Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 11 67 568
czipm@yubc.net













Ђакон мр Ненад Идризовић




СВЕТОСАВСКА ВЕРТИКАЛА –
БОГ, КРАЉ, ДОМАЋИН











Симфонија Цркве и државе


   Како у Византији тако и у Србији за време светог Саве, становништво било je углавном хришћанске православне вере. Сама та чињеница омогућила је да се питање односа између државе и Цркве решава јединствено. Полазило се од основне поставке да један исти народ припада и држави и Цркви, тј. грађани државе су истовремено и чланови Цркве. На тим основама је постављен и развијен систем сагласја, складности и узајамности Цркве и државе у Византији и Србији. За неометано спровођење таквога система најодговорнији су владар државе и поглавар Цркве. Српска именица сагласје, представља тачан превод грчке именице симфонија; овако је Свети цар Јустинијан (владао од 527 до 565 године после Христа) означио однос складне сарадње царске и црквене власти. Иначе, сматра се да је реформа законодавства била један од Јустинијанових највећих подвига. Осим што је кодификовао све до тадашње законе, цар је донео и низ новела, потпуно нових законских прописа, којима је заправо осавремењено читаво законодавство. Кроз симфонију, људима у држави омогућено је да слободно и одговорно дају цару царево - али не више, а Богу Божије - али не мање. Смисао ове теорије јесте да се схвати, да је само један врховни извор власти - Бог, што проистиче и из Христових речи кад га је Пилат питао: ,,Одакле си? А Исус му не одговара. Пилат му тада рече: Зар мени не одговараш? Не знаш ли да имам власт да те распнем и власт имам да те пустим? Исус одговори: не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дато одозго” (Јн 19, 9-11).


Два највећа Божија дара међу људима


   Свети Сава је укључио у Законоправило (гл. 45) превод са грчког језика зборника Јована Схоластика у 87 глава, где је обухваћен увод шесте новеле цара Јустинијана и који гласи у преводу према Иловичком препису из 1262. године и према грчком изворнику овако: ,,Највећи дарови Божији међу људима, дати човекољубљем одозго, јесу: свештенство и цесарство; прво лежи да служи ономе што је божанско, а друго, да управља и да се стара о ономе што је људско. А оба, исходећи из једног истог начела, украшавају људски живот; јер царевима не може бити ништа тако важно као част свештеника који се за њих саме увек Богу моле. Јер, ако су први у свему непорочни и ако пред Богом буди имали смелост, а други правилно и како доликује почну украшавати предате им градове и оне који су под њима, постаће некакав пријатан склад све што људском животу дарује добро. А то ће бити, верујемо, ако се сачува надзирање свештених правила који су апостоли-праведно хваљени и слављени, и очевици Божије Речи - предали, а свети оци очували и казивали”.




Цар Јустинијан I (527-565) са својом пратњом:
поред њега се налази епископ равенски Максимијан:
мозаик из апсиде базилике Сан Витале у Равени, из 547. године



   Као што видимо, свештенство и царство су непоходне организације људског друштва, јер постоје по вољи Божијој и стога обе имају суверену власт. За постизање циља да раде у истој сфери – људском друштву, неопходна је сагласност међу њима, сагласност која је могућа само онда када се обе организације потчињавају истим нормама, канонима који су дати од светих апостола и сачувани од светих отаца. У пракси се та симфонија изражава у узајмној помоћи -молитвом, с једне, и влашћу, с друге стране.

   Православни хришћани нипошто нису аполитична бића-напротив! По умесним и тачним речима једног нашег угледног теолога, човек је "боголика личност, жива икона Божија, и отуда по самој својој природи, али и по своме коначном есхатолошком назначењу, он је биће заједнице и за заједништво, друштвено и дружевно биће, политичко или ако Аристотелов речник заменимо хришћанским - саборно и црквено биће".


Однос Цркве и државе за време светог Саве


   Свети Сава је у основи прихватио разрађену византијску идеологију о односима између Цркве и државе, али је осећао потребу да у том односу озакони нешто што је својствено Србима. Стога је разумљив Савин опрез да из византијске законске грађе не унесе у Законопрвило ништа што би могло да послужи представницима државе или Цркве за превласт. Симфонија не само да искључује злоупотребу власти, него обавезује, колико Цркву толико и државу, на међусобну сарадњу за добро народа, тако што се узајамно уважавају и помажу, а да при томе једна другој не задире у основе устројства и управљања. Из складне сарадње Цркве и државе, којима су се обично и границе поклапале, развила се снажна Немањићка Србија, у којој је Српска црква забележила свој највећи процват у сваком погледу.

   За време светога Саве није владао ,,цезаропапизам”, јер ни у једном тренутку држава није господарила Црквом. Црква служи, али њена је и дужност да служи, под условом да то служење буде по љубави, а не по чиновничкој дужности. Савини биографи сведоче да Сава заповеда да се сазове сабор клира и народа, а не Стефан, да Сава поставља епископе и игра главну улогу у избору свога наследника архиепископа Арсенија. Свети Сава није теократски управљао државом и одређивао њену политику, али је успостављао мир (спољашни или унутрашњи) кад год се за то указивала прилика. Свети Сава је успоставио органску заједницу између Цркве и народа. Божанским надахнућем ојачао је дух народног јединства под једним владарем и лозом Немањића. Саздао је државотворно родољубље и домаћински поредак по светосавској вертикали - Бог, краљ, домаћин.





Свети Сава, први архиепископ српски, и Свети Симеон (Стефан Немања):
фреска из Манастира Студенице, из Краљеве Цркве
(задужбине српског краља Милутина), рад из 1314. године



Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата

MARSMEDIA



Српска Мрежа - Сабор српских удружења из Српских земаља и Расејања




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер