Грб Краљевине Србије Грб Центра

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ПОЛИТИЧКУ
ТЕОРИЈУ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''

 

ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ

064/ 201 27 26
czipm@yubc.net













Марко Б. Димитријевић




СРБСКИ ЗАВЕТ И УСТАВНО ПИТАЊЕ













      Савремен свет, миниран је вулканским противречностима – учи нас Свети Јустин Ћелијски. У такву истину није се тешко уверити услед чињенице да су готово све поре већине савремених друштава поприлично заквашене таквим противречностима. Од жалосног стања савремене породице и брака, скоро уништеног села па до државорушилачке политике власти, Србија је нажалост добар пример једног таквог друштва.

Свети Преподобни Авва Јустин Ћелијски    Оним родољубима који сваку појаву суморне србске данашњице, желе да посматрају искључиво кроз призму србског светосавског завета, упадљиве су и крупне противречности савремних правно политичких процеса у Србији. Свакако, реч је о текућој наводно референдумско-антиреферендумској, а суштински гледано - предизборној кампањи политичких партија и органа власти, као и о самом предлогу новог Устава Србије коме заговорници његовог усвајања еуфорично придају готово натприродна и митолошка својсва. Што се тиче саме кампање, треба рећи да се из буџета државе у буџете партија (или можда џепове партијских челника) прелива поприлична сума новца (150 000 000 динара), чија је званична сврха покривање трошкова тзв. референдумске кампање. Јавни заговорници новог уставног предлога, представљају га као некакав магични штапић, који ће решити све недаће, дајући му различиту етикету у зависности од потребе. Неки га представљају као нужан патриотски акт и средство за спас Косова и Метохије, неки као јемство европских интеграција, децентрализације и дисконтинуитета са Милошевићевим режимом, а протовници његовог усвајања међу професионалним србомрзцима, представљају га као кочничара реформи, приписујући му националистичке, централистичке и антиевропске карактеристике.

    Но, необазирући се на општу вишесмерну пропгандну еуфорију, погледајмо сам текст предлога новог Устава. Већ у његовој преамбули као и у првом члану упадљива је велика противречност када се практично наводи да је садржај уставног предлога заснован и на државној традицији србског народа, као и на принципима грађанске демократије и припадности «европским вредностима». Неспорно је да садржина уставног предлога заиста одговара овим другонаведеним описним елементима, али исто тако потпуно извесно да је такав Устав (баш као и овај важећи) заправо класична либерал-демократска и републиканска конституција заснована на атеистичко-материјалистичком и рационалистичком схватању света, заједнице, друштва и права, и да као такав не може имати икакве везе са освештаном хришћанском државоправном и државотворном традицијом србскога народа. Осим ако демократе немају у потпуности комунистички менталитет, па историју србске државности признају само од либералног Устава 1888. године или пак од уставног покушаја из 1835, слично као што су комунисти историју третирли као да она почиње од њихове злочиначке револуције 1945. године.

    Конституционалистичка традиција у Србији почиње средином XIX века када се у своје Отачаство почињу враћати синови србских сељака који су како би рекао Свети владика Николај – отишли да траже сунце тамо где се оно залази, те су уз духовне и културне, настојали да на србско тле пресаде и политичке и економске принципе обезбоженог Запада. Такве тежње су временом и спроведене у дело, па уместо да смо од Запада усвојили само извесна техничка достигнућа, а духовно, културно и државно-правно остали на путу светосавског завета, дошло је до постепеног народног духовно-моралног пада који је у крајњем исходу проузроковао и србске трагедије ХХ века.

    Појам Устава у материјалном смислу као највишег правног акта у држави којим се правно уређује основа државног функционисања, није безусловно супротстављен светосавској државноправној традицији. И Савино Законоправило (које је пренето и у Русију и Бугарску) и Душанов законик, и акти Карађорђа и Правитељствујушчег совјета из 1808 односно 1811 године о установљењу органа власти и њиховом фукционисању, баве се и уставноправном материјом. Шта више, светосавско Законоправило конкретно одређује права за све друштвене слојеве а не само за племство, како то чини средњевековна енглеска «Велика повеља слобода» која се данас потпуно неосновано сматра претечом Устава.

    Али светосавској и уопште православној државоправној традицији, јесте сасвим туђ принцип либерал-демократске уставности, то јест конституционализма – насталог у XVIII веку на Западу као политичко-правног израза «просветитељских» идеја. Прва отелотворења конституционалистичког процеса јесу везана за Уставе САД од 1787 и француску «Декларацију права и слобода човека и грађанина» донету након масонске револуције 1789, као и Устав исте земље из 1791 године.

    Од тог периода па до данас, демократски Устави су проширени на велику већину држава сагласно с ширењем духовних, културних и политичких отрова обезбоженог Запада, с тим што је демократски континуитет у значајном делу човечанства био прекинут на дуже време тзв. ауторитарном уставношћу (комунизам, фашизам, франкизам...). Свети Праведни Јован Кронштатски

    Србству и православним народима у сваком историјском раздобљу, правне норме могу бити корисне само уколико су усклађене са Божијим законом и светлим народним традицијама, а о богоборним масонско-демократским правним идејама и њиховим заговорницима, овако је својевремено расуђивао Свети руски баћушка - праведни Јован Кронштатски:

    «Умукните ви, уображени конституционалисти и парламентаристи! ''Иди од мене, сатано! Саблазан си ми! Јер не мислиш што је Божије, него што је људско'' (Мт.16,23), рекао је Господ Петру који му је противречио. Идите и ви, који се противите заповести Божјој! Не располажете ви престолима Царева земаљских. Одбијте, дрзници, који ни сами собом не умете да управљате не учинивши ништа корисно за Русију. Од Господа се добија власт, сила, храброст и мудрост да се управља својим поданицима...».

    Православна државност има за циљ заштитити народ физички и збринути га социјално, а пре свега духовно. Духовна заштита, у виду тежње ка стварању таквог поретка и такве духовне климе у друштву који су најпогоднији за спасење житеља дате државе, предуслов је духовно и физички здраве личности, здраве породице и здравог друштва, а све то - предуслов је политичке стабилности, успешног привређивања и народног јединства.

    Насупрот томе, међу демократским правним нормама налази се мноштво оних које друштво чине либералним и отвореним, те оно попут отвореног организма бива заражено. У демократском поретку човек се не третира као личност која по правилу живи у заједници, већ као атомизована индивидуа. Резултати индивидуализма и либерализма јасно се огледају у данашњим демократским режимима, кроз партијашко-парламентарне циркусе, културну дегенерисаност, дубоке економске неправде капитализма, олигархијско-плутократску владавину, криминал као и у преношењу званичних државних надлежности на глобалне структуре којима руководи светска закулиса.

    Ипак, свака конкретна ситуација има своју просторно-временску непонововост и особеност, па ни србске актуелности око доношења новог Устава нису изузетак.

    Ако предлог новог Устава упоредимо са још важећим Уставом из 1990. године, извесно је да има извесних побољшања али и погоршања, гледајући са православно-националног становишта. Значајно је то што се у првом члану уставног предлога при дефиницији државе помиње србски народ а не само грађанство, као и то што је само ћирилично писмо поменуто као службено. Такође, значајно је што се у нормативном делу уставног предлога посебно забрањује шефу државе да призна потенцијално отимање Косова и Метохије Србији, мада се таква обавеза подразумева и важећим Уставом, иако није стриктно на тај начин формулисана. Оно што је упадљиво лошије у односу на важећи Устав, јесте то што више није забрањено изручивање држављана Србије иностранству (читај Хагу), што је проширена (истина не много) аутономија Војводини и што је на уставној разини легализовано дезертерство под именом «цивилног служења војске».

    Србска Правосавна Црква се од стране уставних предлагача не уважава као државотворна и државочуварна установа, те је у истој правној разини са којекаквим сектама којима је потпуно омогућено ширење зловерја. Дакле, као и у важећем Уставу, регулисање ове области сасвим је удаљено од православног теодулског идеала симфоније Цркве и државе.

    У предлогу Устава заштићена је тржишна привреда, а помиње се и социјална правда. А истина је да би лакше коза сачувала купус, него што би плутократски олигарси (које изнедрава либерални капитализам) тежили социјалној правди. Пракса потврђује да капитализам неизбежно подразумева владавну новца над човеком, баш као што партијски парламентаризам који разара народно јединство, подразумева владавину паразитских партија над државом.

    Ипак најлицемернија уставна противречност (која је наравно присутна и у већини модерних демократских устава) јесте чињеница да је и поред прокламовања неповредивости права на живот, омогућено да «свако слободно одлучи о рађању деце», што значи да постоји уставно толерисање чедоморства. Дакле и даље су правно дозвољена масовна убиства нерођене деце, а тужно је што се томе не противи ни један утицајан полтички субјект, па чак ни они који истичу како су патриоте и како су привржени Православљу. А још је тужније што тим поводом нема одговарајућих гласова ни од стране челних јерарха Србске Цркве. Свети Владика Николај Србски


    Родољубиви део народа ће одлуку о свом (не)суделовању у референдуму, свакако донети на основу процене да ли свеукупно гледано у уставном предлогу има побољшања у односу на актуелни Устав или не, као и на основу чињенице да је од стране извесних полтичких чинилаца, створена таква атмосфера, као да је у питању изјашњавање о томе да ли народ жели Косово и Метохију у саставу Србије или пак не. Због тога би се слаба излазност на референдум могла тумачити као равнодушност србског народа према судбини Свете србске земље, а и позив Светог Синода СПЦ тим поводом, свакако да у очима родољуба има тежину. Такође треба имати у виду да је постојећи Устав (из 1990 године) скројен за потребе федералне јединице а не за самосталну државу, мада под оваквим властима, Србија је у полуокупационом режиму у односу на западне центре моћи, без обзира да или има Устав или не.


    Како год поступили у вези са референдумом, треба имати на уму да се суштински гледано, Косово и Метохија не брани мртвим словима на папиру нити снисходљивим подилажењем народним масама, од којих се тражи да некомпетентно «одлучују». Србски народ и земља бране се обнављањем светосавског и светолазаревског духа, снажењем националне свести и јачањем војске, уместо њеног текућег срозавања организованог од стране државних власти. И народно везивно ткиво не могу бити правне норме саме по себи (ма какве оне биле), већ искључиво Дух који се мора препородити.

    «Дух који ожитворујуе» а не «слово које убија».






Српска Православна Црква

Епархија Рашко-Призренска - најновије информације са Косова - сведочења о терору над Србима

КОСОВО - Истина нема власника!

ОДБОР ЗА КОСОВО И МЕТОХИЈУ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара

Епархија Западноевропска - Холандија


Српска Православна Црквена Општина Успења Пресвете Богородице у Цириху

Њ.К.В. Кнез Александар (Павлов) Карађорђевић

Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнегиња Јелисавета Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Никола и Кнегиња Љиљана Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Монархија кроз векове

Руски Царски Дом

Грчки Краљевски Дом

Српско хералдичко друштво ''Бели Орао''

Руска хералдичка колегија

Сибирска хералдичка колегија

Словеначко хералдичко друштво

Српски хералдички Интернет магазин ''Глас хералда''

Руско Православно Монархистичко друштво

Русија Верних

Иконографска радионица ''Павловић''

Издавачка кућа ''Конрас''

Амерички журнал за руске и словенске студије









Зауставите Б-92!

КОСОВСКА ГРАМАТА




веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер