Грб Краљевине Србије Грб Центра
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net



Др. Срђа Трифковић


Грб Краљевине Југославије



КНЕЗ ПАВЛЕ
И ЕВРОПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА
1934-1941.



Кнез Павле Карађорђевић (15. април 1893.,Санкт-Петерсбург - +14. септембар 1976., Париз)



Кнез Павле Карађорђевић јединствена је и притом јединствено трагична личност у савременој српској историји. Његова животна прича је сага вечитог аутсајдера: префињени љубитељ уметности гурнут у мрачни свет балканске политике; непоправљиви англофил али истовремено и одговоран српски родољуб, приморан на неугодне споразуме са старим британским и српским непријатељима; природни џентлмен у свету перфидних хуља. Трудећи се да усклади захтеве личног интегритета са захтевима политике као "вештине могућег", кнез Павле је био невољен у Београду, притискан у Берлину, дочекиван са једнаким подозрењем у Паризу и Риму, док је у Лондону, после покушаја да буде злоупотребљен, доживео да буде презрен. Наш стални сарадник и члан редакције др Срђа Трифковић недавно је објавио једну краћу студију о кнезу Павлу на енглеском језику. За читаоце Слободе др Трифковић је припремио и нешто скраћени српски превод ове занимљиве студије, која износи низ појединости мало познатих нашој широј јавности.



Кнез Павле Карађорђевић    У јесен 1940. Лејн је питао Кнеза Павла какав ће бити будући став државе с обзиром на мењање стратешких реалности. Постојао је призвук разочарења у Регентовом одговору: "Треба се надати да ће влада САД поштовати позицију југословенске владе у настојањима да не буде умешана у рат у исто време задржавајући своје самопоштовање." (67) Импликација је била јасна: Југославија ће вероватно бити приморана да начини неугодне изборе врло скоро и њој ће требати разумевање њених пријатеља да је њена слобода деловања била јако ограничена. Таква безобзирна распитивања која су долазила из Америке, су могла бити лако савладана од стране Кнеза Павла. Он је био разумљиво иритиран када су се Британци - са којима је увек претпостављао постојање посебног односа - почели понашати на нетактичан и насилан начин. Први такав инцидент се догодио у пролеће 1939. када је британски министар, на инструкције Халифакса, питао Павла шта Југославија намерава да уради ако Немачка нападне Румунију? Огорчени Кнез је питао за узврат, шта Британија намерава да уради. На ово, сер Роналд није имао одговора. Кнез Павле је био забринут да би Немачка могла бити иритирана ако би Британија покушала да присили балканске државе да начине формалну декларацију ове врсте. Ниједна од њих није била способна да се одупре Немачкој, нити сама, нити у могућем савезу, уколико Британија не жели и не може да понуди озбиљну помоћ; таква помоћ није била ни обећана а камоли указана.

Орденски знак Витешкога Реда Велике Карађорђеве звезде са мачевима, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    Оно што је Павле добио уместо тога из Лондона, почетком 1941., је била вест да не само Немачка, већ и Британија такође, гледа на континуирану неутралност Југославије, као недовољну. 12. јануара, Кемпбел је свратио до Кнеза да га информише да Британија намерава да пошаље један експедицијски корпус и предложи формирање уједињеног балканског фронта. Павле је био ужаснут: "Сматрао је план непромишљеним, неодговорним, и осуђеним на пропаст. Британија ће натерати Југославију на акт самоубиства и на крају ће цео Балкан бити прегажен. То је била ароганција која га је разбеснела." (68)

    Као да повећане претње Немачке и нетактичне импровизације нису биле довољне, Кнез Павле је био суочен са јаким америчким притиском да се одупре немачким захтевима, који су били координирани са Лондоном. Изненадно америчко интересовање за југословенску невољу, произашло је из жеље председника Рузвелта да увећа изгледе британског отпора немачкој доминацији над Европом. Државни секретар Кордел Хул, је пре био за опрезнији приступ, али је био одбачен од стране председника и генерално гурнут у запећак како се рат настављао.

Краљевски Орден Белога орла, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    У јануару 1941. на посебан захтев Черчила, председник Рузвелт је послао свог "незваничног" представника, будућег директора обавештајне службе, пуковника Вилијама (Била) Донована на Балкан да подржи отпор Немачкој и да обећа америчку помоћ. Донован је стигао у Београд после посете Атини и Софији. У разговорима са кнезом Павлом, Цветковићем и Цинцар-Марковићем захтевао је одбацивање немачких захтева да Југославија приступи Тројном пакту, уз мелодраматске фразе о очувању националне части. Невешто он је излагање наставио лоше прикривеном претњом да уколико се Југославија не супротстави немачким захтевима, Сједињене државе неће радити у њену корист на евентуалној мировној конференцији. (69)

    Коментари премијера Цветковића у мемоарима би се могли применити на многе америчке "специјалне изасланике" нашег времена: пуковник Донован се показао као један у низу експерата који су показали тотално незнање по питању специфичних проблема земље коју посећују: веома површно информисан о Југославији, коју је посећивао по први пут - не знајући њен језик, историју, традиције, менталитет, њену политичку, економску и војну ситуацију - такав човек није могао створити право виђење југословенских проблема у само неколико дана. Он није знао ништа о Балкану. (70)

Краљевски Орден Југословенске Круне, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    У потпуности је измакло Доновановој пажњи да је кнез Павле био на путу да постане сенка од човека, раздиран између личних симпатија према Британији и свести да Немачка има моћ да уништи Југославију по жељи. Како се дилема продубљивала, одбацујући правила дипломатског понашања признао је Лејну неколико недеља касније: "Ја сам потпуно ван себе; волео бих да сам мртав!" (71) Није било хвалисања нити ратничког одушевљења у његовом понашању. Одупреће се нападу, али ће пре свега урадити све што је у његовој моћи да га избегне.

    Донован се, међутим, утешио састанком са два југословенска официра високог ранга, ваздухопловним генералима Душаном Симовићем и Бором Мирковићем. Одлучно антинемачки настројени, два месеца касније извршили су државни удар који је срушио владу и подстакао немачки напад. Како нема поузданих доказа о њиховом разговору, неки савременици су веровали да је Донован био свестан намере ових генерала да реагују у случају да влада приступи Пакту. (72) Британија је наставила да захтева америчку помоћ по питању притиска на Југославију. (73) Једном приликом Лејн је поступио изнад својих инструкција да би изразио "лично мишљење" "да земље које се не одупру агресији и не заслужују независност". (74) Неки југословенски званичници, потпуно разумно су указали Лејну на основну супротност и нелогичност америчког става: "Званично ми кажемо да не намеравамо да уђемо у рат, а ипак незванично саветујемо малим земљама да се одупру." (75)

Краљевски Орден Светога Саве, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    Дан после тога обнародован је Рузвелтов ленд-лис као средство помоћи земљама "које су сада жртве агресије или којима прети агресија". (76) Лејн је одмах тражио да види кнеза Павла, са којим је претходно успоставио веома близак однос. Кнез је захвалио Лејну за председников гест подршке, али је нагласио да југословенска војна позиција ће постати потпуно неодржива ако Немци уђу у Бугарску. (77) Био је суморан ("Шта очекују од мене да урадим?") указујући да ће Југославија ће бити готова пре него што било каква америчка помоћ стигне.

    Лејнов разговор са Павлом који се завршио сетним призвуком подстакао је Рузвелта да пошаље нову поруку Регенту 22. фебруара: "У потпуности поштујем тешке и виталне проблеме са којима се суочавате Ви и југословенска влада, али ја најозбиљније желим да укажем да Сједињене државе не гледају само на садашњост већ и на будућност. Волео бих да Вам пренесем мој осећај да цео свет гледа са истинским симпатијама на сваку нацију која се одупре нападу, и војно и дипломатски, од стране разбојничких сила". (78) Рузвелт је навео пример Абисиније, Кине, Грчке и Норвешке: свака од њих се одупрла и све ће бити обновљене после рата. Он је поновио и Донованову претњу да ће на евентуалном мировном договору третман према захтевима нација зависити од њиховог ранијег става према "насилницима". Председник је закључио апелујући на Југославију да пође путем Етиопије или Норвешке: одупрети се славно, ако је потребно ризиковати крах, али и веровати у коначну победу савезника.

ПАКТ


Орденски знак британскога Витешкога Реда Подвезице, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    Немци нису били импресионирани британским и америчким напорима. Они су знали да, док су се Черчил и Рузвелт ослањали на реторику и обећања, која су се односила на далеку послератну будућност, Рајх је имао убедљивији сет аргумената - у облику моторизованих и панцер дивизија које су пристизале из Мађарске у Румунију, намеравајући да пређу преко Дунава у Бугарску, ускоро. Почетком фебруара, као што смо видели, они су пренели Кнезу Павлу да је време истицало и да ЦветковиЋ и Цинцар-Марковић треба да дођу у Берхоф да разјасне питање југословенског статуса.

    Они су стигли тамо 14. фебруара 1941. Рибентроп и Хитлер су правовремено пресекли њихов почетни предлог о "неутралном блоку" на Балкану. За Југославију би било најбоље да се придружи Тројном пакту, Хитлер је рекао, и тако осигура своју позицију у новој Европи. Његов тон је оставио његове посетиоце без сумње да је приступање Тројном пакту био у том тренутку једини излаз за њихову земљу. Цветковићу и Цинцар-Марковићу је било речено да и сам Кнез Павле треба да дође на разговоре.

Орденски знак данскога Витешкога Реда Белога слона, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    Свестан да ће се суочити са одлучним немачким нападом, Кнез је очајнички покушао да одигра на италијанску карту, још једном. Овога пута, Немци су интервенисали директно тражећи од Италијана да не прихвате никакве југословенске предлоге и да дозволе Берлину да зна све о евентуалним југословенским предлозима. (79) Када се Кнез Павле појавио у Берхофу 4. марта 1941. он је био сам у сваком смислу.

    Оно што је уследило било је петочасовна "порука" од стране Хитлера, по речима самог Кнеза Павла. (80) На крају Регент је ипак избегао дефинитиван одговор говорећи да не може да донесе одлуку о нечему тако важном као што је приступање Пакту без консултација. Ово је био његов начин да каже да је невољан пре него немоћан да уради то сам.

Орденски знак британскога Великога Крста Краљевскога Викторијанскога  Реда, којим је одликован и Кнез Павле Карађорђевић    Кнез се вратио у Београд 5. марта неодлучан и дубоко забринут. За следећи дан је сазвао седницу Крунског савета, који се састојао од три намесника и неколико кључних министара владе. Ово је било ад хок тело, које није било предвиђено Уставом. Желео је да има одговарајући форум који би усвојио привидно неизбежно прихватање немачких захтева. На Савету, пошто су чули суморне рапорте Кнеза Павла и Цинцар-Марковића по питању иностране политичке ситуације и од ратног министар рапорт по питању очајног војног стања у земљи, једногласно је одлучено да се потпише Пакт, додуше са извесним условима.

Кнез Павле Карађорђевић    Дан касније (7. марта) Цинцар-Марковић је информисао немачког министра Херена о одлукама Савета и тражио писане гаранције од Немачке и Италије по три тачке: да ће југословенски суверенитет и територијални интегритет бити поштовани; да никаква војна помоћ или трансфер трупа у време рата неће бити тражени; и да ће југословенски интереси у Солуну бити разматрани. (81) Рибентроп је невољно прихватио ове услове и чак се сложио да неки од ових услова треба да буду објављени да би се смирило српско јавно мњење. Југословенска влада је остајала без изговора за даља одлагања.

    У међувремену, у првој недељи марта, Вермахт је коначно ушао у Бугарску. У последњем тренутку Британци су предложили војне консултације између југословенских, грчких и британских штабних официра, које су се одиграле у Атини 8. и 9. марта 1941. Том приликом, Југословени су дефинитивно установили да не могу да очекују никакву значајнију помоћ од Британаца, којима је и самима била                                           потребна помоћ пре него што ће моћи било какву да понуде.



(Преузето: ''Слобода'' бр. 1843.; Српска народна одбрана; Чикаго; 25. јул 2003.)

Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

Принц Александар Карађорђевић

Кнез Александар Карађорђевић

Иконографска радионица Павловић




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер