змију – сатану, а не неку малу змијицу. Тако да знате – тајна умирања на крсту има анти-смртно дејство и кад онај велики сатана се слика оно Dance Maccabre (ко зна француски, то је као коло, које воде скелети са косом) и он коси главе, а кад је ударио Христа њему је, препукла та коса смрти; остао је само патрљак. Зато за хришћане није више страшна смрт. Тако знате, он је успео да одере његову душу од тела, али није могао да спроведе свој план до краја, а то је да пошаље своје вирусе и црве у његово тело, јер Бог ствара све лепо, а ђаво кад усмрди тек онда украде од Бога, а ово није могао да усмрди. Његово је тело непропадиво, рекох вам, тајна под небом, то су хиљаде километара између олтара у Јерусалиму – Београду – Москви – Токију – Вашингтону – Јоханезбургу, хиљаде километара, а на сваком олтару хлеб и вино се претворе у тело и крв Христову. Али, нема толико хиљада телеса Христових, колико има олтара наших православних. Ту је увек оно једно тело, Вазнесено. Шта је ново у Новом Завету? Он може да изађе из утробе кроз трбушне мишиће своје маме без царскога реза, а она остаје девојка; тако излази и кроз камену плочу из гроба која остаје запечаћена; улази кроз закључана врата у собу где је био сумњајући Тома да га додирне, а у Вазнесењу на очиглед свих ученика својих Он се диже, не да маше као птица, већ подиже руке и одлази кроз облаке и кроз усијане звезде, без скафандра, без авиона. Такво ћемо и ми тело добити.

    И тако драги моји, ми се боримо против смрти једино усвајајући једног од Тројице, који је постао човек и у том своме телу човечанском је донео све те енергије о којима сам говорио. У Његовом мозгу је свезнање Божанства без школе, јер је Он Вечни Син. У Његовим очима енергија лепоте Божије, која је надсексуална, тако да се Марија Магдалина дворска блудница загледала дубоко у Христове очи, и блудница је постала калуђерица! И тако значи, у његовом срцу је сав Огањ Божанске Љубави. Е то је наша храна у причешћу, а његово тело је непропадиво. А имате два начина мишљења: логика и логистика. Логика – то је мишљење на пијаци, да знаш геометрију, аритметику, да те не преврну на пијаци, али постоји један виши начин мишљења, а то је логостика. Јустин је увео, да се и у српски језик уведе реч Логос, а не ''реч'' која је женскога рода (као код Вука), јер онда кад ти кажеш ''реч постаде тело'', а овако ми кажемо: ''Христос постао је Логос''. И Логос и Христос је мушка именица. Зато је један нашао да је требала мушка именица, а не ''реч'', па је нашао да је ''Смисао''У ПОЧЕТКУ БЕШЕ СМИСАО! То је именица мушког рода и то више Србину говори – ''У почетку беше Смисао!''



+ + +



СА НЕБА РОМОН


Јунаку незнаном пој,
(Генерали знани – нехрабри сој)
Одлетели, одлетели орлови бели
где Бог лепоту дели.
А ту лешинари и стрв
гутају злато и крв.
И мре на путу избегла Крајина
о врату камени тег.
Све до небеса туга бескрајина
И неопростив је твој бег
Од гусала и од Јанковића.
У клетви ту букти Книн и срам
у њему лажни мир и храм
свих Бранковића.
Из неба севну Миличин вез
ка` сињи соко.
То вели одозго храбри Кнез
орловско око:
''Тако и треба
кад немате у себи неба''.
Али Богородица тихо:
Србине мудри Савва,
тебе ангели моле
Не дај да племе твоје бије лихварски маљ.
Иди доле
да помазан буде од Србије краљ.
Да буду сунчани рој као пчеле.
Ако ли то не желе
Србадија ће пасти (бескрилци мрави)
пред Златно Теле.
Но свети Савва: То не дај Боже!
У час прави
Србијани се сложе.
Благослови ме Боже.



(прибележио Богомир Тихи)





+ + +



+Епископ Будимски др. Г.Г. Данило (Крстић)





НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА: Текст предавања блаженопочившег епископа Данила (Крстића), делимично је прилагођен потребама штампања. Трудили смо се да задржимо смисао владикиних речи, али су неке од целина преуређеног распореда. Сва подвлачења у тексту, као и поднаслови, представљају интервенције приређивача. Хеленске речи су дате у латинској транслитерацији и којне (кини) изговору, који је владика користио на предавању (употреба ове варијанте изговора уобичајена је у нашој Црквеној богослужбеној пракси и публицистици). Такође смо сматрали како би било прикладно да пренесемо и песму коју је блаженопочивши владика спевао поводом пада републике Српске Крајине. Песму је спевао под псеудонимом Богомир Тихи, а објављена је у другом броју часописа ''Образ'', који је излазио при Мисионарској шкоји храма Светог Александра Невског, у Београду (број 2/1995). Ова песма не говори само о паду Крајине и личности блаженопочившег владике, него се на жалост може применити и на нашу националну трагедију на Косову и Метохији.






(Преузето: ''Видовдан'')
Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер