Грб Краљевине Србије Грб Центра

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



Facebook
Facebook

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Саша Недељковић



ОСВЕЋЕЊЕ СПОМЕНИКА
КРАЉУ АЛЕКСАНДРУ
У УДБИНИ 1938.








   Лист дубровачких Срба „Дубровник” писао је о свим догађајима везаним за борбе за ослобођење и уједињење и личностима, које су у њима учествовале. Штампао је чланке Владе Вукмировића из Дубровника, у Краљевини Југославији савјетника Министарства Иностраних Послова, који као један од најмлађих четника суделовао четничком одреду Војводе Вука. Штампао је његова предратна и ратна сећања, као и послератне активности. Пренео је из Алманаха „Југославија” за 1939, у Чикагу чланак В.М. Вукмировића, у то доба савјетника Мин. Иностр. Послова, који као један од најмлађих четника суделовао четничком одреду Војводе Вука.(1) Вукмировић је свој национални рад наставио и после рата. Одбор за подизање споменика краљу Александру на Удбини из Чикага у својој резолуцији истакао је : „Национални и патриотски рад, којег је овдје међу нас, за пуне три године у својству генералног конзула, четник и ратник за народну слободу, водио г. Влада М. Вукмировић. Одбор у својој резолуцији, од 21. децембра 1937, каже да г. Вукмировић никада није жалио труда и властите своје жртве, да подухват Одбора буде успјешнији. У интересу сакупљања прилога за подизање споменика г. Вукмировић је, о свом трошку, путовао по разним насељима Америке, да живом речју заинтересује наш свијет.” У Одбору за подизање споменика у Удбини били су: почасни председници Никола Тесла, Константин Фотић (посланик у Вашингтону), Влада М. Вукмировић (бивши генерални конзул у Чикагу). Извршни одбор: председник Божо С. Баста, подпредседник Ђорђе Диклић, тајник Мане Кнежевић, рачуновођа Никола П. Радаковић, благајник Јово В. Допуђа. Одборници: Томо Галовић, Милан Басара, Шимо Кнежевић, Милан Радаковић и Стево Калањ.(2)




   На откривању споменика краљу Александру у Удбини 29. маја 1938. било је око 15.000 људи. Споменик је био подигнут на највишем месту Удбине, који доминира далеко са цијелом околином. На споменик су бројне делегације положиле вијенце. Споменик је био дело београдског вајара Сретена Стојановића. Између осталих говорника пред спомеником говорио је Владо Вукмировић.(3) У свом говору је истакао: ,,Свега неколико дана после марсељске трагедије, посетило ме је неколико ваших земљака, који живе у непосредној близини Чикага. Тихо, да не би пореметили жалосну тишину оних трагичних дана, изложили ми намеру, да су вољни прићи акцији чији би резултат био, ето овај споменик. Долазили к мени, као своме најближем, да и ја узмем учешћа. И свега неколико речи употребили : Ето, погибе наш славни Краљ. Наша је воља да овековечимо успомену на Њега у нашој Лици. Тамо, знате на Удбини”. И када Га упозоравају да се чува, одговориће Карађорђевски : ,,Не држи мене овај народ, да седим скрштених руку.” Успомену овде у кршној Лици, за вечита времена оставља и овековечује патриотска емиграција Савезних држава америчке Уније и Канаде, да буде знака, док буде ових личких кршева, колика је љубав деце била према својој мајци Отаџбини и своме Краљу.”(4) Приликом откривања споменика краља Александра Соколско друштво Удбина приредило је 29. маја 1938. свечану академију у просторијама Општине. На академији су учествовали чланови соколских јединица, грађани из целе Лике и других крајева Југославије, и изасланици власти и хуманих и просветних друштава. Академију је отворио старешина Петар Веиновић, истакавши значај дана, споменувши дела краља Александра. На академији је поред гимнастике, рецитација и тачака певачког мешовитог хора, даван позоришни комад „Хеј Словени”. Приликом откривања споменика краља Александра чланови и чланице Соколског друштва Удбина и обвезници обавезног телесног васпитања дефиловали су у народним ношњама кроз Удбину. У листу „Соколски гласник” истакнуто је : „Удбина је забележила 29 мај 1938 године као велики дан, кад је откривен споменик благопочившег Витешког Краља Александра I. Ујединитеља, који су подигли Личани исељеници у Сједињеним Државама Америке и Канаде”.(5)

   Лист дубровачких Срба „Дубровник” писао је о Влади Вукмировићу, његовом учешћу у борби за ослобођење, као и послератном раду у Одбору из Чикага за подизање споменика краљу Александру на Удбини. Споменик краљу Александру био је подигнут захваљујући прилозима Личана исељеника из Сједињених Држава Америке и Канаде. На отварању споменика, између осталих говорника, говорио је Владо Вукмировић. Приликом откривања споменика краља Александра чланови и чланице Соколског друштва Удбина и обвезници обавезног телесног васпитања дефиловали су у народним ношњама кроз Удбину. Споменик краљу Александру срушиле су усташе 1941.





*Аутор је члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије



Напомене:


1. В. М. Вукмировић, „Улазак прве српске патроле у Охрид дванаесте године”, „Дубровник”, Дубровник, 27 јануара 1939, бр. 4, стр. 3.

2. „Резолуција Одбора за споменик на Удбини”, „Дубровник”, Дубровник, 29 јануара 1938, бр. 4, стр. 2.

3. „Велика национална свечаност у Лици”, „Дубровник”, Дубровник, 4 јуна 1938, бр. 22, стр. 3.

4. Влад. М. Вукмировић, „Пред Краљевим спомеником на Удбини”, „Дубровник”, Дубровник, 11 јуна 1938, бр. 23, стр. 1,2.

5. Н.С, „Соколско друштво Удбина”, „Из наших жупа”, „Соколски гласник”, Београд, 21 јуна 1938, бр. 24, стр. 5.



НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер