Грб Краљевине Србије Грб Центра
MAINABOUT USSYMBOLSACTIVITIESTREASURYNEWLINKS WRITE US

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!




Небојша Д. Стојнић



Т Е О Л О З И М А






ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!





    Постоји обожење као богопознање, управо тим путем како нам открива данашње великопосно свето сећање на преподобног Јована Лествичника; а којег још чвршће подржава еванђелско читање ове недеље које каже да се човек ОБЕСТРАШЋУЈЕ САМО постом и молитвом. Дакле тешким радом а не неким апстрактним путевима самооправдања и жалопојки неке нама наметнуте космичке неправде у неком "нужном" очекивању те једностране љубави Божије. Постоји и "знање Бога" које не мора да у суштини те мисли означава благодатно познање. Јер од тог момента када је на неприродан начин човек познао Бога за њега су настале страсна мучења и ломљења - сукоб природне религиозне личности и греха у њему.

    Мислимо да и данас постоји сукоб између богопознања и једноставног „знања Бога“. Ових дана смо објавили интересанте чланке који говоре о богословљу као начину живота и богословљу као научној дисциплини.

    Шта је створило богословље као научну дисциплину? Протест! Шта је протест? Он је непослушање Цркви. Када је протестант остао без светих тајни, и без тајинствености богослужења, без те едукативне символике он је постао мислиоц. Постао је протестант!

    Срце је стало а ум се покренуо - сасвим обрнуто светоотачком православном богословљу када исихија смирује ум, или како то богослвоље каже- смиреноумље.

    Ових дана речима св. Јефрема Сирина наши свештеници са солеје, уздигнутим рукама, на великопосном богослужењу траже од Господа дар смиреноумља. Управо то покретање срца а не ума. Протестант је неприајтељ томе а изгледа да се и модерни православни теолог поистовећује са њим.

    Да ли је незнање стање греха? У обе молитве Св. Литургије (Св. Василија и св. Григорија) свештеник се моли за "људско невједјеније", што значи за „незнање“. Дакле толерише га као нешто неважно у односу на "знање срцем" или приношење срцем" (св. Василије), када је Црква бескомромисна и за најпростије. Ми "приносимо" срцем а не умом.

    Када сам мање знао моја вера је била искренија и чвршћа и мој однос са Богом и братом поред мене био је природнији и чистији. Сад осећам да се са мојом слаткоречивошћу просто расправљам, чак и коцкам са Богом, што је и св. Андреј видео и исповедао као свој грех: "вискоглагољив јесм". Када би само данас неки видели колико су високоглагољиви у односу на браћу своју, и на "человјеческије невједнија" (људска незнања).

    Свети оци нису сваком дозвољавали да се бави богословљем, а посебно не људима који су тражили алтернативне начине богопознања и растрашћивања, ван једног "ЈЕДНИОГ" могућег у овом свету а то је путем поста и молитве. Да не улазимо сада дубље у дигресије али желимо да подвучемо да Црква не слави случајно Св. Јована Лествичника и подвижницу Египатску баш у четврту и пету недељу Часног поста.

    Не причешћује се да би се растрастило него се растрашћује да би се причестило, јер би ми у противном овом другом оставили светом прицесцу да у нама волшебно врши своју функцију нашег растрашћивања, или уцрковљења, т.ј. принудно а не сагласно са нама.

    Бог ништа принудно не ради јер је ту пред Њим наша слобода и избор. Ја прво морам да волим мог брата да би Бога познао у њему, а не примам Бога да би ми он својим присуством у мојој пасивности открио Себе у брату мом ("Кад те видесмо, гладна, жедна, боса..." кажу они који не воле).

    Данас је Црква у некој врсти „транзиције“ где се тај њен људски естаблишмент збуњено сналази у овој слободи. А очевидне су последице и погрешно схваћене слободе према црквеним властима и поретку од које су страдали новији хришћански писци поведени еклисиологијом расколничких групација. Заиста је постојала слобода да се створи нешто ново, егзотично; да се проба. Исход је био еуфорија која је по природи своје суштине спласнула јер је увек то њена судбина а остало је сукоб којег је она раније изазвала и својим схумом покривала.

    Тражи се нешто сладуњаво и егзотично насупрот "вековном мрачном". А то је бежање од себе поистиовећеног са крсним страдалником Богочовеком. Када се тражи то, тражи се наивно али искрено апостослко то праћење Христа. Тражи се алтернатива "тешком" - "овај род се изгони само постом и молитвом". Данас једини начин богопознања ми налазимо у нашој црквености, док они бољи од нас Њега су налазили у нама несхватљивом анђелском подвигу. Пример је данашњи св. Јован монах, или онај скоро наш савременик св. Серафим Саровски. Богопознање је то "стјажаније Светог Духа", анђелским животом, а за нас слабије богослужбеним подвигом. Ван богослужења нема богопознања, чак ни интелектуалног.

    То сведоче наши данашњи теолози који су решили да уђу у отворени сукоб са богослужбеним боголсловљем којег Црква сваки дан благодатно исповеда, потврђује и учвршћује. Они то чине зато што ван Литургије онакве какву данас они исповедају просто не знају богослужење; а камоли богословље богослужења. Зато им је потребна "слобода" али само она као алиби за то што раде. Није то Богочовечанска слобода богоусиновљења, него лична и прохтевна - „Хоћу овако, и ја сам мерило томе“.     Богослужење је академија, наука, и зато је важно, много важно, да се разуме богослужбени језик. Да се свака отпевана славословна реч у храму отслуша и разуме. Слободни смо да кажемо да црквено богословље у тој академској ширини не може да се открије у Анафори (данашњој Литургији), ако до тога не созерцавамо вечерњу, часове, а у манастирима међучасове, повечерје и полуноћницу. Данас је проблем што ове службе које поменух покушавају да замене чисто протестантским принципима преношења знања (схоластичким), предавањима по мемљивим салама и дворанама. Зато нам је душа празна и имамо теологе који се сукобе са Предањским богословљем.

    Само срцем можете да познате Бога, а никаквим „гносисом“. То је Православље, а све друго је лаж. Срцем у академеијама то не можемо да учинимо, али у светим црквама Божијим можемо - итекако. У храму Божијем наћи ћемо мир и смисао свог живота, али честим присуством, а не варалачким - оним „с времена на време“.





ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!




Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Црквена Општина
 Успења Пресвете Богородице 
- Цирих

Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фонд Краљевић Томислав Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархија кроз векове

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Српски Радио Сутон

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

ПОСМАТРАЧ

Иконографска Pадионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца



Руске победе

иконопис
фреске
рестаурација
консервација
мозаик 
дуборез
позлата




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер