ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''
ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
ГрбЗаставаСлаваАКТИВНОСТИ
ДокументиСаопштењаТрибинеМедијиНајавеРИЗНИЦА
ИзвориМислиИстраживањаРазноНОВО(мапа)
ЛИНКОВИ
Чланица:
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa
064/ 800 47 90
czipm@yubc.net
  Почетак човековог рађања није онај трен када угледа светлост и први пут заплаче. Човеково рођење је у Богу Створитељу, зачеће је у искри љубави његових родитеља, а по промисли Божјој. У тим, нама недокучивим, тајнама човек добија своје назначење, своју личну благодат.  Ова благодат, од Бога дата, је најзначајнији човеков задатак, задатак да у свом земаљском животу открије и у делању спроведе оно што му је Бог и Господ наш Исус Христос наменио.  Тако је и наш Небојша Крстић, ушавши у материјално постојање, почео тражити тајну, коју је у њему Бог похранио. Небојша је за разлику од бројних душа, успео да разгонетне дати му задатак, али и да га спроведе и испуни, те јоште и да посеје зрно из кога ће нићи Центар за истраживање православног монархизма.  Но, увек постоји она мрачна страна човекове природе. Та тамнина, којом се човек да повести, учинила је да од стране завидљиваца наш Небојша буде спутан, прерано отргнут, изчупан као младица пре тринаест лета.  Али, како ли су ови од ђаволске власти именовани, убијајући Небојшу, мислили да ће то бити и крај Небојше и његове благодати, ту су се преварили. Господ неће дати да његов праведник иструне, он је смрћу наново оживео у Богу и нама, који смо баштиници истог завета.  Тако је и овом приликом управо на тринаесту годишњицу, семе које је посејао Небојша, а које је сада храст разгранати, Центар организовао панехиду за свог Оснивача.  Парастос је служен у цркви Светога Апостола и Евангелиста Луке у Кошутњаку, о Ваведењу Пресвете и Пречисте Богоотроковице и Приснодјеве Марије, 21. новембра / 4. децембра.  Панехиду су служили Пречасни оци наши јереји Александар Милутиновић и Миодраг Топаловић, док су одговарали појци цркве Светог Луке, предвођени Високопречасним нашим оцем протојерејем-ставрофором Драгишом Топаловићем.  Парастосу су присуствовали бројни пријатељи, поштоваоци, саборци и сарадници почившег Небојше, као и сарадници Центра и бројне личности из јавног, културног, политичког и медијског живота Србије.  Међу поменутим сарадницима Центра налазили су се Пречасни наш отац јереј Бошко Р. Маринков, секретар Центра и Часни наш отац ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, заменик директора Центра. Поред наших отаца, учешћа су узели и наши вредни сарадници: Александар В. Бачко, Срећко М. Никитовић, Ђорђе Реџа, Ненад Д. Лукић и др.  Након одслуженог парастоса мученику Небојши и пригодне беседе, коју је произнео Часни наш отац ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, уследила је додела Меморијалних плакета "Небојша Крстић".  Највише признање нашег Центра први су понели: господин пуковник доц. др. Борислав Д. Гроздић, ванредни професор Војне етике на Катедри друштвених наука Војне академије у Београду; господин Срећко М. Никитовић, хералдички уметник нашег Одбора за хералдичке и генеалошке студије и господин дипл.инж. Александар О. Ђурђев, председник Савета за јавни ред, мир и безбедност у Скупштини града Новог Сада и саветник градоначелника Новог Сада за питања Дунавске стратегије.  Додела Плакета је пропраћена захвалним клицањем присутних да су носиоци достојни признања.  У име лауреата присутнима се обратио пуковник Гроздић. Господин пуковник се у својем обраћању подсетио на нашег Небојшу и са сетом и дивљењем нас подсетио на његово прегнуће, којег смо и ми баштиници.  Након доделе Меморијалних плакета, присутни су позвани од стране Часног нашег оца ђакона Ненада да се придруже агапијалном окупу и сећању на почившег Небојшу Крстића.  Током поменуте трпезе љубави пријатељи, сарадници и саборци блажене успомене брата Небојше, као и поштоваоци његовог дела и наше заједничке идеје, евоцирали су успомене на великог покојника, а сабранима се, бираним речима, обратио и Пречасни јереј Бошко Р. Маринков, подижући чашу за покој његове мученичке душе и посвећујући му своје богољубиве и отачаствољубиве стихове.     У В Е Ћ А Ј |
