Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net












Протоманесник Немања С. Мрђеновић



О ТРИ ОЦА!








   Драга браћо и сестре, поштовани пријатељи, ево још једног Видовдана и још једне прилике да се сетимо дана када смо своје народно име заувек везали за небо, али и дана да застанемо и да, као што то име овог празника тражи, сагледамо и видимо, ко смо, где смо и какви смо синови небеског народа.

   Када сам позван да говорим на овом месту постављен ми је један тежак задатак. Није лако пред Србима говорити о Видовдану. Треба рећи нешто ново али ипак проверено; треба нешто што смо чули већ 626 пута учинити поново занимљивим и интересантним. А пред Србима је то јако тешко извести јер не само да Срби мисле да о Косову и Видовдану све знају, да су све чули или прочитали, већ ми Срби најчешће имамо осећај као да смо то о чему се прича и лично доживели.

   Пре неколико година у Београду сам угостио пријатеља из Москве који је послом путовао у Бања Луку, Книн, Косовску Митровицу и Земун. На растанку ми је у полушали рекао како је у свим тим градовима код Срба приметио заједничку особину- да су му у првих неколико минута познанства описали своје породично порекло до Косовског боја, укључујући и прецизно објашњење на ком крилу су се борили његови преци. Ја сам то наравно видео као позив да му кажем да смо ми Мрђеновићи иако славонци пореклом из околине Гацког, да смо тамо били у служби Влатка Вуковића Косаче и заједно са њиме се борили на србском левом крилу на Косову Пољу. То је оно крило које је познато по томе што је имало топ купљен у Дубровнику и које је разбило Турке па су у част победе зазвонила звона катедрале Нотр Дам у Паризу. А он је мени онда рекао да је Рус срећан ако зна како му се звала баба, но да то није уопште битно за правог Руса ако ли само зна како се зове отац фамилије, отац народа и Отац неба и земље. Крајње интересантна и једноставна формула, како се зове отац фамилије, отац народа и отац неба и земље.

   Ја наравно нисам историчар да Вам говорим о важним и занимљив детаљима Косовског боја и наше историје, а нисам ни приповедач да Вам сада препричавам шта су о томе рекли велики и паметни људи нашег народа. Ја сам ваш свештеник, ваш син, ваш брат и ваш отац. Ја живим са вама овде и сада и ја ћу вам говорити о нашем данашњем и овдашњем косовском боју. Хајде да кажемо неку реч о овом овде боју који ми преживљавамо сваког дана а кога избегавамо јер нам је лепше да говоримо о оном прошлом, славнијем и извеснијем.

   Видите браћо и сестре, када сам позван да овде говорим ја сам се нашао пред тешким задатком јер сам покушавао да нађем неку кључну поруку која је данас актуелна и због које се данас окупљамо. Време је полако пролазило и већ је дошло неколико дана до овог скупа а ја још нисам имао ни идеју шта и како да кажем. А онда су организатори избацили плакат са рекламом за овај скуп и изнели ми практично листу теза које сви ми видимо и знамо само неко мора јавно и отворено да их каже, да оне не би увек биле само наш камен спотицања већ да буду наша одскочница, да нешто научимо из својих грешака.

   Плакат о коме говорим је изашао на латиници. Знате ли браћо шта је то латиница? То је данас најпопуларније писмо на свету а у стручним круговима зове се латинска абецеда или римски алфабет. Видите, латиница којом се у нашем језику убија, истерује и потискује ћирилица, зове се гајевица или хрватска латиница. Ћирилица може бити србска, грчка, бугарска, руска, монголска,... А латиница има енглеска, француска, пољска, турска, шиптарска итд. Ова хрватска која се код нас најчешће користи зове се дакле и гајевица. Зове се гајевица по Људевиту Гају, хрватском пандану нашем лингвисти Вуку Караџићу. Људевит Гај је у 19. веку одбацио кајкавско наречје које је једини траг правог хрватског језика и он је Хрватима приближио Вукову реформу из политичких разлога јер је Људевит Гај био и предводник илирског покрета из кога се касније породио југословенски покрет који је нас Србе коштао више него пет векова под Турцима.

   Иначе интересантно је поменути јер се слабо зна да је Вук Караџић, онај који је наш данашњи језик удаљио од старосрбсог, црквенословенског а тиме и руског језика, који је скоро све наше старе црквене књиге изнео на латински Запад и уклонио од наших цркава и школа, да је он лично прихватио папску унију и прешао у римску или латинску веру.

   Е, том и таквом латиницом смо ми данас позвани на ово место да обележимо Видовдан. Није ово први пут да се ја у нашој заједници буним због латинице и прогона наше наше лепе ћирилице која је једино србско писмо. Но сваки пут када ја питам новинаре, организаторе, позиваче, зашто латиницом а не ћирилицом, одговарају ми како је нашим Србима овде лакше да читају латиницу него ћирилицу. Нема спора, сигурно да је лакше. А знате ли шта је још лакше од латинице? Још је лакше да се ништа не чита. Најлакше је дићи руке и пустити се низ воду. Е да је тако размишљао Цар Лазар онда би он рекао својим великашима ”Браћо, неће нико да нам помогне ако не променимо веру, хајде да се приклонимо латинима и узмемо латинску веру и латинско писмо па да са латинима станемо пред Турке.” Или је могао да каже: ”Браћо хајде да се потручимо, да узмемо турску веру и турско писмо (а Турци такође пишу латиницом, само не хрватском као неки Срби, већ својом турском) па да са Турцима освајамо Европу”.

   A Лазар то није ни помислио јер се он није борио за оно што је лакше већ за оно што је вредније. Ми данас када се окупљамо не окупљамо се да би бар у бониригу зарадио, не окупљамо се да би се неки поп прославио, нити да би неко видео како му дете или унуче цупка у народној ношњи. Окупљамо се јер смо препознали неке вредности које желимо да сачувамо за будуће генерације. Ако је нешто вредност значи да нешто вреди, да се за то ваља нешто одвојити, нешто се мора жртвовати. Ћирилица је наша вредност и за њу се морамо борити. Латиница је мања вредност и иде лакше. Косово је наша вредност и ми за њега из душе издвајамо оно што вреди, а Турска је за нас безвредна и баш нас брига што је пропала. Такав је завет Лазар изградио јер је знао како се зове отац фамилије, како отац народа а како отац Неба и земље.

   А на том латиничном плакату видесмо да је за данас предвиђен и наступ фолклорних група. Пошто је Видовдан за нас Србе углавном тужан дан, дан који се пости чак и када падне ван петровског поста, дан због којег Срби верују да је сваки уторак лош дан, јасно је да то није дан за игру и песму. Исто тако је јасно и Вама и мени да тај фолклор ту није стављен зато што организатори то нису знали, а јасно нам је свима да то није ни из какве зле намере, већ је то зато што је постало правило да ако нема фолклора онда су у оваквим приликама сале празне. Срби не хају много за Видовдан, за народ и за веру. Ако игра нечије дете или унуче онда се углавном дође, па се овај други садржај уз фолклор више трпи него што се прати. Ако ништа друго то макар значи да се код нас хвала Богу макар још вредност фамилије држи на цени.

   Ако је дакле ситуација таква да ако деца не наступају родитељи на академију не долазе, а нажалост таква је. Значи да је оно што је Свети Цар Лазар видео као вредности за нас данас безвредно. Значи да не гледамо на свет истим очима као он и да код нас преовлађује стање да евентуално знамо ко је отац фамилије, али не знамо ко је отац народа и ко је отац неба и земље.

   Код нас се у народу већ дуго говори о две Србије, о једној коју неки чак и поспрдно називају ”Небеска Србија” и другој као земаљској, космополитској, либералној и напредној Србији. То је подела браћо на оне Србе Лазареве који поред оца фамилије знају и оца народа и оца Неба и земље и оне друге који мисле да се Србство одређује само крвљу, као што се одређује раса воловима и псима.

   Нема за нас опаснијег и горег непријатеља од обезбоженог Србина. Добро то знају и наши душебризнци. Ево вам примера. Ја сам из западне Славоније, из Окучана. То је крај који се називао Мала Рашка и који је вековима крвљу записивао славне странице србског народа. У окучанима је постојала католичка капела величине омањег киоска, изграђена од стране Аустрогарске. Неком нашем обезбоженом Србину је 1992. засметала та капела па нам је свима укаљао образ минирајући је као да руши бечке бедеме и на том месту је постављен бувљак. Три године касније Хрвати су извршили геноцид над Србима у Западној Славонији и за пар месеци на том месту подигли цркву од 500 квадрата чија се звона чују до Републике Србске. Цркву су посветили Светом Виду па им је Видовдан црквена слава и тада лукави латини изведу литију до места на коме је некада постојао србски манастир Дејановац. Тамо освештају воду у нашем манастирском извору и кажу нам да није битно да ли је ћирилица или латиница, исти је Видовдан. То је стаза којом се заводе Срби који ако и знају име оца своје фамилије, не знају име оца свог народа и име Оца неба и земље.

   Када сам се ја ове године побунио због латинице онда ми је речено да је и тај неспоразум доказ да нашем народу треба неко тело које би координисало рад по оваквим питањима. А видите у уставу државе Србије и у Уставу Србске Православне Цркве пише да је писмо србског језика ћирилица. И не само да пише у уставима, већ то и држава и Црква стриктно и спроводе. Треба ли нама Србима још неки већи ауторитет да координише оваква питања него што су нам држава и Црква?

   Не говорим ја само о ћирилици и латиници, то је само пример. Знате ли браћо да је међу 40 000 турских војника на Косову пољу било и доста Срба и Грка? То су били они Срби и Грци који нису мислили да су Лазар Хребељановић и Србска Православна Црква довољно јаки ауторитети да би их се следило, него су имали жељу да сами мудрују, да се докажу пред турским везирима и србском рајом. Лазар је за њих причао погрешним наречјем а србске владике су јахали боље коње него они, па су им сметали. Знате ли како се зову ти мудраци? Нико не зна. Историја их не памти, џаба им савезништво са оним што је лакше и што је у том моменту јаче. Турски земан дође и прође а србски народ остаде и опстаде сећајући се Косовског завета којим нас је Лазар везао за небо и крепећи се Светим причешћем из руку наших Владика и свештеника. Ти што су ратовали са турске стране а били су наше крви и колена, добро су знали како им се зове отац фамилије, али су заборавили како се зове отац народа а како отац неба и земље.

   Ето, да додам и то да када сам се ја побунио због латинице од оних који су је бранили ми је речено овако: ”Разумијем ја тебе...а кад би провели анкету са владикама и поповима о слављењу ускрса са католицима, шта мислиш какав би био резултат”? Пре тога нисмо ни поменули ни попове ни владике ни католике ни календаре. Него смо само од једном скочили на ту тему. Ако мислите да је и то нека новост у нашим међусобним односима сетите се чувене Кнежеве вечере, када Кнез Лазар бира коме ће јунаку наздравити па каже:

   Напићу је војводи Милошу.
   - Та ником је другом напит' нећу,
   Већ у здравље Милош-Обилића!
   Здрав, Милошу, вјеро и невјеро!
   Прва вјеро, потоња невјеро!
   Сјутра ћеш ме издат' на Косову,
   И одбјећи турском цар-Мурату!
   Здрав ми буди, и здравицу попиј,
   Вино попиј а на част ти пехар!"

   Не поредим ја ни себе ни друге са Милошем, Лазаром и Вуком, већ подсећам како смо и онда знали у моменту кризе сами да ударимо на оно најбоље што имамо. Ко је и шта је Милош Обилић ми данас сви знамо, а да смо питали србску војску на пар дана пред битке кад је овај трач раширен међу њима, већ би било ”па сумњив је нешто, домунђава се с Турцима, могао би да изда”. Био је то удар на нашу слогу.

   Е тако и ми данас хотимично и нехотично ударамо на слогу и једину снагу нашег народа и то углавном тако што ударамо на оне који би морали да светле својим примером; на Цркву, на владику, свештенике, учитеље, волонтере, раднике... Ова наша браћа у овом центру попадаше од посла да ова србска кућа опстане, своје породице жртвују да ова наша заједничка породица расте, а ми им захвалимо оптужбама, подметањима и трачевима.

   Свештеници наши труде се као апостоли, сваком су све, не би ли кога добили за Христа. Ја сам најмлађи и последњи, немам ништа чиме бих се похвалио па зато и могу да причам о томе а да то не буде хвалисање. Погледајте оца Ђуру, оца Миодрага, оца Сашу, Ђорђа,.. да не говорим о онима раније који су ово све из ничега подигли. Сви су они уз колено Милошу и Лазару, сваки живи за народ и парохију као за своју породицу. Да бирамо у народу друге да их замене ја сумњам да би смо боље нашли. А што их ми више подржимо, што их мање саплићемо а више их следимо, то су они бољи. Што их ми више бољима чинимо то се они боље носе.

   Ето браћо Капетана Драгана. Седи овде међу нама заточен и заробљен а страда јер се за нас борио. Ко га је обишао у ових десет година како седи затворен у Сиднеју. Дигните руке ако је неко од вас једном био у посети, ако сте му једну честитку за васкрс послали? Знате ли ко је био, били су свештеници, били су учитељи, волонтери, омладина из Соје,... Све они о којима после ширимо трачеве без размишљања има ли ту истине, ко и са којим циљем измишља те ствари о нашим народним првацима.

   То су наши ауториетети. То су наше вође. Ми Срби треба да научимо да следимо оне које је Бог изабрао и поставио на чело народно. Да су наши великаши слушали Лазара и да нису ударили на нашу слогу, сећање на Видовдан било би нам лепше и светлије. Ако ми данас не послушамо Лазара Косовског, никаквог сећања на нас ускоро ни бити неће. Деца ће нас живе заборавити.

   А Лазарев Косовски завет који треба да послушамо браћо и сестре јесте да знамо како се зове отац фамилије, како отац народа а како отац неба и земље.

   Зову се Господин, Господар и Господ. Зову се Домаћин, Краљ и Бог. Свештеник, Владика и Христос. Домаћин служи својој породици и своме Краљу; Краљ служи своме народу и Господу Богу јер је и сам Бог сишао са небеса и поживео са нама људима и опрао ноге својим ученицима који су нам оставили Владике и свештенике. Хајде да не трчимо више сви да будемо великаши, има у нашем епском сећању места и Цара Лазара и за слугу Голубана, али сваки има своје место и своју улогу. Да не буде више сваки Србин папа за себе, онај који не хаје за друге и мисли да је само он увек у праву. Хајде браћо да се сложимо, да се умножимо и да се обожимо.

   У то име нека би нас све Господ наш Исус Христос, молитвама Светог Цара Лазара косовског и свих србских мученика сачувао и благословио у сваком долазећем дану. Амин.





(Видовдан 2015. СЦ ”Бонириг”)


НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер