Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Александар Бачко


ПОРОДИЦА


ТРИВУНАЦ









   Породица Тривунац потиче из насеља Суботинац (другачје се назива Суботинце), лоцираног северно од Алексинца. Тривунаца данас има и у Алексинцу, али стари пописи недвосмислено показују, да им је матица у Суботинцу.



   Преци Тривунаца доселили су се у Суботинац из гостиварског краја, у данашњој западној Македонији. Област око Гостивара и Тетова назива се Полог, још од средњег века. Данас у Пологу нема носилаца презимена Тривунац (Трифунац). Не може се поуздано утврдити, да ли су им сродни Трифуновци (Трифуноски), који живе у тамошњем селу Врутоку. С обзиром на то, да се вероватно презивају по претку Трифуну, који је живео тек у 19. веку, вероватно нису сродници Тривунаца. Вруточки Трифуновци представљају огранак рода Љуљковаца, заједно са Исајловцима и Серафимовцима. Овај род броји укупно 5 домаћинстава у Врутоку. Његови чланови славе св. Арханђела Михаила. Потичу од претка, који је живео на Селишту (место где се некада налазило старо село Вруток).



   У писму кнеза Милоша Обреновића од 8. децембра 1832. године, међу чиновницима „које је народ изабрао за нахије: Крушевачку, Ражањску и Алексиначку“, помиње се Јован Тривунац из Суботинца, чиновник суда (судија) у Алексинцу. Њега и друге чиновнике изабрали су српски устаници те године, за време буне, која је претходила прикључењу „Шест нахија“, укључујући и алексиначки крај, Кнежевини Србији.



   На помен једног од предака Тривунаца наилазимо у попису власника „брава“ (оваца) Капетаније алексиначке. У питању је први попис након ослобођења овог дела Србије, који датира из 1834. године. У овом попису поменут је кнез Иван Тривунац из Суботинца, који је поседовао 150 “брава“. Ово је био велики број грла ситне стоке, чак и за тадашње прилике, када је сточарство било развијеније него данас. Вреди поменути, да се у то време још увек не помињу Тривунци у самом Алексинцу.



   Да Иван Тривунац није био само сеоски старешина (кнез), већ начелник веће области, може се видети из чињенице, да је у самом Суботинцу, поред Ивана, пописан и кмет Неша. Нема сумње, да је поменути Неша био сеоски старешина Суботинца. Од великог је значаја то, што се по другим насељима Капетаније алексиначке тада помињу и други кметови, али ни један кнез. У овој области, коју су тада сачињавала 24 насеља, укључујући и Алексинац, помиње се и један капетан. У питању је био капетан Милојко из Болвана, родоначелник тамошње породице Кнез-Милојковић.



   У „Попису домаћина у Капетанији алексиначкој који су 1834. године платили спахијске приходе: главницу, жировницу, попашу, кљук итд.“ помињу се и два носиоца презимена Тривунац из Суботинца. У питању су били Марко Тривунац и Јоца Тривунац. У овом попису се помиње и Иван Трифуновић из Суботинца, који је можда био идентичан са поменутим кнезом Иваном Тривунцем.



   Тривунци се убрајају међу најстарије досељенике у Алексинац после његовог ослобођења од Турака. Можда су досељени 1835. године, када је дошло до масовног насељавања становништва из околних села у Алексинац. Међу првим досељеним члановима ове породице из Суботинца у Алексинац били су наведени Јован Тривунац, чиновник (судија) алексиначког суда и Иван Тривунац, који је био економ Алексиначког среза.



   Године 1846, 9. јануара, сачињен је „Списак лица која су понајвише од сажитеља своји ове јесење усеве засејали“. У том списку се, као мештанин Суботинца који је имао најуспешнију јесењу сетву, помиње Јоца Тривунац. Тада је он засејао 5 „дана орања пшенице“ и 2 „дана орања“ ражи. Те године је само један мештанин Бована више засејао од свих житеља Среза ражањског Алексиначког окружја (укупно 22 сеоске општине, односно приближно двоструко већи број села).



   Исти члан породице Тривунац наводи се и у „Списку похваљени пред обштинама лица, која су од сажитеља сви у првом полугодију 1850. године највише пролетње ране засејала“, као најуспешнији пољопривредник у Суботинцу. Он је тада засејао 15 „плугова“ кукуруза и 4 „плуга“ јечма.То су били рекордни усеви кукуруза у целокупном Срезу ражањском – Окружју алексиначком. Јоца Тривунац је и у „другом полугодију“ 1850. године имао рекордне усеве.



   Међу ученицима првог разреда алексиначке основне школе био је 1857/58. године Ћира Трифуновић из Суботинца. Он је тада био 8 година стар, односно, био је рођен око 1849/1850. године. Ћира је био једини ученик првог разреда те школе, који је био родом из Суботинца, односно један од двојице која нису била родом из самог Алексинца.



   У другом разреду алексиначке основне школе забележен је 1849/50. године Јован Трифуновић из Суботинца. Он је тада био 10 година стар и такође је био једини из тог места у генерацији. Поменути Ћира и Јован можда су били припадници суботиначке породице Тривунац.



   Међу власницима механа у Алексинцу 1863. године помиње се и Трифун „Трифунац“ из Алексинца. Он је држао механу заједно са једним житељем села Скробнице у Бањском срезу. Њихова механа детаљно је описана: „спада у I класу, налази се на лице чаршије у Алексинцу. Од дрвеног је материјала, стања средњег, 4 собе механа садржи, а кафану од тврдог материјала пространу, за себе (одвојено) мутвак, шталу за 30 – 40 коња и отлукану од дрвеног материјала. Могу преноћити у њој 40 душа. Није по плану, а доброг је строја. Под ћерамидним је кровом. Има две собе са простим намештајем за госте“.



   Другу механу у Алексинцу држали су 1863. године Ђока Трифунац и Лаза Трифунац, обојица из Суботинца. Забележено је да ова механа „спада у II класу, налази се на лице чаршије у Алексинцу. Од слабог материјала, стања средњег, 2 собе, фуруну за леб, амурлук, кафану, шталу за 15 – 20 коња, и отлукану под једним кровом. Могу преноћити 20 душа. Није по плану, а строја је приличног. Под ћерамидним је кровом. Нема застрти соба, но сламњаче нешто имаде за путнике“.



   Власници треће механе у Алексинцу били су тада Трифун Трифунац из Алексинца и Милија Трифунац из Суботинца. Њихова механа је 1863. године описана на следећи начин: „спада у II класу, налази се на лице чаршије у Алексинцу. Од дрвеног материјала, стања средњег, 3 собе, фуруну за леб, амурлук, кафану, шталу за 20 – 30 коња и отлукану, све под једним кровом. Могу преноћити 30 душа. Није по плану а строја је приличног. Под ћерамидним је кровом. Има 2 собе, у нечему застрте, и сламњаче имаде“.



   Милија Трифунац из Суботинца држао је 1863. године још једну механу у Алексинцу: „спада у III класу, налази се на лице чаршије у Алексинцу. Од тврдог материјала само кафана. Није по плану а строја је доброг. Под ћерамидним је кровом. Нема квартира за странце“.



   У попису житеља Алексинца из 1863. године такође се наводи већи број домаћинстава породице Тривунац (Трифунац). Под редним бројем 11 пописано је домаћинство Трифуна Трифунца. Он је тада имао 32 године. По занимању је био трговац. Са њим су живели: његова супруга Ђурђа (стара 28 година), његови синови Димитрије (10 година) и Михаил (2), ћерке Савка (6) и Милева (5), домаћинов брат Милоје (30) који је по занимању био трговац и терзија, Милојева жена Петкана (25), као и Коста Кнежевић шегрт (сироче, 12 година стар). Од непокретности Трифуново домаћинство је поседовало: 3 куће од слабог материјала, 1 воденицу са 5 витла, 2 воденице са по 4 витла на реци Моравици, 4 дућана, „три тала меане од слабог материјала“, ½ кафане, 1 ½ магазу, 42 „дана“ оранице и 3 винограда. Укупна вредност овог имања износила је, према тадашњим мерилима, 3388 дуката. Месечни приходи Трифуновог домаћинства „од трговине галантеријске и друге шпекулативне“ износили су 78 талира. По имању се ово домаћинство сврстаавало у VII (4) класу, а по приходу у VI класу. На овом месту вреди поменути, да је ово било имање од велике вредности. Према тадашњој класификацији, поседи са већом вредношћу сврставали су се у класе већег броја.



   У попису Алексинца из 1863. године наводе се и слуге Трифуна Трифунца, Јован Станковић (19 година стар, без имања) и Мита Пешић (26 година, без имања). Поред тога, забележени су и Ђорђе Пешић „воденичар Трифуна Трифунца“ (27 година, без имања) и „рабаџија код Трифуна“ Мита Станковић. Поменути рабаџија имао је супругу и троје деце, али никакво имање није поседовао.



   Домаћинство трговца Анте Трифунца, старог 51 годину, пописано је у Алексинцу 1863. године под редним бројем 32. Са домаћином су живели: његова супруга Милана (51 годину стара), Антини синови Илија (ситничар по занимању, 26 година) и Јован (24 године), затим домаћинов унук Никодија (9) и унука Алексија (1 ½ годину стара), као и снаја Станојка (25 година). Од имања ово домаћинство је поседовало: 1 кућу од слабог материјала, 3 дућана, 22 ¼ „дана“ обрадиве земље, 2 забрана и 3 винограда, у укупној вредности од 630 дуката. Месечни приходи „од трговине ситничарске и шпекулативне“ износили су им 40 талира. По имању спадали су у IV, а по приходима у V класу.



   У Алексинцу је исте године пописано и домаћинство ћурчије Лазара Трифунца, старог 25 година (редни број 496). Са домаћином су тада живели: његова супруга Мара (стара 24 године), њихове ћерке Драга (2 године) и Јула (1/2 године стара), домаћинова сестра Милева (14 година), као и његова маћеха Милосава (45 година). Од имања су поседовали: 1 кућу од слабог материјала, 13 „дана“ ораће земље, „трећи тал воденице од 1 ¼ вретена“ на реци Моравици, 1 ливаду, 1 забран и 3 винограда, у укупној вредности од 429 дуката. Месечни приходи овог домаћинства „од заната ћурчијског“ износили су 11 талира. По имању су били сврстани у III класу, а по приходима у II класу.



   Милија Трифунац, трговац стар 38 година, био је домаћин у Алексинцу 1863. године. У његовом домаћинству, пописаном под редним бројем 595, живели су: његова супруга Стојана (38 година стара), њихови синови Матија (шегрт, 14 година) и Илија (8 година), ћерка Злата (12 година), као и домаћинова синовица Наста (тада стара 16 година). Од непокретности Милијино домаћинство је поседовало: ½ куће од слабог материјала у вароши и ½ кућице „у селу Суботинци“, ½ кафане, 2 дућана, 1 плац празан, 9 ¼ „дана“ земље ораће, 5 забрана, 3 ливаде, „четврти тал воденице од 1 ¼ вретена“ и 3 винограда. Укупна вредност њиховог имања износила је 761 дукат. Месечни приходи „од радње трговачке“ били су им 25 талира. По имању и по приходима су били распоређени у IV класу.



   Под редним бројем 604, те године у Алексинцу био је пописан „земљеделац“ Павле Трифунац, стар 35 година. У његовој кући живели су: његова жена Вида (36 година), домаћинови синови Риста (13 година) и Благоје (8 година), као и ћерка Милева (стара 11 година). Њихово имање се састојало од: 1 куће од слабог материјала, 12 ½ „дана“ оранице, 1 ливаде и 3 винограда, укупне вредности 196 ½ дуката. Месечни приходи овог домаћинства „од земљеделске радње“ износили су 11 талира. Павлово домаћинство је по имању спадало у I, а по приходима у II класу.



   Стеван Трифунац, „земљеделац“ стар 67 година, такође се помиње међу алексиначким домаћинима 1863. године, у домаћинству под редним бројем 611. Са њим су живели: његова супруга Милојка (43 године), домаћинови синови Петар (земљеделац, 37 година стар), Милен („сироче“(!), 21 годину), Филип (8) и Арса (6), затим Стеванове ћерке Наста (18) и Васка (10), његов неименовани унук стар 16 година, унуке Катарина (17), Иконија (13) и Семија (7), снаје Мара (40) и Марија (25), као и пасторка Алексија (18). Њихово имање се састојало од: 1 куће од слабог материјала, 14 „дана ораће земље“, 2 забрана, 2 ливаде и 3 винограда, укупне вредности 223 дуката. Месечни приходи „од земљеделске радње и заната сарачког“ износили су им 13 талира. По имању су спадали у II, а по приходима у III класу. „Слуге код Стефана Трифунца“ били су тада Стојан Кетић (21 годину стар) и Ђорђе Пешић (22 године), који нису поседовали никакво имање.



   Трговац Милосав Трифунац, стар 39 година, пописан је 1863. године у Алексинцу са својом породицом, у домаћинству заведеном под редним бројем 645. Са њим су живели његова супруга Савка (45 година) и син Младен (стар 13 година). Од имања су имали: 2 куће од слабог материјала, „три части воденице од 2 вретена на реци Моравици“, 1 дућан 6 ½ „дана земље ораће“, 1 башту и 3 винограда, у укупној вредности 594 дуката. Месечни приходи ове породице „од трговачке радње“ износили су 23 талира. По имању и по приходима је ово домаћинство спадало у IV класу.



   Милован Трифунац, „меанђија“ из Алексинца, стар 48 година забележен је у истом попису. У његовом домаћинству, забележеном под редним бројем 809, живели су, поред породичног старешине: његова жена Милка (50 година), синови Лазар (17 година), Светозар (11) и Љубомир (8), као и ћерке Јелена (12) и Перса (стара 2 године). Милованово домаћинство није поседовало непокретну имовину. Месечни приходи „од меанске радње“ износили су им 12 талира. По приходима су се убрајали у III класу.



   „Земљеделац“ Милета Трифунац, стар 36 година, живео је 1863. у Алексинцу, у домаћинству пописаном под редним бројем 937. Са њим су живели: његова супруга Станика (стара 30 година), синови Александер (10 година), Драгутин (5) и Милутин (1/2 године), као и домаћинова синовица Алексија (14 година). Од имања су поседовали: 1 ½ кућу од слабог материјала, ½ кафане, 1 дућан, ¼ механе, „¼ воденице од 1 ¼ витла на реци Моравици“, 5 забрана од 20 ¼ „дана земље“, 2 ливаде од 1 ½ „дана“, 7 ½ „дана земље ораће“, 2 винограда и 1 празан плац. Укупна вредност њихових некретнина износила је 776 дуката. Месечни приход „од привреде пољске“ био им је 13 талира. По имању су спадали у IV, а по приходима у III класу.



   Мата М. Трифунац забележен је у једном документу, који датира од 3. јуна 1879. године, као одборник алексиначке општине. Бакалска фирма „Мата М. Трифунац и браћа“ наводи се у Алексинцу исте године. Процењено је, да ова фирма има годишње приходе у износу 4 378 динара. Године 1879. помиње се и сарачка фирма „Павле Трифунац и синови“, која је имала годишње приходе 950 динара. У истом документу се наводе и фирме: Илије А. Трифунца, са годишњим приходима од чак 22 000 динара, кафеџијска фирма Илије А. Трифунца, Лазе Трифунца (приходи 2 500 динара), Петра Трифунца трговца ситничара и терзије (приход 3 600 динара), кафана Милета Трифунца (6 912 динара), трговца Милије Трифунца (9 800 динара), као и бакалска фирма Милета Трифунца (процењени годишњи проходи износили су 800 динара).



   Не може се са сигурношћу утврдити, да ли су суботиначки Тривунци били у сродству са својим презимењацима у Читлуку (област Соко Бање). Читлучки Тривунци чине огранак рода Бироваца (Бировци). Тривунаца је почетком 20. века било 6 домаћинстава у том насељу, док је други огранак рода Бироваца, Лукићи, тада бројао 3 куће у Читлуку. Овај род слави св. Николу. Не зна се одакле су се његови преци доселили. Стари кумови су им Варџијци који такође живе у Читлуку. Варџијци су пореклом из Базовика у пиротском крају.



   Са Тривунцима из Суботинца и Алексинца свакако нису сродни њихови презимењаци у Поповици у Неготинској Крајини. Тривунци у Поповици чине огранак тамошњег рода Косоваца, заједно са Јеремићима, Ружићима, Пајићима и Главашевима. Овај род слави св. Јована Крститеља, а у периоду између два светска рата бројао је укупно 15 домаћинстава. Као што њихово старо, заједничко презиме говори, пореклом су са Косова. Старо кумство имали су „у Пржићима у Карбилову“ (Неготинска Крајина).



   Дакле, преци Тривунаца доселили су се у Суботинац у алексиначком крају из околине Гостивара (област Полог) у данашњој западној Македонији. Тривунци су веома истакнут и имућан род. Један од њихових предака, Иван Тривунац, био је обласни кнез у алексиначком крају. Јован Тривунац био је чиновник (судија) суда у Алексинцу у време његовог ослобођења од Турака (1832/33. године). У то време је забележен и економ Алексиначког среза, Иван Тривунац. Године 1879. Мата Тривунац био је одборник алексиначке општине. Чланови ове фамилије имали су велики број оваца, као и знатне земљишне поседе. Били су и власници више механа и радњи у Алексинцу, претежно у тамошњој (главној) чаршији. Поједини чланови ове породице бележени су под презименом Трифунац, а вероватно и Трифуновић. Дана се не може поуздано утврдити да ли су са Тривунцима у алексиначком крају сродни и њихови презимењаци из села Читлука код Соко Бање. Тривунци у Поповици у Неготинској Крајини свакако им нису род.






__________________________________________________________


ИЗВОРИ


1. Бранко Перуничић, Алексинац и околина, Београд 1978, 54 – 55, 61 - 62.

2. Драгослав Антонијевић, Алексиначко Поморавље, С.А.Н.У, Српски етнографски зборник 83, Живот и обичаји народни 35, Београд 1971.

3. Јован Ф. Трифуноски, Полог, С.А.Н.У, Српски етнографски зборник 90, Насеља и порекло становништва 42, Београд 1976, 230, 487.

4. Милан Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, II, Београд 1876, 728, 1239.

5. Миодраг Спирић, Историја Алексинца и околине до краја прве владавине кнеза Милоша, Алексинац 1995, 274, 277.

6. Петар С. Јовановић, Бања, Српски етнографски зборник 29, Насеља и порекло становништва 17, Београд 1924, 111.

7. Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, С.К.А, Српски етнографски зборник 55, Насеља и порекло становништва 29, Београд 1940, 222 - 223.



Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска 
- Холандија


Српска Православна Парохија 
Светога Василија Великога 
- Хелсингборг

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Монархистички Гласник

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Уметничка Радионица ''Завештање''

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Каљевски Ред Витезова

Равногорски Покрет Вишеград

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Руске победе

Иконограф
Драган Јовановић







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер