Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






Ђакон Ненад М. Јовановић






СВЕШТЕНИЦАМА СРПСКИМ*














    У име Оца и Сина и Светога Духа,



    Средином XIX столећа, славни аустријски путописац Феликс Каниц, који је походио и наше крајеве, оставио је и сведочанство, којим је изнео свој утисак да је у оно време свака српска кућа имала свога свештеника. Под овиме је, наравно, он подразумевао српске мајке и жене, које су и тада, као и данас, биле главни чувари и баштиници духовности у нашему народу.


    Љубав њихова према Богу и своме породу чинила их је и чини их најревноснијим сведоцима и проповедницима Христа Васкрслога.


    Како и Премудри Цар Соломон богонадахнуто проповеда да ''нема ничега новога под Сунцем'', није случајност да је исто важило и важи и у наше доба.


    Познато је да су управо наше мајке и баке биле те, које су одржале неугашеним тињајући пламен светосавља неугашеним и сасвим неутуљеним и кроз сва доцнија поколења и нараштаје, како би га предале и нама, данас, на даље чување и одржавање. Очувале су њиву наше Свете Вере незапарложеном и предале је нама, данас, на обделавање.


    Неправедно и недопустиво би било не сетити се свих оних погурених и забрађених бака, које су, подобно каквим исихастичким отшелницама и јуродивим подвижницама Христа ради, коленопреклоно и у сузама се молиле, у доба брозократске охлократије, сасвим саме и од свију презрене и напуштене. Сузе њихове капале су, освештавале нашу стварност и натапале подове наших Светих храмова и онда када никога осим њих и свештеника у њима није било.


    Њихова непоколебива вера, равна оној вери десеторице губаваца, могла је да се, по неодустајности својој, мери још једино са њиховом неизмерном надом и благодарношћу Господу, на подобије оној исцељенога иноплеменика Самарјанина и зато им дугујемо вечиту захвалност!


    Лишене високих школа, теолошких знања и громопуцатрелних научних звања, Духом Светим оне беху уведене у разумевање материнства као, пре свега, духовне, а не пуке биолошке категорије.


    Тога ради, управо оне беху кадре да разумеју и опитно доживе последњу бригу и старање Христово, као Умирућега на Крсту, а то беше управо старање за Његову Пречисту Мајку: ''А стајаху код Исусова крста мати његова, и сестра матере његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина. А Исус видјевши матер и ученика кога љубљаше гдје стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! И од онога часа узе је ученик к себи'' (Јн.19,25-27).


    Управо из овога можемо да разумемо колико су, заправо, наше мајке и баке, чуварке и одржатељке наше Вере Православне, биле у праву, јер ненаучене знадоше да ни нама Бог није Отац зато што нас је родио, већ због тога што нас као Отац воли! Зато, овакви какви јесмо, и имамо дерзновеније да га Оцем називамо и предвечноме усиновљењу се надамо.


    Корен овоме лежи у чињеници да је у саму срж схватања породице у Православљу, уткана свест да је она, ни мање ни више, но домаћа Црква. У тој основној ћелији спасењске и метаисторијске Заједнице, очеви би имали да обављају дужности епископа, мајке свештеника, а деца народа Божијега, узводећи једни друге у више свере постојања, у наручју Мајке наше Небесне.


    У свему горе изнетоме нас утврђују и речи Свјатјејшега блаженопочившега Патријарха нашега Павла, који остави својеврсни завет свакој жени српској: ''Жена треба да буде свештеница у домаћој цркви, у породици''.


    Сада и увек и у све векове векова



Амин.



Ђакон Ненад М. Јовановић





*Беседа одржана на Светој Литургији о Материцама, 14. (27) децембра 2009. године Господње у београдскоме Храму Светога Aпостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку
Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер