ПОКЛОЊЕЊЕ СВЕТИЊАМА
И ЗНАЧАЈНО ПРИЗНАЊЕ
О Светом Деспоту Стефану Штиљановићу и Светој Деспотици Јелени Штиљановић, 4.(17) октобра 2017. године Господње, директор Центра за Истраживање Православног Монархизма, Часни ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, удостојен је високог звања Витеза Светог Грала од стране високоцењеног Братства Светог Грала од Тајне Вечере Катедрале у Валенсији.
Чин инвеституре је извршен у капели Светог Грала Митрополијске Катедралне Базилике Успења Пресвете Богородице у Валенсији од стране председника, духовника и секретара Братства, Дон Антониа Росија Вала, канона проф.др Дон Хаима Санча Андереуа и Дон Мигела Гинера Угартонда.
Свечаности су присуствовали и броји други угледни грађани Валенсије, од којих нарочито истичемо Његову Екселенцију Дон Алфреда Ескудера и Диаз-Мадроњера, војводу од Сан Хорхеа, маркиза од Гориа и барона од Санта Марие, великог канцелара Краљевских ордена Краљевског Дома Грузије и Његову Екселенцију Хозе Мариа Болуду и Санамбросија, виконта од Санамбросија и вицеканцелара Краљевских ордена Краљевског Дома Грузије, као и друге угледнике из домена културног, политичког и пословног живота овог дела Краљевине Шпаније.
Након свечаног чина уручивања високог одличја, председник нашег Центра је имао необичну част да се упише у Златну Књигу Братства Светог Грала, у коју се иначе уписују најуглeднији ходочасници попут прелата, монарха, државника, аристократа, угледних научника, уметника и сл.
Тешко да би било могуће замислити бољег водича кроз богати музеј и ризницу Катедрале, него што је то био поменути духовник Братства, Пречасни канон проф.др Дон Хаим Санчо Андереу, који је и кустос катедралне ризнице, доктор хришћанске археологије, професор Богословског факултета "Сан Висенте Ферер'' и Високог института Верских наука, председник Епархијске комисије за литургику и уметничко-историјско наслеђе и др, који је детаљно и зналачки представио богато наслеђе вековима сабирано под сводовима овог древног храма.
Посебна част и велика духовна радост, која се пружа само врло ретким посетиоцима ове Катедрале било је поклоњење Светињама, које су важне и са православног становишта.
Наиме, поред поменутог древног путира од ахата, злата и драгог камења, који се тамо сматра аутентичним Светим Гралом, тј. Светом Чашом коју је Господ користио на Тајној Вечери, у скривници Катедрале се чувају и похрањене су и многе друге друге хришћанске Светиње, као што су: делови Часног Крста; део сунђера који је натопљен оцтом и њиме појен Распети Господ на Голготи; власи косе Пресвете Богородице; делић ризе Пресвете Богородице; део Моштију Светог Апостола Петра и Светог Великомученика и Победоносца Георгија и многе друге...
Наравно, већи део поменутих Светиња је у старини овамо доспео са хришћанског Истока, што их чини заједничком баштином достојном највишег поштовања.
Нпр, у овој древној богомољи из XIII века се чува читава десна подлактица Светог Георгија, која је била део богате ризнице средњевековних краљева Арагона. Ова Светиња је у Шпанију доспела у старини са Истока, посредством Њеног Величанства Елеоноре од Арагона, Краљице Кипра (1333-†26 децембар 1417).
Заједно са другим Светињама ове Мошти су првобитно чуване у арагонским краљевским дворским капелама у Сарагоси и Барселони, да би коначно доспеле на Краљевски Двор Арагона у Валенсији, одакле су, 1437. године Господње, по жељи Његовог Величанства Краља Алфонса V од Арагона (1396-†27 јун 1458) пренете у Катедралу у којој се и данас чувају. Срећом, упркос великом страдању ове богомоље од стране безбожних републиканаца и комуниста за време трајања Шпанског грађанског рата (1931-1939), када је спаљена и уништавана, поменуте Светиње су остале сачуване.
Ова прилика искориштена је и за значајне разговоре и договоре о сарадњи на пољу сведочења идеје монархије и њене обнове у Србији и Грузији (посебно у светлу шпанског искуства са повратком монархији 1975), организовању значајних научних скупова и других активности, као и о актуелним забрињавајућим збивањима у Краљевини Шпанији, која подсећају на тешка времена короз која је пролазила и пролази Србија.
Краљевина Шпанија је једина значајнија западна држава која није и никада неће признати лажну албанску државу на простору Косова и Метохије, због чега Србија и њен народ разумеју проблеме са којим се данас Шпанија суочава и који никада не би били могући да није било злонамерног и непромишљеног отварања Пандорине кутије на српским етничким и државним просторима од почетка деведесетих година до данас.
|
