Грб Краљевине Србије Грб Центра

Под Високим Покровитељством 
Његовога Краљевскога Височанства 
Кнеза Александра Павла Карађорђевића
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net






ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!






Бранислав Божовић


СПЕЦИЈАЛНА ПОЛИЦИЈА У БЕОГРАДУ
1941 - 1944.





Драгомир - Драги Јовановић





    О београдској Специјалној полицији и њеном раду под немачком окупацијом, и поред хиљада сачуваних докумената и остале историјске грађе, у јавности се зна врло мало. Комунистичка пропаганда у време Броза припаднике ове елитне полиције за деловање у градским условима, коју је основала Управа града Београда (у даљем тексту: УгБ), приказивала је искључиво као потпуно неспособне задригле пијанце, јајаре и курваре, такорећи без икакве организације и дисциплине. Да ли је било баш тако?

    Имајући у виду да је ову књигу написао комунистички апологета - добитник Октобарских, јулских и награда којекаквих јеврејских општина, делу је неопходно прићи са приличном дозом опрезности и вољом за “читање између редова”. Из мноштва материјала и веродостојних докумената - како Специјалне полиције и УгБ са једне, тако и комунистичких са друге стране - које писац често цитира на свих 500 страница, најважнији закључци који се о деловању Специјалне полиције могу донети јесу:

    - Током целе окупације у Београду и његовој околини Специјална полиција представљала је праву ноћну мору и нерешиву загонетку за комунисте и њихове ретке помагаче. Због тога је они често означавају као свог “непријатеља број један” на овом подручју;

    - Благодарећи УгБ и ефикасном деловању њеног Одељења Специјалне полиције, Београд са околином током целе окупације био је у приличној мери поштеђен страхота грађанског рата који је харао многим деловима Србије;

    - Од 1941. до 1944. године, превасходно заслугом Специјалне полиције преко чијих Одсека УгБ успешно спроводи читав низ најразличитијих мера, у Београду су тек спорадично деловале малобројне изоловане терористичке ћелије комуниста; међутим, и оне су јако брзо откриване и неутралисане. Првенствени циљ тих рушилачких банди био је не обрачун са окупаторским структурама, већ са људством Специјалне полиције, српском Жандармеријом и осталим органима УгБ као најјачом кариком “недићевског режима”;

    - О делотворности рада Четвртог (антикомунистичког) одсека београдске Специјалне полиције најсликовитије говори податак да су њени оперативци, као врсни професионалци, по потреби упућивани на рад и у друге делове Србије (Чачак, Ужице, Косовска Митровица...). И тамо су, такође у рекордно кратким роковима, успостављали ред и владавину закона трајно искорењујући сваки субверзивни утицај комуниста, па самим тим и евентуалне разлоге за одмазде окупатора над недужним становништвом.

    Као највеће грехове Специјалне полиције “друг” Божовић описује њену чврсту кооперативност са Немцима и свим њиховим органима (од Команде града, преко Полиције, па до обавештајних служби), сарадњу при депортацији Јевреја, те батинање и мучење затвореника. При томе крајње злонамерно превиђа и прећуткује неколико непобитних чињеница.

    Прво: да је пуна сарадња УгБ (уз, ипак се испоставља, извесну узајамну уздржаност) којим случајем изостала, становништво престонице и њене околине временом би - благодарећи суманутој комунистичкој акцији - било потпуно десетковано у одмаздама, као што је то био случај у Крагујевцу, Краљеву и другим местима. Камо среће, памети и далековидости да је сарадње на обострану корист било много више у целој окупираној Србији, и то на свим нивоима!

    Друго: зар је у ондашњим околностима зарад јеврејске (или ма које друге) убедљиве мањине требало доводити у питање биолошки и економски опстанак целог Београда и неупоредиве српске већине у њему?! Историја нам казује да је тамо где је УгБ имала простора за ма какав маневар - она итекако деловала. О томе сведочи чињеница да је добра већина православних Цигана који су живели на подручју УгБ избегла депортације и преживела рат, искључиво старањем УгБ (а самим тим и Специјалне полиције, као њеног саставног дела).

    Треће: може ли аутор да наведе макар једну полицију (у обзир свакако долазе и комунистичке, много више прирасле његовом срцу), из ма ког временског раздобља и дела света, која није забележила случајеве туче и смрти притвореника у њеним службеним просторијама? Никако, а посебно не у сулудим условима окупације и крвавог грађанског рата.

    Кроз целу књигу провејавају делови каријера и биографија важнијих челника и истакнутих агената Специјалне полиције УгБ (Бећаревић, Јовановић, Губарев, Паранос, Залад, Мркела, Голубјев, Космајац, и др), што ово дело - упркос свему - чини врло “питким”, динамичним и привлачним за читање.

    Дакле, “срећа у несрећи” за оновремени Београд лежи у податку да је имао унутрашњe устројство и организацију у многоме различиту и одељену од остатка окупиране Србије. Баш то је Управи града Београда донело могућност да, у најстрашнијим условима који су икад задесили државу и њен главни град, одмах по Априлском рату 1941. доста брзо и успешно организује живот тешко рањене српске престонице (рад комуналних служби, рашчишћавање рушевина, проналажење и сахрањивање жртава бомбардовања, најнужније снабдевање, јавни превоз, информисање...) која се налазила у потпуном расулу. А пре и изнад свега успостављање и поштовање ма каквог реда, мира, закона и поретка на опустошеним и крвљу натопљеним београдским улицама без икаквог облика власти.



Срећко В. Ђорђевић






(Књигу је издала “Српска школска књига” - Београд)


Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола Петровић-Његош

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Руска хералдичка колегија

Руско Православно Монархистичко друштво

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Иконографска радионица ''Павловић''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер