Грб Краљевине Србије Грб Центра

SPIRITUAL PATRONAGE
ДУХОВНИ
ПОКРОВИТЕЉ

HIGH PATRONAGE
ВИСОКИ
ПОКРОВИТЕЉ
(2005-2016)

BOARD FOR HERALDIC AND GENEALOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
ХЕРАЛДИЧКЕ
И ГЕНЕАЛОШКЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR CULTURE
ОДБОР ЗА
КУЛТУРУ

BOARD FOR HISTORIOGRPHY
ОДБОР ЗА
ИСТОРИОГРАФИЈУ

BOARD FOR POLITICAL THEORY
ОДБОР ЗА
ДРЖАВОТВОРНЕ И
ПРАВНЕ СТУДИЈЕ

BOARD FOR THEOLOGICAL STUDIES
ОДБОР ЗА
БОГОСЛОВСКЕ
СТУДИЈЕ

Serbian Orthodox Action ''Sabor''
СРБСКА
ПРАВОСЛАВНА
АКЦИЈА
''САБОР''



ПОЧЕТНА
О НАМА
СИМВОЛИ
Грб
Застава
Слава
АКТИВНОСТИ
Документи
Саопштења
Трибине
Медији
Најаве
РИЗНИЦА
Извори
Мисли
Истраживања
Разно
НОВО(мапа)
ЛИНКОВИ



НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА
НАБАВИТЕ НАША ИЗДАЊА

 

Facebook
Facebook

 

YouTube
YouTube

 

Удружење за Борбу
Против Болести Зависности
''Свитање''
УДРУЖЕЊЕ ЗА БОРБУ
ПРОТИВ БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ
''СВИТАЊЕ''

 

EDICT OF MILAN 313-2013
МИЛАНСКИ
ЕДИКТ

Чланица:

Conférence Monarchiste Internationale
Међународнa
Монархистичкa
Конференцијa





064/ 800 47 90
czipm@yubc.net













Др Александра М. Пећинар



Поводом 135 година од успостављања
дипоматских односа Црне Горе и Грчке


ОРДЕН ДАНИЛА I КЊАЗА ЦРНОГОРСКОГ
У МУЗЕЈУ – РЕЗИДЕНЦИЈИ
''ЕЛЕФРЕРИОСА К. ВЕНИЗЕЛОСА'',
ХАНИА, КРИТ









   Грчка је била седма европска и једина балканска земља која је успоставила дипломатске односе са Црном Гором након Берлинског конгреса. (1) Постављање Александра Логотетиса (Αλέξανδρος Λογοθέτης) на место политичког агента и генералног конзула на Двору на Цетињу, након његовог предавања акредитива црногорском владару 4. јануара 1881, означило је почетак изузетно присних односа ове две православне земље, који су уз мање прекиде нарушавани, (сагласно немирима и искушењима периода 1881-1916, током кога је развој Источног питања у конкретној геополитичкој констелацији, након бројних криза међународних размера проузроковао Балканске, а касније довео и до избијања Првог светског рата, (2) а ипак одржавани, према извесним изворима и током боравка црногорске владе у егзилу у периоду 1917-1921. (3) Иако не бројна, досадашња сведочанства како грчких, тако и домаћих историографа допринела су да се слика о односима две земље у наведеном хронолошком одсеку у извесној мери употпуни. (4)





   Имајући пак у виду значај симбола чије постојање не само "мотивише на даље истраживање по богатим ризницама наше заједничке баштине" (5), већ представља незаобилазни извор драгоцених историјских премиса и закључака, наводимо и скорашње отварање Музеја - Резиденције "Елефтериоса К. Венизелоса" у Ханиа на Криту, у коме су поред многобројних вредних историјских експоната изложена и извесна, најзначајнија одликовања великог грчког премијера и државника. Музеј - Резиденција Елефтериоса Венизелоса отворен је у родном месту Елефтериоса Венизелоса, предграђу Хание, Халепа, а рад Музеја инаугурисао је лично председник Републике Грчке, гдин. Прокопиос Павлопулос.







   У поставци Музеја - Резиденције, у одељку који прати дипломатску делатност значајног грчког државника, посебно место има Орден Данила I Књаза Црногорског, I степена, који је, према расположивим подацима, Елефтериосу Венизелосу додељен од стране црногорске владе.

   Наведени орден састоји се од крста, са звездом и лентом. Сребрни крст је са четири крака једнаке дужине, наглашених и заобљених ивица, а изнад је златна кнежевска круна са висећим вијугавим тракама. Крст је са обе стране превучен плавим емајлом са уским црвеним и белим оквирима, а на прелазу боја су златне бордуре. У средини крста на пресеку кракова је црвени кружни медаљон са рељефним златним оквиром у коме је златна кнежевска круна, а испод су иницијали ДI, док се около у плаво емајлираном прстену са белим оквиром налази текст КНЯЗЬ ЦРНОГОРСКИИ, са рељефним златним словима и мала златна петокрака звезда.





   На реверсу, у црвеном кружном медаљону, стоји година 1852-3, док је у плаво емајлираном прстену текст: ЗА НЕЗАВИСИМОСТЬ ЦРНЕ ГОРЕ, са рељефним златним словима и мала златна шестокрака звезда.

   Звезда ордена је сребрна шеснаестокрака звезда са осам трозрачних глатких и осам трозрачних "брилијантираних" кракова, наизменично постављених, а по средини звезде аплициран аверс крста.





   Лента је беле боје уз две уздужне црвене траке по својој ивици. Кутија у којој се орден налази је масивна, црвене боје, а на својој спољној страни има двоглавог златног орла, кога наткриљује нешто већа златна круна. У унутрашњости ордена је уметнута једна мала украсна трака (плочица) од седефа (слонове кости) на којој је натпис "ΕΛΕΥΘΕΡΙΩ ΒΕΝΙΖΕΛΩ". Такође, на унутарњем делу кутије наводе се подаци о израђивачу ордена: V. Mayer's & fils fournisseurs de la Cour de la majesté L' empereur d' Autriche et de sa majesté le roi de Montenegro – Vienne





   Орден је уникат са пречником крста 5 и пречником звезде 8,5.

   Орден је у изузетно добром стању са тек по неким трагом оксидације.

   Изглед ордена одговара по изгледу Ордену I степена из 1861. године.

   Званично је изложен у новоотвореном Музеју – Резиденцији Ел. Венизелоса 2015. године.

   Иначе је период када је Орден успостављен означио нову етапу у облику владавине Црном Гором. После пада Зете под турску власт (1496) Митрополија је остала једина неразорена установа око које се народ сабирао и могао сабрати, а Митрополити духовни и световни предводници православног народа Црне Горе око 350 година. Проглашењем Данила Петровића Његоша (1826-1860) за првог наследног кнеза и Црне Горе за кнежевину почиње световни облик владавине. Орден књаза Данила I увео је Данило Петровић Његош 23. априла (5. маја) 1853, а додељивао се за подвиге у рату против Турске 1852-1853. Мото ордена је "за независност Црне Горе". (6)





   Интересантна је чињеница да су подаци о осталим значајним личностима одликованим Орденом Данила I међу грчким изасланицима на црногорском двору од периода успостављања односа две земље познати и сачувани. Тако је грчки изасланик Стамати Андонопулос (Σταμάτης Αντωνόπουλος), бивши генерални конзул у Измиру, своје акредитиве Принцу Николи предао 3. јула 1904. Непосредно пре његовог напуштања црногорске престонице постојећи трговински уговор између две земље је продужен до 1. јула 1906, а Принц Никола је Андонопулоса наградио Орденом Данила I II степена, не само због свог посвећеног рада током своје дужности на Цетињу, али и као знак поштовања према његовој земљи. (7)

   Након кулминирања анексионе кризе 1908, нови грчки изасланик Спилиотакис, грчки конзул у Константинопољу, био је именован за привремног отправника послова на Цетињу. Како је био јако задовољан ангажовањем грчког емисара на решавању актуелних политичких проблема, али и званичном потврдом Грчке Трговачке Коморе о легалности новог трговачког уговора између две земље, Принц Никола је Спилиотакиса одликовао Оредном Данила III степена. (8) Орденом Данила III степена 1914. године одликован је још један изасланик Грчког Министарства Иностраних Послова, Јован Псара, као знак задовољства Краља Николе његовим ангажовањем. (9)





   Неопходно је такође истаћи деловање и заслуге грчких посланика на Цетињу у преговорима око склапања Балканског савеза 1912. (Евгенијадис), као и у време преговора око уласка Грчке у Први светски рат 1915. и закључивања посебног поштанског и телеграфског уговора између Црне Горе и Грчке исте те године (Рендис). (10)






Слика Елефтериос Венизелос
Елефтериос Венизелос (Мурњес, Ханиа, Крит, 23. август 1864. – Париз, 18. март 1936) Славни грчки дипломата и политичар, који је био премијер чак шест пута. Подржао је Георгиоса I за време његове владавине, али је допринео свргавању Константиноса II, с којим је био у непрестаном непријатељству. Био је омиљен код англо-француских савезника, који су му пружали политичку подршку. Такође, био је један од носилаца грчке Велике идеје и иницијатора експедиције у Малој Азији.

П. К. Енепекидис, Слава и Раскол, Из тајних архива Беча, Берлина и Берна, 1908–1918, С. И. Захаропулос, Атина, 1992




+ + +




1. Проф. др Гавро Перазић, Мр Радослав Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Зборник докумената са коментаром, Подгорица 1992.

2. А. Пећинар, Поводом 135 година од успостављања дипломатских односа Грчке и Црне Горе, Из историје Грчког посланства на Цетињу (1881-1916), http://www.czipm.org/crnagoragrcka.html

3. Подаци о грчким дипломатским изасланицима при црногорској влади у егзилу варирају, а крећу се у распону потврдних извештаја о акредитацији Атоса Романоса у Француској, код црногорске владе у егзилу, до негативних тврдњи на основу којих су само Француска, Русија, Србија и Велика Британија имали своје дипломатске представнике код црногорског владара. (Види више код Т. Јовић, Diplomatic missions in the Principality and the Kingdom of Montenegro, National Museum of Montenegro, Цетиње 2010, стр. 244)

4. Г. Благојевић, Прикази, "Политика и сећање на Балкану-грчко виђење Црне Горе (19.век-Први светски рат") (Αγγελική Κωνσταντακοπούλου, Πολιτική και μνήμη στα Βαλκάνια-Οι ελληνικές εικόνες του Μαυροβουνίου (19αι- Α`Παγκόσμιος πόλεμος), Гласник етнографског институте САНУ LIV, Άννα Αγγελοπούλου, "Οι διπλωματικές συνομιλίες Μαυροβουνίου και της Ελλάδας κατά την περίοδο της σύναψης της " Βαλκανικής Συμμαχίας του 1912", ΑΠΘ, Θεσσαλονίκη 1989., Στ. Κεκρίδης, " Το ελληνικό προξενείο της Κετίγνης. Συμβολή στις σχέσεις Ελλάδας Μαυροβουνίου κατά τα τέλη του 19ου και τις αρχές του 20ου αιώνα", Βαλκανικά Σύμμεικτα 10 (1998), 166-167) Анђе Капичић, Велимир Вујачић, Страна одликовања у Црној Гори, Народни музеј Црне Горе, Цетиње 2005, Андрија Лаиновић, "Неки нови докази о везама између Црне Горе и Грчке у XIX вијеку", Историјски записи, Xi, Цетиње 1955; Душан Вуксан, Петар I Петровић Његош и његово доба, Цетиње 1951;Петар Д. Шеровић, "Бокељски поморци у рату за ослобођење и независност Грчке (1821-1828)", Годишњак Поморског музеја у Котору, III, Котор,1955., Проф. др Гавро Перазић, Мр Радослав Распоповић, Међународни уговори Црне Горе 1878-1918, Зборник докумената са коментаром, Подгорица 1992.

5. Ђакон Ненад М. Јовановић, Грбови, заставе и химне у историји Србије, Светигора 2010, стр.3

6. Јован Б. Маркуш, Грбови, заставе и химне у Историји Црне Горе, Светигора, Цетиње 2007, стр. 30

7. Глас Црногорца, 1905, но. 29, from July 23 у Т. Јовић, н.д., стр. 240

8. Глас Црногорца, 1909, но. 16, 22, from Маy 16 у Т. Јовић, н.д., стр. 241

9. Глас Црногорца 1914, но.3, from January 18, анд но. 6, from February 1 у Т. Јовић, стр. 243

10. Глас Црногорца 1915, но. 36, from July 25 у Т. Јовић, н.д.стр.244



Приказане фотографије Ордена Данила припадају Дигитализованом Архиву Националне Истраживачке фондације „Елефтериос К. Венизелос“ са Крита.

(Ψηφιοποιημένο Αρχείο Εθνικού Ιδρύματος Ερευνών και Μελετών „Ελευθέριος Κ. Βενιζέλος “ Μουσείο - Οικία "Ελευθέριος Κ. Βενιζέλος" ~Συλλογή Μουσειακού Υλικού~01: Έργα Τέχνης~01:224:2012)

Подаци су добијени захваљујући покретању програма „Научно документовање и дигитализација личног архива Елефтериоса Венизелоса – Информатичко друштво“.



НА РУССКОМ
rus

ΣΤΑ ΕΛΛΗΝΙΚΑ
gre

ÎN ROMÂNĂ
rom

НА БЪЛГАРСКИ
bul

IN ENGLISH
eng

EN ESPAÑOL
esp

Српска Православна Црква

ОДБОР ЗА ЈАСЕНОВАЦ СВЕТОГA АРХИЈЕРЕЈСКОГA САБОРА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

Помозите обнову Свете српске Царске Лавре - Манастира Хиландара


Њ.К.В. Принц Александар Карађорђевић

Њ.К.В. Кнез Димитрије Карађорђевић

Фондација Њ.К.В. Принцезе Катарине Карађорђевић

Њ.К.В. Принцезa Катаринa (Toмиславова) Карађорђевић

Фондација Принцезе Јелисавете Карађорђевић

Руски Царски Дом

Грузински Краљевски Дом

Грчки Краљевски Дом

Румунски Краљевски Дом

Њ.В. Цар Симеон II Сакскобургготски од Бугарске

Друштво Српских Грбоносаца ''Милош Обилић''

Сибирска хералдичка колегија

Burke's Peerage & Gentry International Register of Arms

Хералдички Уметник Срећко Никитовић

Хералдички Уметник Небојша Дикић

Хералдички уметник Љубодраг Љ. Грујић

Хералдички уметник Ђорђе Реџа

ПОСМАТРАЧ

Издавачка кућа ''Конрас''

Савез Православних Хоругвоносаца

Русское Имперское Движение

Иконограф
Драган Јовановић

Српска.ру

Часопис за књижевност и културу ''Људи Говоре''







веб мајстор Преузмите банер Преузмите банер